Crkvi i narodu služio pet decenija: Preminuo protojerej-stavrofor Momčilo Momo Krivokapić

NovostiOnline/ M. SEKULOVIĆ

sreda, 29. 04. 2020. u 10:29

Цркви и народу служио пет деценија: Преминуо протојереј-ставрофор Момчило Момо Кривокапић
U Kotoru iznenada preminuo protojerej-stavrofor Momčilo Momo Krivokapić
Kotorski protojerej-stavrofor Momčilo Krivokapić preminuo je iznenada u sredu u 76. godini.

Jedan od uglednika SPC u Crnoj Gori, čuveni otac Momo Krivokapić rođen je 1. jula 1945. u Herceg Novom. U Beogradu je završio Bogosloviju Svetog Save, a kasnije i Bogoslovski fakultet. Rukopoložen je za đakona 31. avgusta 1969, a za za jereja 7. septembra 1969. U septembru 2019. godine navršilo se 50 godina svešteničke službe paroha Krivokapića, koji će ostati upamćen po svojim britkim rečima, ljubavi prema Bogu i svom narodu.


-Njegovog oca, koji je bio paroh u Bijeloj, sa još nekolicinom sveštenika Miropolije crnogorsko-primorske, proteruju sa parohija, a u svoju eparhiju ih prima tadašnji Episkop zvorničko-tuzlanski Nektarije (Krulj).


Otac Momčilo od svoje druge godine detinjstvo provodi odrastajući uz blagorodno stanovništvo okoline Doboja. Od najranijeg detinjstva, učeći se Jevanđelju, znao je da će krenuti očevim stopama, saopštila je Mitropolija crnogorsko-primorska, povodom upokojenja oca Moma, koji sa 14 godina, septembra 1959. godine, odlazi iz roditeljskog doma, kao đak Beogradske bogoslovije, koji nakon toga upisuje Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu 1967. godine.


Na samom početku studija, umire mu otac u svojoj 53. godini, a brigu o njegovom daljem školovanju preuzima blaženopočivši vladika Sava Šumadijski, koji ga prihvata kao svog sina. Posle završetka studija teologije dobija stipendiju za nastavak školovanja na Oksfordu.


-U isto to vreme, dobija poziv od staroga protojereja Bogoboja iz Kotora da dođe i da ga nasledi na njegovoj parohiji. Na čuđenje svojih profesora, mladi Momčilo osjeća prizvanje i bez dileme prihvata poziv. Iako je sve drugo što mu se nudilo bilo zvučnije, logičnije i primamljivije, on je duboko bio siguran da je to jedina ispravna odluka. U odluci da prihvati poziv oca Bogoboja, podržao ga je i Sveti Justin Ćelijski, kod koga je otac Momčilo kao student često u manastir Ćelije odlazio.



Tako, umesto da postane doktor psihologije na Oksfordu, otac Momčilo sa svojom suprugom, bira teži put i dolazi u Kotor, da bude nešto mnogo više, da u ovim najtežim vremenima za našu Crkvu, uzme Hristov Krst i bude bude Njegov apostol. U to bogoborno vrijeme, kad se po njegovom svedočenju, ranije sazrevalo, mladi sveštenik Momčilo sa našom Crkvom prolazi golgotu komunizma. Otac Momo na svakom koraku svedoči da je spreman da i životom brani Riječ Svetog Jevanđelja i kao prvi rektor Cetinjske bogoslovije iz perioda obnovljenog rada od 1992. godine.


Spremnost da rizikuje, da sve žrtvuje i da uvek na prvo mesto stavi služenje Bogu i narodu, prepoznala je, ne samo njegova pastva, već Boka Kotorska i cela Crna Gora, a i šire, te on postaje jedan od najsjajnijih svetionika naše cele Crkve. Sedmog septembra, te 1969. godine, na Svetoj liturgiji na kojoj je rukopoložen, novi mladi dvadesetčetvorogodišnji paroh nadahnuto besedi i uliva nadu mnogobrojnim vernicima koji su se tada okupili u kotorskom hramu, što je bez prestanka činio pola veka. Rajsko ti naselje, voljeni oče Momo, saopštila je danas Mitropolija crnogorsko-primorska u biografiji oca Moma, povodom smrti oca Moma, čije reči sa jedne od poslednjih litija u Kotoru još uvek lebde nad drevnim gradom.



- Izdražaćemo mirno i molitvom nadjačati zlo oličeno u donošenju ovog zakona od strane Skupštine Crne Gore. Ozbiljan je trenutak jer odavno SPC nije bila pod ovako opasnom pretnjom. Treba biti staložen i miran, u čvrstoj molitvi, odlučni da branimo svoju Crkvu ali , svaki put to ponavljam, ako zatreba ići ćemo i drugačije. To bi bila poslednja linija odbrane koja znači da smo spremni, kao naši preci, živote položiti za Crkvu svoju, braneći ono što niko ne može da nam uzme. Videćete, daće Bog, sve će proći, kako Hrist kaže, i nebo i zemlja, ali moja reč neće, odzvanjaju još uvek u Kotoru reči oca Moma, posle jedne od litija u ovom gradu nakon usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti.



Komentari (7)

Vladimir

29.04.2020. 10:57

Neka Vaskrsli Gospod upokoji dušu dragog nam oca Moma. Porodici Krivokapić iskreno saučešće. Verni iz Zrenjanina sa tugom se opraštaju od dragog nam oca Momčila i večno će se sećati njegovih duhovnih pouka. Hristos Voskrese!

Šumadinac Kg

29.04.2020. 11:59

Svaka mu čast na životnom izboru i žrtvi zarad Boga i SPC. Uvek sam bio ponosan kad vidim istaknutu srpsku crkvenu trobojku na crkvi Sv. Nikole u starom gradu Kotoru. Pokoj mu duši.

Драшко

29.04.2020. 19:42

Вечан му помен! Умро је велики свештеник и стуб србства у Боки Которској

Srpkinja

30.04.2020. 08:31

Bio nam je svima i otac i majka.Dokaz cojstva, junastva i casti.Veran svojoj crkvi i narodu do kraja.Umro je casno,ostavivsi mnogo iza sebe.Nikada ga necemo zaboraviti.Ni u najtezim momentima nije odstupio od svoje crkve.Obraz nikad nije izgubio!Bog neka ga uzme u svoj zagrljaj.

М.

01.05.2020. 22:09

Диван човек и свештеник. Пола века је служио Господу и био добри пастир наше свете Цркве. На част српскоме роду. Почивао у миру. Вјечнаја памјат!

Професор Мирољуб Јевтић

03.05.2020. 12:37

Оца Мому упознао сам у лето 1978. Ушао сам у цркву Светог Николе и затекао младог стаситог свештерника, момчину како би Баранко Ћопић рекао, како малој групи окупљених жестоко говори против безбожника и комуниста. Помислио сам да ли овај провоцира народ да га полиција после хапси. Када сам га касније упозао схватио сам да је то он непоколебљиви српски Цуца. Остали смо пријатељи деценијама.Увек се радовао кад бих га преко лета посетио у Котору.Нека му је лака српска шкаљарска земља.