NACISTIČKA ZABLUDA ZVANA BLICKRIG: Kako je Zapad postao žrtva sopstvene predstave o sebi

DA NIJE maršal Žukov u Berlinu 1945. izgovorio čuvenu rečenicu: "Oslobodili smo Evropu od fašizma, oni nam to nikad neće oprostiti", teško da bi ijednom sovjetskom vojniku moglo pasti na pamet, da će se 80 godina kasnije neki drugi ruski vojnici ponovo boriti protiv nacista koji će ponovo ubijati Ruse, u Ukrajini, u Donbasu, i zabranjivati im ruski jezik i rusko ime. Ali, dogodilo se, i to što je bilo nezamislivo i što je Žukov predvideo: nacisti ne samo da nisu oprostili, nego su se spremali da blickrigom osvoje Donbas, kao što je i Hitler verovao da će blickrigom 41. pobediti Rusiju.

FOTOGRAFIJE IZ KNjIGE VLADIMIRA MEDINSKOG "RAT - MITOVI SSSR 1939 - 1945" I VIKIPEDIJA

Nikakav blickrig, međutim, nije mogao biti, kao što nije ni bio, ove 2022, rešenje za ukrajinsku krizu. Ona je do te mere duboka, da je tek njeno trajanje otkrivalo, deo po deo, njenu pravu prirodu i smisao, odnosno besmisao. To nam potvrđuje i princip dovoljnog razloga koji je formulisao lužički Srbin Lajbnic, a po kojem ono što se dogodi, ima sasvim dovoljno razloga da se dogodi nego da se ne dogodi, ili da se dogodi ovako a ne nekako drukčije. Upravo nam to trajanje otkriva koliko je Ukrajina zaglibila u nacizmu, koliko se NATO tamo odomaćio, drugim rečima, koliko su se Amerika i Evropa postrojili iza nacizma. Svet to nije znao i ne bi ni saznao, a svakako ne dubinu i dimenzije tog potonuća. Tako dolazimo do kapitalnog i poraznog saznanja, ovog juna 2022, da je pre osamdeset godina samo deo Evrope bio nacistički, a da je sada cela uletela u taj mrak i bezizlaz, uključujući, naime, i one Evropljane i zapadnjake koji su ranije bili antinacisti i saveznici.

FOTOGRAFIJE IZ KNjIGE VLADIMIRA MEDINSKOG "RAT - MITOVI SSSR 1939 - 1945" I VIKIPEDIJA

BLIC KRIGOM NIJE SE, naime, Rusija zaglibila u Ukrajini, čak i da je možda i očekivala da će intervencija trajati kraće i brže se završiti, nego su se zaglibile Amerika i Evropa svojim blickrig reagovanjem, toliko frenetičnim i unisonim, da više nisu imale kud nazad. Videlo se i ono što se "najavljivalo" da bi se eventualno moglo dogoditi: da Ukrajina želi u NATO i da se o tome, kao, razmišlja. A zapravo je ruski ulazak u Ukrajinu otkrio da je NATO već u Ukrajini, i to duboko i odavno, u svim sferama i porama, te da je navodna najava mogućnosti ukrajinskog ulaska u NATO bila samo velika obmana i kupovina vremena za planirani blickrig na Donbas. Videlo se, takođe, da na tlu Ukrajine ratuju, u stvari, Rusija i NATO, da je Ukrajina samo "iznajmila" teritoriju i infrastrukturu, kao i ljudstvo u vidu topovskog mesa, koje su "inženjerijski" oblikovali i kojim rukovode NATO instruktori i naredbodavci. Taj inženjering je otišao toliko daleko da sami Ukrajinci, zapravo ukrajinski NATO nacisti, ruše ukrajinske gradove, a Rusi ih štede, kao i da ukrajinski nacisti drže ukrajinske civile kao živi štit i žrtvuju ih za besomučnu zapadnu medijsku propagandu. Da se ovde radi o stvarnom ratu između dve države i dva naroda, valjda bi po logici stvari bilo obrnuto.

FOTOGRAFIJE IZ KNjIGE VLADIMIRA MEDINSKOG "RAT - MITOVI SSSR 1939 - 1945" I VIKIPEDIJA

NATO PROPAGANDA, svojom zaglušujućom bukom, već počinje da se, po Hegelovom i Engelsovom dijalektičkom principu, sudara sa sopstvenim lažima kao bumerang efektima, naročito posle otkrića biohemijskih laboratorija za biološko oružje i zverstava nad ruskim zarobljenicima i ukrajinskjim civilima proglašenim za izdajnike. Zelenski se svojim istupanjima pretvorio u ukrajinskog Džejmija Šeja, odnosno ponaša se kao portparol NATO, a ne kao predsednik zemlje čiji bi logičan i razuman cilj morao biti da krvoproliće i rušenje zemlje prestane, umesto da se nastavi do poslednjeg Ukrajinca. On ne samo da uporno traži oružje, a ne humanitarnu pomoć, nego i neprestano zove NATO i Zapad da se direktno umeša, ne shvatajući ono što se već pokazalo samim trajanjem ukrajinskog konflikta - da je svet prestao da bude unipolaran, te da dosadašnja predstava o jednoj sili koja vlada planetom nestaje sa svetske pozornice, a stvara se, ili se već stvorila, druga - o bipolarnom, tačnije multipolarnom svetu, kakav on, po prirodnim i ljudskim zakonima jedino i može da postoji. Kao, naime, da NATO ne bi želeo da prihvati njegov poziv. Njegove predstave o tome su nerealne, kao što su nerealne i zastarele predstave samog Zapada o sebi, odnosno o tome da može da gospodari svetom sankcijama i kažnjavanjima. I to se vraća kao bumerang, naročito Evropi koju je Amerika navukla na neku vrstu autodestruktivnog čina - da kažnjava sama sebe. Uostalom, kao i Zelenskog, da svojim duboko pogrešnim predstavama i istupima zapravo kažnjava svoju zemlju i svoj narod.

RAZBOJNIČKO PRAVO NA DVOSTRUKE STANDARDE

ZAPAD JE, DOSAD BAR, funkcionisao na principu predstava, tj. simulakruma, kako bi to formulisao francuski filozof Bodrijar. Otprilike, od onoga što stvarno jeste bitnija je predstava ili simulakrum. Tako su stvorili i predstavu o sebi, u koju su i sami poverovali i sa kojom se tako bolno suočavaju - kakva je, na primer, predstava o izuzetnosti i izuzetosti, o pravu na dvostruke standarde, o dominaciji i civilizacijskoj supremaciji nad drugim narodima, čak i o pravu na raspolaganje njihovim resursima. Takav sistem je francuski filozof Badju nazvao vrlo jednostavno i svima razumljivo - razbojničkim.

Niko u Evropi ne razume, izgleda, bolje od Srba sve te evropske vrednosti i "vrednosti", prikrivene i otvorene namere, ideje i ideologije, i to ne zato što su Srbi nešto pametniji od drugih nego zato što se sve one, istorijskom ili geografskom, ili bogzna kojom igrom sudbine isprobavaju najpre na Srbima, pa se onda puštaju u "serijsku" primenu za druge. Kod nas su počele "obojene revolucije", mirovni sporazumi, u koje nije verovao niko osim nas (Dejtonski, Kumanovski i drugi), a naročito oni koji su ih potpisali, pa kad ne poštuju potpisane, kako da se onda veruje da će poštovati nepotpisane dogovore, reči i obećanja - o neširenju NATO na istok, na primer.

FOTOGRAFIJE IZ KNjIGE VLADIMIRA MEDINSKOG "RAT - MITOVI SSSR 1939 - 1945" I VIKIPEDIJA

Kod nas, u Bosni, isprobavali ubijanje sopstvenih građana na pijaci Markale i u Ulici Vase Miskina, pripisujući te zločine Srbima kako bi nam uveli sankcije. Račak su inscenirali kako bi počelo NATO bombardovanje Srbije. A sve te trikove sada ponavljaju u Ukrajini. Pre toga su nas ubeđivali da ih nervira petokraka, pa kad smo je uklonili, ispostavilo se da su nacisti i da ih nervira što smo Srbi, Sloveni i pravoslavci. Taj nacizam su demonstrirali tako što su sve zločine na Balkanu, u građanskim ratovima u bivšoj Jugoslaviji, pripisivali "zlim" i "genocidnim" Srbima, osudivši njihove legitimne predstavnike na hiljadugodišnju robiju. To bi sada sa velikim zadovoljstvom, kad bi im se pružila prilika učinili i Rusima, naročito Putinu.

ZA PROTERIVANjE blizu milion Srba iz Krajine, Bosne i sa Kosova nagradili su Hrvate ekspresnim prijemom u EU, a Albacima priznali lažnu državu na teritoriji Srbije. Kao što sada izbacuju iz školskih programa i biblioteka ruske pisce i umetnike, na čelu sa genijalnim Dostojevskim, tako su onda satanizovali najvećeg živog pisca nemačkog govornog područja, Handkea, koji je imao jedan jedini zahtev pomahnitaloj nemačkoj i ukupnoj zapadnoj štampi i novinarima - da ne zaboravljaju osnovno novinarsko pravilo da se čuje i druga strana. Govorio im je da bol majki Srebrenice nije ni veći ni drukčiji nego bol majki Kravice i drugih sela u istočnoj Bosni.

FOTOGRAFIJE IZ KNjIGE VLADIMIRA MEDINSKOG "RAT - MITOVI SSSR 1939 - 1945" I VIKIPEDIJA

Iako se natovci očigledno ne usuđuju da neposredno intervenišu u Ukrajini, kao što se, uostalom ni u Srbiji nisu "spustili na zemlju" i krenuli u kopnenu invaziju, posle herojske odbrane Košara i Paštrika, to nikako ne znači da ih treba potcenjivati. Najuspešniji su neposredno posle rata, veštim instaliranjem na vlast korumpiranih i autošovinističkih elita i zamenjivanjem poraza u ratu pobedama u miru. To su takođe isprobali na našem primeru i čekaju priliku da isto urade i u Rusiji, bez obzira na ishod intervencije.

Sve su prilike, međutim, da su se previše zaglavili u blatu neskrivenog nacizma, a i zima se približava. U medijima se sve češće čuje da im je Ukrajina već dosadila i da treba Zelenski da prihvati ruske zahteve kako bi se rat okončao. Ovu bitku, po mnogim znacima, već smatraju izgubljenom, ali od rata, tačnije, ratova za dominaciju, nasleđenu još od vremena kolonijalizma, sa blickrigom ili bez njega, neće, još zadugo, odustati.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije