LOVE NAŠE POLICAJCE, DA SE SRBI ISELJAVAJU: Na KiM ljude privode bez dokaza, na tajnim spiskovima više od 200 pripadnika MUP

REŽIM Aljbina Kurtija težište obračuna sa Srbima na Kosovu i Metohiji poslednjih nedelja prebacio je na "pravosudni front", u istrage, tužilaštva i sudnice, pa tako gotovo da ne prođe dan bez novih hapšenja pod sumnjom za navodne ratne zločine, podizanja optužnica za događaje stare skoro tri decenije ili otvaranja novih lokacija na kojima se traga za potencijalnim masovnim grobnicama.

Foto: Profimedia

Za Beograd i Srbe na KiM nema dileme da ovde nije reč o pravosudnim procesima već o široj, opasnoj političkoj strategiji da se život našim sunarodnicima u južnoj pokrajini učini nemogućim, dodatno podstakne njihovo iseljavanje i spreči povratak raseljenih.

Prema podacima koje je objavio Fond za humanitarno pravo u Prištini, tokom 2025. godine vođeno je 50 predmeta protiv 154 pripadnika srpskih snaga, pod optužbama za ratne zločine, dok su ove godine izrečene i nove osuđujuće presude, ali i jedna oslobađajuća, u slučaju Dragana Ristića, koji je više od godinu dana proveo u pritvoru pre nego što je sud utvrdio da nema dokaza za njegovu krivicu. Upravo taj slučaj mnogi navode kao argument da se postavi pitanje da li su svi postupci zasnovani na dovoljno čvrstim dokazima ili postoji opasnost da se dugotrajni pritvor i same optužnice koriste kao sredstvo pritiska.

Da se aktivnosti prištinskih institucija dodatno intenziviraju pokazuje i razvoj događaja u svega nekoliko poslednjih dana tokom kojih je privedeno nekoliko bivših pripadnika srpskog MUP-a pod sumnjom za ratne zločine, dok su istovremeno nastavljena istraživanja na lokaciji u blizini Zubinog Potoka, u okviru potrage za posmrtnim ostacima nestalih. Specijalno tužilaštvo u Prištini juče je podiglo još 20 optužnica za ratne zločine u Đakovici protiv osoba kojima će se suditi u odsustvu.

Dodatnu zabrinutost izazvala su i nedavna hapšenja Srba zbog montiranih događaja u Račku iz januara 1999. godine, iako su i u procesima pred Haškim tribunalom odbačene tvrdnje da su tu stradali albanski civili. Prema saznanjima "Novosti", istrage se ne završavaju na predmetu "Račak". Na tajnim spiskovima Prištine nalazi se više od 200 bivših pripadnika srpske policije i bezbednosnih struktura, uključujući i pojedince koji su već bili procesuirani pred Haškim tribunalom ili su odslužili kazne.

Paralelno sa novim optužnicama, intenzivirane su i aktivnosti na više lokacija na kojima se traga za potencijalnim masovnim grobnicama. Same po sebi, takve istrage predstavljaju legitiman deo potrage za nestalima i rasvetljavanja sudbine žrtava, međutim, "upada u oči" vremensko poklapanje ovih aktivnosti sa talasom hapšenja i novih postupaka protiv Srba, kao i neosnovane optužbe koje tim povodom zvaničnici Prištine iznose u javnosti i to pre završetka istrage i forenzičkih dokaza.

U Beogradu se zato sve češće može čuti ocena da se stvara ambijent u kojem se u javnosti ponovo gradi narativ o isključivoj srpskoj odgovornosti za sukobe na KiM. Posebnu težinu čitavom pitanju dao je i izveštaj Misije OEBS-a, koji je, uz konstataciju da je u pojedinim segmentima ostvaren napredak, ukazao i na brojne procesne nedostatke, probleme sa dokazima, dužinom postupaka, zaštitom svedoka i potrebom doslednije primene standarda pravičnog suđenja.

Za Srbe na Kosovu i Metohiji, međutim, rasprava o tome da li je u pitanju pravo ili politika ima i veoma konkretnu posledicu. U atmosferi u kojoj svako novo putovanje preko administrativnih prelaza može da nosi rizik od privođenja zbog događaja iz 1998. ili 1999. godine, osećaj pravne sigurnosti postaje sve slabiji.

Na meti pravosudnog progona Prištine su i čelnici Srpske liste, kojima su stigli pozivi za saslušanje u svojstvu okrivljenih, a u okviru postupaka koji se protiv njih vodi od trenutka kada je tzv. kosovska policija upala u srpske institucije, pre dve godine. Na teret im se stavlja navodno falsifikovanje dokumentacije, što, kako se ističe, znači da se gone zato što su bili na čelu srpskih institucija koje Priština ne priznaje.

Foto: Profimedia

Pozivi su stigli Igoru Simiću, Ivanu Zaporošcu, Ivanu Todosijeviću, Zoranu Todiću i Vasiliju Tomaševiću. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković rekao je da se pritisak Prištine na srpski narod nastavljen udarima na predstavnike SL i da Kurti ne preza ni od čega, u želji da slomi Srbe i ostavi ih bez njihovih legitimnih predstavnika kako bi sa svojim Rašićem mogao da nastavi teror nad našim narodom.

- Apsolutno je nedopustivo da se pod izgovorom istrage o navodnim ratnim zločinima teroriše čitava jedna opština. Ne mogu svi koji su bili punoletni 1999. godine biti proglašeni potencijalnim ratnim zločincima. Opravdano se postavlja pitanje da li je cilj ovakvih akcija utvrđivanje istine i pravde ili stvaranje političkog narativa uoči izricanja presude optuženima pred Specijalizovanim većima u Hagu, kako bi se stvorila slika da su u poslednjem sukobu isključivo Srbi bili počinioci, a Albanci jedine žrtve - naveli su iz SL, i ukazali da se više od 550 Srba i dalje se vode kao nestali.

Preporučujemo

Politika

0 11

NAKON TEŠKE NESREĆE PRVO IZGOVORIO: "Srbija pobeđuje!" Društvene mreže zatrpane porukama podrške mladom bajkeru (VIDEO)

07. 08. 2026. u 22:16

Politika

0 2

PROFESOR-BLOKADER NAPAO AKTIVISTKINjE SNS U KRAGUJEVCU: Policija sprečila eskalaciju incidenta (FOTO)

07. 08. 2026. u 21:18

Politika

0 23

VUČIĆ UGOSTIO ZELENSKOG: Predsednik se oglasio na instagramu (FOTO)

07. 08. 2026. u 20:27

Politika

0 5

VUČIĆEVE PROCENE BILE TAČNE: Čak i blokaderski "Danas" odao priznanje predsedniku Srbije

07. 08. 2026. u 19:10

Ekonomija

Računi za struju rastu sa vrućinama: Stručnjaci otkrivaju kako da rashladite dom i uštedite novac

2026-08-05 09:59:00

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije