VIŠE od 15.000 mališana u Crnoj Gori ne uživa u dečjim radostima. Najviše ih je u porodicama sa troje i više dece, bez zaposlenih, u familijama korisnika materijalnog obezbeđenja, to su deca samohranih roditelja bez odgovarajuće roditeljske brige, deca sa teškoćama u razvoju i mališani romske nacionalne manjine.

Ove sumorne podatke saopštili su juče iz Banke hrane, podsećajući da je pre pet godina urađena prva studija Ujedinjenih nacija o siromaštvu dece u Crnoj Gori koja je pokazala da su siromaštvom najviše pogođena deca.


PROČITAJTE JOŠ:
Slobodan Čurović Apis: Poigravanje srpskim jezikom

- Deca su posebno zavisna od svojih roditelja, stoga se u rešavanju problema siromaštva dece deca ne mogu posmatrati kao izolovani subjekti - poručili su iz te NVO, smatrajući da je potrebno uvesti nultu stopu poreza na dečju hranu i minimizirati stopu poreza na dečju garderobu i obuću. - Dečji dodatak mora biti zadovoljavajućeg iznosa novca i obavezujući, što bi značilo da bude neka vrsta sigurnosti za svu decu koja dolaze i socijalno ugroženih porodica.

Iz Banka hrane upozoravaju na "novo siromaštvo" u Crnoj Gori koje je povezano sa ekonomskom krizom, porastom nezaposlenosti, nesigurnim zaposlenjem, finansijskom nesigurnosti, prezaduženošću. Novo siromaštvo odnosi se i na obrazovano stanovništvo iz urbanih sredina koje više nije u stanju da održi dosadašnji životni standard i živi u finansijskoj nesigurnosti tražeći sve češće pomoć.

OMBUDSMAN ZADOVOLjAN ZAŠTITNIK ljudskih prava i sloboda, kada je reč o pravima deteta, ocenjuje da su ona u Crnoj Gori iz godine u godinu sve bolja. Međutim, i dalje su prisutne slabosti, problemi i znatne razlike između dece sa severa i juga, iz sela i grada, kao i u pogledu ostvarivanja prava ranjivih kategorija.

Pored 15.000 dece, u teškom ekonomskom položaju nalazi se oko 200.000 građana ili svaki treći stanovnik Crne Gore. U državi ima preko 50.000 nezaposlenih, 30.000 korisnika socijalnih davanja, oko 100.000 građana ima primanja niža od prosečnih, dok oko 8.000 penzionera prima mesečno svega 120 evra. Nedavno je portal How Afrika objavio listu deset najsiromašnijih zemalja Evrope, odnosno država koje su gore i od afričkog proseka. Na tom spisku se našla i Crna Gora, i to na petom mestu!

Direktorka Banke hrane Marina Medojević smatra da je Vlada Crne Gore pod pritiskom MMF-a i da zbog toga mora da vodi računa kada je u pitanju raspodela sredstava.


PROČITAJTE JOŠ:
Dom učenika u Kolašinu: Osam porodica živi bez struje

- Najsiromašniji slojevi stanovništva će platiti cenu partijskog zapošljavanja u administraciji i dugova oko izgradnje auto-puta. Više novca za socijalu znači i više socijalno ugroženih, a to je loše po državu. Socijalna pomoć je i dalje neprimereno niska, dečji dodatak takođe - poručila je Medojevićeva.