U molitvenim danim Vaskešnjeg posta i pripreme za proslavljanje praznika Hristovog Vaskrsenja 2020.g. Gospodnje, kada nas je, po Božijem dopuštenju, zadesila nevolja epidemije virusa COVID 19, vladike Amfilohije i Joanikije obratili su sveštenstvu i vernom narodu Mitropolije crnogorsko-primorske i Eparhije Budimljansko-nikšićke, i svim ljudima dobre volje, sledećim pastirskim uputstvom:


-Mi verujući hrišćani živivmo u društvu koje, pored nas čine pripadnici drugih vera, pa i necrkveni i neverujući ljudi, a sve nas zajedno, kao Božija stvorenja pogađa ova stihija i opasnost moguće zaraze. Zato smo dužni da se u svemu vladamo po propisima i savetima zdravstvene struke, objavljenih ovih dana sa zvaničnih državnih adresa. Nevolja je ista za sve, a verovanje i način uzdanja u Božiju silu, nisu isti kod nas hrišćana i kod drugih ljudi. Otuda se, u ove dane, od nas traži savesno, razumno i solidarno ponašanje - koje neće pomutiti red i poredak u državi i društvu. Naša Crkva je kod vas, zajedno sa svima vama. Sve ljude voli i za sve se Bogu moli. Naš uzvik "ne damo svetinje" važi i ovde jer svaki čovek je svetinja koju treba štiti i braniti od bilo kakve zaraze i greha. Svim verujućim ljudima, naročito onim starijim od 65 godina, očinski savetujemo da ne napuštaju svoje domove, čak ni onda kada je u pitanju potreba za bogosluženjem i pričešćem Svetim Tajnama. Svakog od njih, pričestiće nadležni sveštenik, u njihovom domu, i po njihovoj izraženoj volji i zahtevu. Možemo i treba da svi verni pretvorimo svoje domove u hramove, po reči atinskog Arhiepiskopa Jeronima, da u njima ujedinimo svoja srca, tražeći zdravlja i milost Božiju za sve ljude. Da se uvek sećamo da je hrišćanska ljubav pokretač za zaštitu sve braće naše. Boravim u domu, zato što volim svog bližnjeg. Bog je svuda prisutan kroz našu molitvu i ljubav.Higijenu u hramovima treba držati, kao i do sada, u besprekornom redu, kako nalaže crkvena tradicija i odnos poštovanja prema svetinjama (ikone, krsta, bogoslužbenih knjiga i ostalih predmeta i crkvenih sasuda). Hramovi treba da su otvoreni i provetreni od jutra do večeri, kako bi vernici mogli stupiti u njih i obaviti svoju molitvenu potrebu.U dane služenja Svete Liturgije, tokom sedmice i u nedeljeni dan – vernici će biti obavešteni o rasporedu službi u svim gradskim i prigradskim hramovima, kako bi se obezbedilo u njima učešće vernika, a opet – u skladu sa propisanim zdravstvenim merama (rastojanje među ljudima – bilo da se radi o zatvorenim ili otvorenim prostorima ). Vernima posebno naglašavamo da je Sveto Pričešće ostvarenje iste one zajednice sa Gospodom koja nas u punoći čeka u Carstvu nebeskom i da je Hristos zaista istinski i konačni Lekar duša i tela naših, te da Telo i Krv Gospodnja, koje se primaju za zdravlje duše i tela, nikako ne mogu biti uzrok bilo kakve bolesti niti prenosilac zaraze. Međutim, isto tako Sveto Pričešće, ne predstavlja magijsku zaštitu od virusâ i zaraznih bolesti koje nam prete sa drugih strana, ─ izvan svetog Putira, ─ prilikom dolaska u crkvu, ili povratka svojim domovima, ili boravka u zaraženim sredinama. Zato je neophodno da praktikujemo sve mere zaštite koje je država propisala. Ko god se neodgovorno ponaša u datim okolnostima zapravo kuša Gospoda Boga svoga, a neretko i sablažnjava braću i sestre svoje (Episkop bački Irinej). Za sve druge duhovne bogoslužbene potrebe (ispovest, krštenje, opelo, parastos i sl) preporučujemo vernicima da u dogovoru sa parohijskim sveštenikom, preduzmu sve – kako bi se pomenute sveštenoradnje obavile u skladu sa svim propisanim zdravstvenim merama. Koliko nam treba duhovna pomoć i zaštita – prizivanjem Blagodati Božije, kroz crkvene molitve, u istoj meri se od nas traži krajnja odgovornost u pogledu sprovođenja onih mera koje štite i nas same i druge ljude oko nas, od opasnosti epidemije koja ubija ljude širom sveta.Crkva Hristova svoja bogosluženja nije obustavljala ni u daleko težim uslovima srednjovekovne kuge, raznih kolera i groznica, pa ni skorašnjih epidemija s kraja 20. i početka 21. veka. I nikada, u tim okolnostima, nije se desilo, da se kroz crkvene skupove ili u vezi sa njima, prenosi ni jedna od zaraznih bolesti. Takva je naša vera i takav je naš odnos prema duhovnim svetinjama. Međutim, da bismo pomogli celom našem duštvu, u pogledu sveopšteg, preko potrebnog, disciplinovanja i međusobnog ugledanja, – pozivamo sve, još jednom, da se sve gore navedeno, poštuje, kao najveći i najjasniji Božiji blagoslov. Po divnoj reči Svetog Grigorija Bogoslova i ova epidemija je "oblačak koji će brzo proći". Zato ne plašimo se, strah i panika je najopasniji virus, ali po onoj narodnoj "čuvajmo se da nas i Bog sačuva". Pokazujemo odgovornost zato što volimo Boga i bližnje a ne zato što strah kuca na naša vrata, poučili su mitropolit Amfilohije i episkop Joanikije.