JEREMIĆ DAO ALIBI GRČKOJ ZA PRIZNAVANJE: Pozivanje na odluku Međunarodnog suda iz 2010. nagoveštava promenu kursa Atine prema KiM

S. Rovčanin Tomković

06. 07. 2021. u 09:00

SPEKULACIJE da će Grčka, pod brojnim pritiscima, pre svega SAD, priznati lažnu državu Kosovo, podgrejane su izjavom grčkog ministra spoljnih poslova Nikosa Dendijasa da eventualno priznavanje ne bi značilo i kršenje međunarodnog prava.

ЈЕРЕМИЋ ДАО  АЛИБИ ГРЧКОЈ ЗА ПРИЗНАВАЊЕ: Позивање на одлуку Међународног суда из 2010. наговештава промену курса  Атине према КиМ

Foto AP

On je pre dva dana, u intervjuu listu "Ril njuz", rekao da je "integracija Zapadnog Balkana u EU prioritetno pitanje, jer stabilnost u regionu direktno utiče na bezbednost naše zemlje, a mi nismo za stvaranje crne rupe na našem severu". A na pitanje da li bi Grčka eventualnim priznavanjem tzv. Kosova prekršila međunarodnog pravo ovako je odgovorio:

- Iako se naš stav o kosovskom statusu nije promenio, mi zadržavamo konstruktivan stav i podržavamo dijalog između Prištine i Beograda. Što se tiče zakonitosti mogućeg priznavanja, Međunarodni sud pravde u Hagu presudio je 2010. godine da proglašenje nezavisnosti Kosova ne predstavlja kršenje međunarodnog prava, jer nije proizvod upotrebe ilegalnog nasilja koje je osudio Savet bezbednosti jer je to bilo proglašenje pseudodržave (kao što je turska pseudodržava na Kipru 1983) Raspadom Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, osnovane su mnoge nove države, od kojih nijedna nije rezultat spoljnih napada.

Ova izjava navodi na sumnje da bi Grci kao alibi za priznavanje mogli da uzmu presudu Međunarodnog suda pravde iz 2010. godine, kada je ministar spoljnih poslova bio Vuk Jeremić, a koji je i inicirao da se postavi pitanje MSP.

U prethodnih nekoliko meseci Dendijas je dva puta bio u Prištini. Poslednji put, početkom juna, bio je na otvaranju Kancelarije Grčke za opšte poslove. Ovim potezom, odnosi sa Prištinom, koji su dotad bili samo na ekonomskom nivou, podignuti su na znatno viši nivo. On je tada rekao da podržava dijalog Beograda i Prištine i da se zalaže za viznu liberalizaciju za građane Kosova.

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je tada da se nada da naši prijatelji Grci neće napraviti i taj poslednji korak priznavanja tzv. Kosova.

Nekadašnji diplomata i ambasador u Rumuniji Branko Branković rekao je, za "Novosti", da ne iznenađuje veliki pritisak SAD, ali i Nemačke i Britanije na sve zemlje EU koje nisu priznali tzv. Kosovo.

- Svojevremeno sam kao ambasador u Rumuniji imao priliku da gledam kako američki ambasador na dnevnoj bazi pritiska rumunske vlasti da priznaju nezavisno Kosovo. Jasno je da predsednik SAD DŽozef Bajden mora da dobije makar malo podrške u EU, za poteze koji bi značili potpunu nezavisnost Kosova - objašnjava Branković. - Oni sada kopaju po EU, ne bi li nekoga pritisli za novo priznavanje. Ako bi Grčka priznala, to onda znači da je dobila žestoka obećanje od SAD i NATO, u odnosu na Tursku i probleme koje ima u Egejskom moru, kao i žestoka uveravanja kada je u pitanju Kipar. Sada je pitanje u kojoj meri bi to u slučaju Kipra moglo da bude pozitivno, jer Grci upravo zbog Kipra i severa svoje zemlje gde ima i Albanaca i Makedonaca ne priznaju Kosovo. Setimo se da se teritorija tzv. velike Albanije odnosi i na sever Grčke.

Branković navodi da je, inače, Bajden napravio jedan ozbiljan plan da nagovara prištinsku stranu da sabotira pregovore sa Beogradom, kako bi na jesen svu krivicu svalio na Srbiju da je ona kriva za prekid dogovora.

Bivši ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović istakao je za "Novosti" da je Grčka prijateljska zemlja i tvrdi da će to će uvek ostati tako na nivou naroda:

- Ne verujem da vode samostalnu politiku, jer, zbog socijalne politike, ekonomskih problema i deficita zavise od NATO i SAD. Tako, zbog zavisnosti Grčke na finansijskom planu, treba posmatrati klizeću politiku koju Micotakis vodi poslednjih nekoliko meseci. Ipak, na srednji i dugoročni rok, razmišljanje o priznavanju je velika opasnost za grčke interese i korak do tzv. velike Albanije. Eventualno priznavanje otežalo bi i položaj Kipra, gde Grčka ima ulogu protektora. Ipak, nadam se da se jedna zemlja takve istorije i savezništva sa Srbijom, neće pretvoriti u novu Crnu Goru što se tiče KiM, i da će prevagnuti dugoročni interesi Atine.

Kada su u pitanju pravni aspekti priznavanja, Jovanović ističe da je previše ekstenzivno tumačenje da to ne bi bilo protivpravno, jer bi se takvo eksperimentisanje Atini moglo vratiti kao bumerang.

ŠTA PIŠE U STAVU SUDA?

U SAVETODAVNOM mišljenju Međunarodnog suda pravde iz 2010.navodi se da "Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom". Sudije su se ovako, u glasovima 10:4 izjasnile na zahtev upućen od generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a na insistiranje Srbije da odgovore na pitanje - da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova kosovske skupštine u saglasnosti sa međunarodnim pravom?

Predsednik Međunarodnog suda pravde Hisaši Ovada rekao je tada da se sud izjasnio da je nadležan za to pitanje. To, prema njegovim rečima, ne znači da sud treba da se bavi pitanjem posledica, posebno ne time da li je Kosovo postiglo državnost.

Ovada je saopštio da rasprava o pravu na samoopredeljenje ili "nužnu secesiju" od postojeće države nisu u domenu rasprave pred Međunarodnim sudom pravde, jer izlaze izvan okvira pitanja koje je postavila Generalna skupština UN.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (29)