SUDBINU KOSOVA ODREDIĆE ODNOSI BEOGRADA I TIRANE: Serđo Vento, nekadašnji italijanski ambasador u Beogradu, govori za "Novosti"

KOSOVO proživljava čudnu situaciju - priznato je kao država od dela međunarodne zajednice, ali nije od strane Srbije, nekoliko članica EU, Rusije, Kine...

Foto privatna arhiva

Specifičnost je u tome što je Kosovo blisko Albaniji, ali nije politički povezano sa Albanijom. To je potpuno neobična (vanredna) situacija u kontekstu Evrope i međunarodne zajednice. Uvek sam u diplomatskoj karijeri potencirao da se strane sastaju i dogovaraju.

I danas, kada je posredi kosovsko pitanje, najvažnije je u kakvim odnosima su Beograd i Tirana. Kao što i budućnost BiH zavisi od odnosa između Beograda i Zagreba.

Ovako na pitanje "Novosti", o mogućem rešenju kosovskog pitanja koje Srbija i predsednik Vučić nastoje da zadrže na pregovaračkom stolu, odgovara Serđo Vento, ugledni italijanski diplomata koji je od 1989. do 1992. godine, u vreme raspada bivše SFR Jugoslavije bio ambasador u Beogradu.

U tekstu "Jugoslavija u komadima: evropski neuspeh predvođen Nemačkom" naveli ste da je zlokobna postjugoslovenska laboratorija zatvorena američkim diktatom na pseudokonferenciji u Rambujeu, gde ste i sami bili prisutni?

- Bilo je to veliko razočaranje. Mi smo očekivali pregovore, a bilo je kao kada nastavnik đaku diktira šta da napiše, u ovom slučaju da - potpiše. Odgovornost za to pada i na domaćine Francuze. Podsećam da se tokom jeseni 1998. godine dosta promenila politička ravnoteža kod kosovskih Albanaca. Rugova je gubio uticaj, a Tači je postajao sve jači.

Italijanska diplomatija je pokušala da stimuliše razgovore Miloševića i Rugove.

Podsticali smo dobre usluge jedne italijanske nevladine organizacije, otvaranje univerziteta i TV programa u Prištini na albanskom jeziku. Činilo se da bi to moglo dati rezultat sve dok Amerikanci nisu prijavili masakr u Račku. Takođe se mora reći da je američko ubrzanje bilo posledica i dobro poznatih unutrašnjopolitičkih poteškoća Klintonove administracije (afera Levinski prim.aut).

Da li su Evropljani očekivali da će se pregovori u Rambujeu okončati bombardovanjem SRJ?

- Nisu. Ni Italija nije želela da se to dogodi. Kada je naša diplomatija shvatila da se ide u tom pravcu, naš ministar Dini sreo se privatno nekoliko puta sa predsednikom Milutinovićem u Parizu. Tražili su nekakav put da se strane dogovore mirno, da se ne ide u rat, ali nažalost to nije uspelo. U tom trenutku nije više bilo moguće postići bilo kakav dogovor.

U svojstvu ambasadora iz neposredne blizine videli ste kako se mrvi Jugoslavija. Da li se to moglo zaustaviti?

- Pad Berlinskog zida, ujedinjenje Nemačke i raspad Sovjetskog Saveza praktično su otvorili put da se Jugoslavija raspukne na više delova jer je kraj Hladnog rata smanjio njenu stratešku ulogu. Postala je manje važan faktor u svetskom poretku. Raspad se možda mogao izbeći da su prvi višestranački izbori sprovedeni na nivou savezne države, a ne u republikama. Ta činjenica omogućila je nacionalistima i oportunistima da to iskoriste. Tuđman je nekada bio Jugosloven, a posle je izabrao nezavisnost Hrvatske.

Zar je uz tada onemoćalu Rusiju, a svesrdnu pomoć Vatikana i osnažene ujedinjene Nemačke to bio tako težak "posao"?

- Sigurno je da je Tuđman dobio veliku pomoć od obe strane, ali stekao sam utisak da je Milošević potcenio značaj te njihove podrške Hrvatskoj. To je bila velika greška jer kada je Nemačka priznala nezavisnu Hrvatsku, odvijali su se pregovori o Mastrihtu, koji je otvarao vrata za Evropsku ekonomsku i monetarnu uniju (EMU) pod uticajem Nemačke. Po odredbama Mastrihta, Nemačka bi bila ekonomska i finansijska lokomotiva Evrope. To je ujedno smanjilo i skeptičnost drugih država prema poziciji Nemačke o Jugoslaviji.

Da li je Italija imala i najmanji interes da se Jugoslavija raspadne?

- Ne, interes Italije bio je da uz svoju granicu ima stabilno, bezbedno i legalno područje. Iz tog razloga, Italija je snažno podržala pokušaj tadašnje Markovićeve vlade da spase federaciju, održavajući odlične odnose sa nekadašnjim ministrom spoljnih poslova Budimirom Lončarom.

Foto privatna arhiva

Šta bi danas, posle Jasenovca, "Bljeska" "Oluje" i drugih bolnih iskustava u prošlosti i stravičnih zločina, trebalo da učine Beograd i Zagreb kako bi, poput Srbije i Mađarske, izgradili dobrosusedsku saradnju?

- Trebalo bi da obe strane potisnu prošlost i gledaju svoje današnje konkretne interese.

Istorija je vrlo važna za svako biće i svaku naciju, ali ne može se samo na osnovu istorijskog pamćenja graditi bolja budućnost. Ona se prvenstveno razvija na obostranim interesima.

Pobeda Partije Braća Italije predvođene sada već izabranom premijerkom Đorđom Meloni u prvi mah propraćena je strepnjom da bi u Italiju, posle skoro osam decenija od pada

Musolonija, fašizam mogao da se vrati. Ima li razloga za brigu?

- Nije moguće da nam se to ponovi ne samo zbog gorkog iskustva iz prošlosti, nego i zato što smo kao i Srbija, Balkan i ostatak čovečanstva zaokupljeni mnogo većim problemom, a to su posledice rata u Ukrajini na planu geopolitike a naročito u sferi ekonomije.

Šta govori ovakav izbor italijanskih birača?

- Govori o nezadovoljstvu naroda ekonomskim stanjem i dolaskom velikog nekontrolisanog talasa migranata. Sve to je poguralo nacionalni osećaj i skepticizam prema EU. U Italiji se desilo ono što se ranije dogodilo u Francuskoj. Opozicija je personalizovana u novoj levici Žan-Luka Melanšona i u desnici Marin le Pen. Čak i u levo progresivnoj Švedskoj, poznatoj po socdemokratskoj tradiciji, pobedila je identitetska, nacionalno orijentisana partija, a u Mađarskoj premijer Viktor Orban i posle četvrtog uzastopnog mandata ima masovnu podršku.

Ako je Orbanu prkosan stav prema Briselu osigurao četvrti mandat, da li je prethodni italijanski premijer Mario Dragi kažnjen zbog preterane poslušnosti prema EU?

- Naravno. Naše vlade poslednjih 10 godina, od Montija, Kontea, pa do Dragija, imale su poslušnički stav prema Briselu i zahtevima koji odatle dolaze. Smatramo da je Brisel odgovoran, jednako koliko i nacionalna vlada kojoj je manjkala inicijativa.

Dok cela Evropa strepi od predstojeće zime, zašto EU i dalje nema jedinstven stav o energetskoj krizi?

- Nema jer neke članice EU imaju više resursa nego što im je potrebno i mogu da ih prodaju drugim zemljama. To su Norveška, Holandija, Danska, Velika Britanija (do "bregzita"), pa čak i Francuska koja je dosta investirala u nuklearnu energiju, kao i Španija koja je napravila regasifikatore. Tu su, međutim, druge zemlje kao što su Austrija, Nemačka, Italija i Mađarska koje nemaju te resurse i snabdevaju se energijom prvenstveno iz Rusije.

Francuski ministar finansija Bruno le Mer zavapio je "da ne treba dozvoliti energetsku dominaciju Amerike na štetu EU", ali to do Brisela, izgleda, nije doprlo?

- Potpuno se slažem sa mišljenjem ministra Le Mera. Besmisleno je da Evropa energetsku zavisnost od Rusije zameni zavisnošću od Amerike. Apsurdno je da uzima gas iz Amerike jer je četiri puta skuplji od ruskog gasa, a pritom za njegov dotok potrebno je i mnogo investiranja za izradu regasifikatora. Evropa bi trebalo da gradi svoju energetsku politiku, da ne bude zavisna ni od jedne ni od druge strane. O tome se govori i u Italiji.

Partije koje podržavaju premijerku Meloni su čak navele mogućnost da Italija ponovo proizvodi svoju nuklearnu energiju i nastavak istraživanja resursa na Jadranu. Tako bi Italija dobila energetsku autonomiju.

Kako će izgledati svetski poredak posle rata u Ukrajini?

- Multipolaran poredak počeo je da raste i pre ovog rata: Kina, Indija i Turska su ključni akteri današnjeg sveta, mada neke države kao što su SAD, Velika Britanija i nekoliko članica EU nisu na vreme shvatile te promene i nisu promenile svoj diplomatski stil.

KARIJERA OD HAGA DO NjUJORKA

DIPLOMATSKI put Serđa Venta (Rim, 1938) trajao je gotovo četiri decenije. Razna zaduženja obavljao je u italijanskim ambasadama u Hagu, Buenos Ajresu, Ankari, Vašingtonu i Parizu, a bio je i stalni predstavnik Italije u Ujedinjenim nacijama. Bio je diplomatski savetnik italijanskih premijera: Đulijana Amata, Karla Azeljoa Čampija, Silvija Berluskonija i Lamberta Dinija.

Posle politike posvetio se pravnom konsaltingu i univerzitetskoj nastavi. Sarađuje sa časopisima specijalizovanim za međunarodnu politiku, piše memoare, odmara u prelepim dolinama Toskane. Zahvalnost za realizaciju ovog intervjua dugujemo istoričaru dr Đordanu Merliku, profesoru na čuvenom Univerzitetu  Sapijenca u Rimu.

TRAMP I MERKELOVA ČUVALI BALANS

SVE češće se govori da rata u Ukrajini ne bi ni bilo da su Tramp i Merkelova ostali na svojim pozicijama?

- Ta teza ima smisla jer činjenica je da je Nemačka sa Merkelovom na čelu uspevala da sačuva balans prema Rusiji ali i prema SAD. Nemačka malo luta posle povlačenja kancelarke Merkel. Balans je imala i Amerika u vreme predsednika Trampa. Bajdenova administracija, međutim, mogla bi da koriguje svoje stavove jer bi im se nakon izbora u novembru moglo desiti da u Kongresu bude mnogo više republikanaca.

Preporučujemo

Politika

2 11

PETORKU IZ EU PRITISKAJU DA PRIZNA KOSOVO: Eskobar otkrio plan ubrzanog rešavanja kosovskog čvora i najavio diplomatsku akciju

21. 10. 2022. u 07:00

Politika

1 1

NOVA SRAMNA PROVOKACIJA U PRIŠTINI: Na vrata Hrama Hrista Spasa okačili albansku zastavu

20. 10. 2022. u 18:35

Politika

1 8

SELAKOVIĆEVA OŠTRA REPLIKA GERVALI: Šta rade Tači i Veselji u Hagu ako nisu ubijali? Da možda ne igraju karte

19. 10. 2022. u 17:04

Politika

0 3

OGLASILA SE KANCELARIJA ZA KIM NAKON PRESUDE TODOSIJEVIĆU: "Pali svi postulati prava i pravde za Srbe na Kosovu i Metohiji"

19. 10. 2022. u 14:56

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije