TITO VEČITI ŠEF DRŽAVE: Muke ustavotvoritelja oko regulisanja položaja predsednika Republike

V. N.

03. 09. 2020. u 14:00

O USTAVU iz 1974. godine, koji nam je deceniju i po uokvirivao društveni (i lični) život, i bio uvod u pravnoponižavajući status Srbije i raspad Jugoslavije, napisano je na desetine knjiga, rasprava i studija.

ТИТО ВЕЧИТИ ШЕФ ДРЖАВЕ: Муке уставотворитеља око регулисања положаја председника Републике

Arhiva

U štivu koje je pred čitaocima "Novosti" otkrivaju način na koji je nastajao najviši pravni akt bivše zajedničke države i obelodanjuje pozadinu stavova na kojima se temeljio taj "vrhovni zakon, najnapredniji koncept i pravno dostignuća u svetu".

Stenogrami sa sednica Komisije za pripremu ustava, najbolji su svedok stanja duha u Jugoslaviji početkom sedamdesetih godina i pokazuju kako su se tadašnji ustavotvoritelji poigravali sa sudbinom jedne zemlje uvodeći niz novih instituta koji su do tog trenutka bili veoma malo ili uopšte nisu bili prisutni u ustavima drugih država.

Na sednici Komisije od 9. novembra 1973. godine na dnevnom redu našao i član 332. koji je trebalo da reguliše položaj predsednika Republike. Doduše o ovom "najvažnijoj odredbi Ustava" raspravljalo se više puta, naravno na Brionima.

ALEKSANDAR FIRA: Imam još jedno pitanje, za koje se izvinjavam, za koje nismo posebno notirali ali mislim da je takvog karaktera da bi moglo da skrene pažnju drugovima. To je član 332. u novom tekstu - predsednik Republike.

Mi smo saglasno zaključku, koji je donet na Komisiji, izvršili u skladu s jednoglasnim stavom javne diskusije izmenu, po kojoj se u stavu 2. kaže: "Skupština SFRJ može na predlog skupština republika i skupština autonomnih pokrajina izabrati Josipa Broza Tita za doživotnog predsednika".

EDVARD KRADELJ: Ja sam razgovarao sa drugom Titom i Plavim zajedno o tome. Čuli ste da on prihvata, s ozbirom na raspoloženje, itd. No, nije oduševljen da se u Ustavu zapiše da se bira za doživotnog predsednika. Jer, na kraju krajeva, on može i da odstupi, itd.

S druge strane, on je rekao, ako se postavi bez roka, izgleda tako kao da ga Skupština sutra može da skine, što takođe nema smisla. To su bile njegove primedbe. Ja ne znam da li mi možemo nešto treće da pronađemo i da vidimo da li da ostanemo na ovoj formulaciji. Možda da nađemo neku srednju, koja bi bila prema njegovoj volji. Ja nemam nikakvu ideju.

JURE BILIĆ: Mislim da sam izraz "doživotnog" nije na visini.

EDVARD KARDELJ: To on sam kaže.

JURE BILIĆ: Trebalo bi naći izraz koji bi osigurao suštinu. Ovaj izraz nije adekvatan.

STANE MARKIČ: Može se reći "stalno".

ALEKSANDAR FIRA: Može "stalno" ili "trajno".

JURE BILIĆ: Može tako, ali ne "za doživotnog".

MOMA ĆUKOVIĆ: Ja predlažem da se kaže: "Skupština SFRJ u dogovoru ..."

EDVARD KARDELJ: Ne može tako.

DRAGOSLAV MARKOVIĆ: Zašto se ne bi išlo sa mandatnim periodom predsednika Republike? Na taj način, tu postoji mandatni period, a razume se Skupština uvek može posle da ga izabere. Na taj način se izbegava ovo što drug Tito kaže.

USLOVI ZA SMIŠLJANJE VRHOVNOG ZAKONA

KOMISIJE za pripremu Predloga ustava SFRJ je uglavnom radila na Brionima. Članovi Komisije su odsedali u hotelima "Neptun" i "Istra" izuzev Edvarda Kardelja, koji je vreme na ovom ostrvu provodio u vili "Lovorika".

Sednice Komisije održavale su se u sali na prvom spratu između hotela "Neptun" i "Istra". Pre podne, od 9 do 13.30 radilo se u plenumu, a po podne po radnim grupama.

Daktilografi, stenografi, i služba za umnožavanje materijala nalazili su se u prizemlju hotela "Neptun". Rad ovih tehničkih službi nadgledao je Dušan Đukić. Isplata dnevnica i putnih troškova vršila se na blagajni koja je bila smeštena u prolazu između dva hotela. Ambulanta se nalazila. u prizemlju "Neptuna", a o zdravlju drugova koji su smišljali vrhovni zakon Jugoslavije zemlje, brinuo je dr Milan Milačić. O svim ostalim organizacionim i životnim problemima članova Komisije za Predlog ustava brinula je Vera Jovanović.

MARIJAN BRECELJ: Sada je tako.

LEON GERŠKOVIĆ: Možda bi bilo dobro da se kaže: "Na rok koji odredi", a da se u rezoluciji o izboru Savezne skupštine kaže konkretno.

JURE BILIĆ: Ne, to je najgora solucija.

STANE MARKIČ: Može da se kaže da za "njega ne važi mandatno doba".

MIJALKO TODOROVIĆ: To može da bude i negativno, da Skupština može da povlači. To mora stabilnije da se izrazi, u pozitivnom smislu.

HAMDIJA POZDERAC: Da smo ovu diskusiju vodili pre nego što su se izjasnili radni ljudi i građani, ja bih je prihvatio. Međutim, budući da se plebiscitarno takvo izjašnjenje postiglo, sada tu diskusiju voditi, to znači vratiti se sa nekim stavovima u javnu raspravu i slušati ovakve ili onakve primedbe. Ja sam za to da ostanemo kod ovog termina.

LEON GERŠKOVIĆ: U rezoluciji o izboru Skupštine može ovo jače doći do izražaja.

JURE BILIĆ: Trebalo bi reći "za stalnog predsednika". To je bolje reći nego "doživotno".

HAMDIJA POZDERAC: "Doživotni predsednik" to je kategorija narodna i meni ne smeta.

MARIJAN BRECELJ: Kako bi bilo da se kaže, bez "stalno" i "doživotno", "da se izabere za predsednika Republike".

ALEKSANDAR FIRA: Ali to može da traje i mesec dana.

LEON GERŠKOVIĆ: Skupština u izbornom aktu može kazati "doživotno".

HAMDIJA POZDERAC: Napravićemo problem.

MIJALKO TODOROVIĆ: Da se mi složimo da ovo ostavimo, ako nađemo u međuvremenu bolji izraz od "doživotno", da ga izmenimo. Važno je da tu suštinu sačuvamo.

JURE BILIĆ: Ja bih rekao "za stalnog predsednika".

DRAŽA MARKOVIĆ: "Bez ograničenog mandatnog perioda".

EDVARD KARDELJ: Da, "bez ograničenja mandatnog perioda", to bi odgovaralo. To znači da on odlučuje.

ALEKSANDAR FIRA: Da ponovimo još jedanput: "bez ograničenja mandatnog perioda". (Usvojeno)

MIJALKO TODOROVIĆ: Tu nema reizbornosti.

JURE BILIĆ: Možda bi mogli reći "bez vremenskog ograničenja".

MIJAT ŠUKOVIĆ: "Bez ograničenja trajanja mandata".

MIJALKO TODOROVIĆ: "Bez ograničenja mandata", to je onda doživotno.

ALEKSANDAR FIRA: To bi onda glasilo: "Skupština SFRJ može, na predlog skupština republika i skupština autonomnih pokrajina izabrati Josipa Broza Tita za predsednika Republike, bez ograničenja trajanja mandata".

MIJALKO TODOROVIĆ: Tako je.

Arhiva

 

JURE BILIĆ: Samo, trebalo bi reći "Socijalističke Federativne Republike", a ne samo "Republike".

ALEKSANDAR FIRA: Možemo to, ali to zahteva promenu u nazivu.

JUKE BILIĆ: "Predsednik Republike Socijalističke Federativne Republike. Jugoslavije".

EDVARD KARDELJ: On se zove "predsednik Republike".

ALEKSANDAR FIRA: On se do sada uvek zvao samo "predsednik Republike".

EDVARD KARDELJ: To je titula.

JURE BILIĆ: Ja sam mislio da je to slučajno ispušteno, 13. novembra se razgovaralo o ustavnom položaju predsednika Republike. Sednicom komisije predsedavao je Mijalko Todorović, koji je inače bio predsednik ove komisije.

MIJALKO TODOROVIĆ: Predlažem da počnemo sa radom. Ima reč drug Fira.

ALEKSANDAR FIRA: U vezi sa glavom IV Ustava, koja reguliše ustavni položaj predsednika Republike, u javnoj diskusiji je dat veliki broj predloga od društveno-političkih organizacija, samoupravnih i drugih ustanova i organizacija, radnih ljudi i građana da se ustavnom odredbom reguliše tako da drug Tito bude doživotni predsednik.

S obzirom na izuzetan politički značaj ovog predloga, s obzirom na istorijsku ulogu koju drug Tito igra u funkcionisanju našeg ustavnog, društveno-ekonomskog i društveno-političkog sistema, mišljenje Radne grupe je da je to pitanje o kome treba da zauzme stav Komisija, s tim da Radna grapa podržava ovaj predlog. Saglasno stavu Komisije trebalo bi razmotriti sve ostale primedbe na glavu IV.

Postoje dve mogućnosti.

Jedna mogućnost je da se u članu 308, koji inače sadrži kao motivaciju za ovakvo rešenje ustavnog položaja predsednika Republike, sve osnovne razloge, da Ustavom utvrdi da je drug Tito doživotni predsednik Republike.

Draga mogućnost je da se sa istom motivacijom, sa izvesnom izmenom, Savezna skupština, na isti način na koji je i do sada birala predsednika, za mandatni period od pet godina, izabere druga Tita za doživotnog predsednika Republike.

Što se tiče samih, konkretnih formulacija, Grupa bi napravila naknadno.

MIJALKO TODOROVIĆ: Da li neko želi reč? Ima reč drug Kardelj.

EDVARD KARDELJ: Možda je bolje da se to ustavom regulira.

MILAN ĆUKOVIĆ: Bolje ustavom nego da se ide na neki drugi način.

LEON GERŠKOVIĆ: S obzirom na to da je drag Tito izabran za predsednika i njemu prestaje mandat, onda bi bilo bolje da Skupština SFRJ izabere druga Tita za doživotnog predsednika. Mislim da bi to bilo sasvim normalno.

EDVARD KARDELJ: Svakako da ćemo razgovarati sa drugom Titom pre nego što bilo šta damo u javnost.

Međutim, s obzirom na mnogobrojne predloge mi možemo taj predlog, kao Komisija, da uvažimo pa da formulišemo posle razgovora sa Titom.

LEON GERŠKOVIĆ: Mi moramo rešiti, ako drag Tito pristane na to, kako da utvrdimo. Ja mislim da se kaže "može se izabrati drug Josip Broz Tito za doživotnog predsednika Republike".

MIODRAG ZEČEVIĆ: Postoji jedan širok krug društveno-političkih organizacija koje su taj predlog zvanično dostavile. Skoro sve šumadijske opštine i Međuopštinska konferencija su se izjasnile i to je zvaničan predlog. Tako, mi u Srbiji imamo niz međuopštinskih zvaničnih predloga društveno-političkih organizacija u vezi sa dopunom člana 308. Mislim da bismo to morali da formulišemo, a druga je stvar kako će se drug Tito izjasniti.

MIJALKO TODOROVIĆ: Čini mi se da je ovaj predlog druga Gerškovića dobar i to bismo rekli u ovom članu.

LEON GERŠKOVIĆ: Treba reći "druga Tita za doživotnog predsednika Republike".

EDVAED KARDELJ: Dobro, drugi stav brišemo.

MIJAT ŠUKOVIĆ: Ja sam saglasan, ali mislim da bi bilo bolje da se u ovom stavu utvrdi samo princip da se predsednik Republike može doživotno izabrati, a u posebnom članu, ili posebnom stavu, utvrditi način njegovog izbora.

LEON GERŠKOVIĆ: Mi smo u redakciji mislili da se ovo briše "po postupku utvrđenom ustavom" ali smo hteli da stav 3. glasi ovako: "Predsednik Republike bira se na zajedničkoj sednici oba veća većinom glasova svih članova tajnim glasanjem". Naime, mi smo protiv kvalificirane većine.

ALEKSANDAR FIRA: Pošto je drug Geršković predložio redakcijske izmene, ja bih predložio da nijednu redakcijsku izmenu ne prihvatimo. Ovaj tekst je utvrđen u fazi ustavnih amandmana i kao takav je postao jedan ustavni princip Jugoslavije. Ja bih ovde bio protiv bilo kakve redakcijske izmene u stavu prvom člana 38.

Arhiva

LEON GERŠKOVIĆ: Redakcijska izmena je ova koja je ispala iz ovog teksta, a bila je u amandmanu, jer u amandmanu piše "a u skladu..." Inače, slažem se sa Firom.

MIJALKO TODOROVIĆ: To je prvi stav, a u drugom stavu se ne unosi ovaj postupak i dvotrećinska većina itd., nego se samo dodaje "doživotno", i time smo završili član 308. Član 309. Tu sada dolazi ono novo.

LEON GERŠKOVIĆ: Razlika je u tome što je po predlogu Grupe dvotrećinska većina, a mi mislimo da ne treba. Dosadašnji stav 3. postaje 4, a prva dva se brišu.

EDVARD KARDELJ: Nema smisla zadržati dvotrećinsku većinu, kada gore kažemo "u skladu sa izraženom voljom ...".

KOMISIJA ZA USTAVNA PITANJA

Na pripremi i izradi Ustava SFRJ radila je Zajednička komisija svih veća Savezne skupštine za ustavna pitanja, sa više radnih tela. Najznačajnije radno telo ove komisije bila je Koordinaciona komisija.

Zajednička komisija svih veća Savezne skupštine za ustavna pitanja obrazovana je početkom maja 1969. godine i radila je do donošenja Ustava. Predsednik komisije do maja 1971. godine bio je Milentije Popović, a od jula 1971. Mijalko Todorović.

Najaktivnije jezgro Komisije za ustavna pitanja, Koordinaciona komisija radila je u dva saziva. Prva od oktobra 1970. do 30. jula 1971. godine, a druga do donošenja Ustava. Drugi sastav je izabran sa manjim brojem članova da bi se radilo operativnije i lakše dolazilo do saglasnosti oko spornih pitanja. Republike su umesto tri, davale dva člana, a pokrajine umesto dva jednog člana. Predsednik Koordinacione komisije u oba saziva bio je Edvard Kardelj, zamenik u prvom je bio Miloš Minić, a u drugom sazivu dr Radoslav Ratković.

1. MIJALKO TODOROVIĆ

(juna 1971 - maja 1974)

2. Dr MARIJAN BRECELJ

3. ROMAN ALBREHT

4. LJUPČO ARSOV

5. Dr VLADIMIR BAKARIĆ

6. Dr NIKOLA BALOG

7. DŽEMAL BIJEDIĆ

8. JAKOV BLAŽEVIĆ

9. Dr MILAN BRKIĆ

10. Dr HAMDIJA ČEMERLIĆ

11. VUKO DRAGAŠEVIĆ

12. RATO DUGONJIĆ

13. Dr ALEKSANDAR FIRA

14. Dr LEON GERŠKOVIĆ

15. KIRO GLIGOROV

16. Dr JOSIP GLOBEVNIK

17. DRAGO GORUPIĆ

18. ČEDO GRBIĆ

19. Dr VASIL GRIVČEV

20. ALEKSANDAR GRLIČKOV

21. KIRO HADŽI-VASILEV

22. Dr ALEKSANDAR HRISTOV

23. Dr IVAN KATARDŽIEV

24. OSMAN KARABEGOVIĆ

25. EDVARD KARDELJ

26. RADOMIR KOMATINA

27. SERGEJ KRAJGHER

28. ILIJAZ KURTEŠI

29. Dr AVGUŠTIN LAH

30. DRAGOSLAV MARKOVIĆ

31. Dr LJUBISAV MARKOVIĆ

32. VELJKO MILATOVIĆ

33. VIDOJE ŽARKOVIĆ

34. NIKOLA MINČEV

35. MILOŠ MINIĆ

36. FRANJO NAĐ

37. DŽAVID NIMANI

38. PETAR OREČ

39. Dr NAJDAN PAŠIĆ

40. DUŠAN PETROVIĆ

41. ZORAN POLIČ

42. LJUBIŠA POPOVIĆ

43. HAMDIJA POZDERAC

44. ILIJA RAJAČIĆ

45. VOJISLAV RAKIĆ

46. Dr RADOSLAV RATKOVIĆ

47. MITJA RIBIČIĆ

48. Dr ĐORĐE SAMARDŽIĆ

49. Dr ASEN SIMITČIEV

50. Dr JAKOV SIROTKOVIĆ

51. MIKA ŠPILJAK

52. STANA TOMAŠEVIĆ

53. VIDA TOMŠIĆ

54. MILORAD VUČKOVIĆ

55. Dr JOVAN ĐORĐEVIĆ

56. BLAŽO JOVANOVIĆ

57. NIKOLA SRZENTIĆ

58. MILOŠ ŠUMONJA

59. MIRKO TEPAVAC

Sastav Koordinacione komisije koja je izabrana 28. 10. 1970.

1. Edvard Kardelj

2. Miloš Minić

3. Cvjetin Mijatović

4. DŽemal Bijedić

5. Rato Dugonjić

6. Veljko Vlahović

7. Vidoje Žarković

8. Dobrosav Ćulafić

9. Mika Tripalo

10. Čedo Grbić

11. Milan Mišković

12. Krste Crvenkovski

13. Nikola Minčev

14. Slavko Miloslavlevski

15. Sergej Krajger

16. Stane Kavčič

17. Mijalko Todorović

18. Draža Marković

19. Fadilj Hodža

20. Ilijaz Kurteši

21. Ilija Rajačić

22. Franjo Nađ

Sastav Koordinacione komisije koja je radila od 29. 7. 1971.

1. EDVARD KARDELJ

predsednik

2. Dr RADOSLAV RATKOVIĆ

zamenik predsednika

3. Dr VLADIMIR BAKARIĆ

4. KRSTE CRVENKOVSKI

5. NIKOLA MINČEV

6. SERGEJ KRAJGER

7. ILIJAZ KURTEŠI

8. DRAGOSLAV MARKOVIĆ

9. JAKOV BLAŽEVIĆ

10. RATO DUGONJIĆ

11. HAMDIJA POZDERAC

12. ILIJA RAJAČIĆ

13. Dr MIJAT ŠUKOVIĆ

14. VIDOJE ŽARKOVIĆ

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)