VUČIĆEVO OGLEDALO PRED LICEMERIMA KOJI RUŠE PRAVO: NJegov nastup je i snažan adut Beograda u nastavku diplomatske borbe za očuvanje KiM

D. MILINKOVIĆ S./S. ROVČANIN TOMKOVIĆ

23. 09. 2022. u 08:00

PORUKA koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslao liderima na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija - da je odbrana međunarodnog prava, koje su velike sile surovo pogazile, jedina slamka spasa za preživljavanje malih država i poslednji bedem protiv urušavanja planetarnog poretka - trebalo bi da bude otrežnjujuće za veliki deo planete, ali i snažan adut u nastavku naše borbe za Kosovo i Metohiju.

ВУЧИЋЕВО ОГЛЕДАЛО ПРЕД ЛИЦЕМЕРИМА КОЈИ РУШЕ ПРАВО: Његов наступ је и снажан адут Београда у наставку дипломатске борбе за очување КиМ

Foto: Tanjug/AP Photo/Jason DeCrow

Sagovornici "Novosti" ukazuju da je Vučić, u retoričkom smislu, za govornicom UN postavio i ogledalo u kojem se jasno reflektuje licemerna i drska pozicija najvećih zapadnih sila dok se grčevito bore za poštovanje međunarodnog prava i Povelje UN u slučaju Ukrajine, a brutalno su ih zgazili u slučaju Srbije. Oni očekuju i da nakon obraćanja srpskog predsednika uslede i nova povlačenja priznavanja Kosova.

Vučić je na Ist Riveru izneo poraznu istinu da skoro svi samo vode računa o svojim interesima, neretko gazeći principe na kojima počivaju UN, da niko nikog ne sluša i ne teži stvarnim dogovorima.

- Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od Drugog svetskog rata. Istina je da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi kada je Srbija napadnuta, a da nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju. To se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja - u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od vas daju međunarodno priznanje i legitmitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje - kazao je predsednik Vučić.

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović ukazao je da je Vučić naveo važnu stvar, a to je da su pre njega u GS UN govorila 23 lidera različitih država koji su branili teritorijalni integritet Ukrajine, a da pritom čak njih 17 dolazi iz zemalja koje su brutalno prekršile teritorijalni integritet Srbije.

- Vučić nije imao nikavih iluzija o tome da bi na taj način mogao promeniti stavove nekih moćnih i velikih država, ali je to bilo veoma važno učiniti jer GS UN predstavlja najveći forum svetske diplomatije u čijem radu učestvuju predstavnici 193 države koje su punopravne članice UN. Jako je bilo važno na ovakav jasan i efektivan način učvrstiti poziciju država koje poštuju teritorijalni integritet Srbije, a one predstavljaju ubedljivu većinu u Generalnoj skupštini UN, ali i ukazati onima koji su doneli neke, iz naše perspektive posmatrano, pogrešne odluke u prethodnim godinama kako bi te odluke mogle ponovo razmotriti - rekao je Starović.

On je izneo podatak da je do 2017. bilo više od 110 država koje su priznavale jednostrano proglašenu nezavisnost KiM, od kojih je prethodnih godina 26 povuklo priznavanje Kosova. Starović je rekao i da se Srbija nalazi pod dve vrste pritisaka - pritisci koji se tiču želje najvećeg dela političkog Zapada da ona na neki način legitimiše ili prizna jednostrano proglašenu nezavisnost KiM i pritisci da se priključimo režimu sankcija protiv Rusije.

IMAO VIŠE PREGLEDA OD ZELENSKOG

KAKAV je utisak ostavio govor predsednika Vučića na Generalnoj skupštini UN najbolje svedoči podatak da je njegov nastup imao više pregleda na zvaničnom kanalu svetske organizacije od obraćanja ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog, koji je danima gromoglasno najavljivan kao "glavna zvezda" sesije. Očigledno je da su Vučićeve teze oslonjene na stav da je odbrana međunarodnog prava, koje su velike sile surovo pogazile, jedina slamka spasa za preživljavanje malih država i poslednji bedem protiv urušavanja planetarnog poretka, došle na dobar prijem kod gledalaca širom sveta. NJegov iskren govor u kojem je podsetio i na licemerje Zapada koji je dva puta brutalno pogazio teritorijalni integritet Srbije, dok se istovremeno brine za celovitost  Ukrajine, izazvao je i salvu pozitivnih komentara. Osim toga, njegove stavove iznete na Ist Riveru retvitovali su na "Tviteru" i mnogi popularni američki blogeri.

Nekadašnji šef diplomatije Vladislav Jovanović kaže, za "Novosti", da je Vučić za govornicom na Ist Riveru oživeo problem koji je Zapad hteo da stavi pod pepeo - agresiju na Srbiju koja nije bila odobrena od strane Saveta bezbednosti i kao takva bila je zločin prema miru:

- Vučić je podsetio svet da pravi branioci međunarodnog prava nisu velike sile, nego male države, kojima je uslov opstanka upravo borba za poštovanje međunarodnog prava. Ukazao je da je kosovski slučaj sui generis koji kao Damaklov mač stoji nad svima, jer zapadne sile mogu svakog časa da ga iskoriste za svoje imperijalne ciljeve i da razore bilo koju zemlju. To je i javni apel mnogim zemljama da možda i energičnije nego dosad odbijaju da priznaju Kosovo ili da ako su to učinile, tu odluku povuku.

POUČAN PRIMER DRUŠTVA NARODA

NAŠI sagovornici ukazuju na još jedan važan aspekt Vučićevog obraćanja u UN, a to su opasnosti koje su se nadvile nad ovu organizaciju. Kažu da je predsednik dao podršku UN koje su pod velikim pritiskom i pitanje je, ukoliko se ti problemi ne reše, da li će uopšte biti relevantan faktor u vremenima koja dolaze. Bivši diplomata Zoran Milivojević istakao je da je jedna od ključnih poenta govora predsednika Srbije da se očuva međunarodni poredak koji se zasniva na Povelji UN, jer je to jedini mehanizam koji funkcioniše i treba ga očuvati. Milivojević je rekao da ne treba dozvoliti da se ponovi istorija od pre 100 godina, kada je nestalo Društvo naroda.

I ambasador u penziji Branko Branković ukazuje na značaj Vučićevog obraćanja u UN u ovom trenutku koji je izuzetno važan za pitanje Kosova:

- Vučićevo pitanje kako ne priznajete Donbas, a Kosovo ste priznali, pogađa tačno u metu. Očekujem da to ima posebnog odjeka u zemljama Latinske Amerike, Afrike i Azije, koje su pod pritiskom da priznaju Kosovo ili razmišljaju da preinače ranije donetu odluku. Srpski predsednik je još jednom razgolitio opasno licemerje Zapada i očekujem da će u narednom periodu uslediti novi talas otpriznavanja Kosova, bez obzira što će SAD nastaviti sa pritiscima na te države, jer sad one imaju argumente u rukama - ne date da priznamo Donbas, a tražite da priznamo Kosovo.

Da je predsednik Vučić govorio na GS UN pre svega kao ozbiljan političar koji ukazuje na ono što su pravi problemi, ocenio je juče i sociolog i profesor Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletić.

- Vučić je oprezno, na diplomatski način, osudio intervenciju u Ukrajini, ali je, s druge strane, osudio i sve one koje hoće da slučajeve Srbije i Ukrajine posmatraju različito. To se odnosi na one koji traže poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, a da u isto vreme ne priznaju teritorijalni integritet Srbije.

EVROPSKE SILE PREKRŠILE DVA MEĐUNARODNA DOKUMENTA ZA ČIJE SU SPROVOĐENJE GARANTOVALE, A KOJI SU PARAFIRANI 2013. I DVE GODINE KASNIJE

ZAPAD ZGAZIO BRISELSKI I MINSKI SPORAZUM I DOKAZAO DA SE DOGOVORI UOPŠTE NE POŠTUJU

MINSKI i Briselski sporazum su dokazi da se međunarodni dogovori ne poštuju bez obzira na to što su na njih potpise stavili predstavnici velikih svetskih sila i da više ne postoje čvrste garancije da će dogovoreno biti i ispunjeno.

Ovu tezu, tokom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija zastupa ruska delegacija na čelu sa ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom. Naime, Moskva stoji na stanovištu da intervencije u Ukrajini ne bi bilo da je sve što je dogovoreno na papiru sprovedeno na terenu. U Minskom sporazumu koji je potpisan 2015. godine, uz učešće Nemačke, Francuske, Rusije i Ukrajine navedeno je da treba da se reši pitanje specijalnog statusa za Donbas koji podrazumeva pravo da govore na svom ruskom jeziku, da imaju sopstvenu lokalnu policiju koja bi obezbeđivala javni red i treće, pravo da ih čuju kad se imenuju tužioci i sudije i na posebne ekonomske odnose sa Ruskom Federacijom. Ništa od navedenog nije ispunjeno.

A, pre donošenja ovog sporazuma, Evropa je 2013. godine parafirala Briselski sporazum Beograda i Prištine, koji podrazumeva osnivanje Zajednice srpskih opština koja nije fomirana ni danas. Evropska unija nije imala kredibilitet da ubedi Kijev, a ni Prištinu da se sprovede ono što je dogovoreno.

Predsednik Aleksandar Vučić je rekao da je "ministar Lavrov izašao s tezom - vezujući minske i briselske dogovore".
- On kaže da se ovo dešava u Ukrajini zbog nepoštovanja minskih dogovora, pružajući time određenu podršku Srbiji zbog onoga što nije ispunjeno Briselskim sporazumom - precizirao je Vučić.

Bivši diplomata Vladislav Jovanović ukazuje da je još od rimskih vremena na snazi pravilo da sve što je dogovoreno treba i da se ispuni:

- Međutim, sada smo svedoci da se politički zapad, kao posrednik i garant raznih sporazuma, često pravi lud kada na red dođe sprovođenje dogovorenog. Tako je i u slučaju Minskog sporazuma, Zapad sistemski izbegavao da se dogovori ispune i ohrabrivao i pripremao ukrajinsku vlast da silom interveniše u Donbasu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (35)

VAŽNI SASTANCI ZA SRBIJU: Predsednik Vučić krenuo u Bugarsku (FOTO)