KRIZA U PREGOVORIMA OKO BREGZITA: Šta je bekstop i zašto je sporan

U pregovorima o istupanju Velike Britanije iz EU kao jedno od najspornijih pitanja se izdvojio takozvani "bekstop", mehanizam predviđen da obezbedi da granica između Irske, članice EU, i britanske Severne Irske ostane otvorena nezavisno od toga da li će London i Brisel postići sporazum o uređenom izlasku i budućim odnosima.

Iako obe strane tvrde da ne žele ni aktiviranje "bekstopa" ni uspostavljanje tvrde granice u Irskoj, EU je insistirala na nekoj vrsti osiguranja otvorene granice. Isto želi i irska vlada, budući da je otvorena granica jedan od ključnih delova mirovnog sporazuma iz 1998. kojim su okončani sukobi u Severnoj Irskoj.

PROČITAJTE JOŠ - Mej i Junker: Dogovorene izmene sporazuma o bregzitu

O čemu se zapravo radi?

"Bekstop" je instrument kojim se definišu uslovi pod kojima će irska granica ostati otvorena čak i u slučaju da Velika Britanija i EU ne postignu sveobuhvatni trgovinski sporazum.

Dakle, ako posle isteka tranzicionog perioda posle Bregzita, 2020. godine, ne bude trgovinskog sporazuma Londona i Brisela "bekstop" će automatski stupiti na snagu do pronalaženja alternativnog rešenja.

PROČITAJTE JOŠ - Pregovori o Bregzitu sa EU i dan uoči glasanja u parlamentu

Prema odredbama o "bekstopu", Velika Britanija bi ušla u privremenu carinsku uniju s EU, što bi značilo da između Irske i Severne Irske ne bi bilo carinskih pregleda.

Takođe, Severna Irska bi ostala vezana pravilima jedinstvenog tržišta, pa bi tako bile izbegnute i druge provere robe koja prelazi granicu.

Takav status Severne Irske je tačka gde za britansku stranu nastaje problem. Naime, dok bi Severna Irska faktički bila deo jedinstvenog tržišta, ostatak Velike Britanije ne bi to bio, pa bi se morale uvesti provere za robu koja prelazi iz Severne Irske u ostatak Velike Britanije.

Početni zahtev EU je bio da se "bekstop" odnosi samo na Severnu Irsku. Britanska vlada je to, međutim, odbila navodeći da ne može prihvatiti da Severna Irska ima drugačije carinske propise od ostatka zemlje.

Britanski kritičari "bekstopa" kao glavne sporne tačke navode to da Velika Britanija ne bi mogla jednostrano da istupi iz tog mehanizma, da je "bekstop" opisan kao "vremenski neograničen", odnosno da će se primenjivati sve dok "delimično ili u celosti" ne bude zamenjen drugim sporazumom.

To, prema pristalicama Bregzita, znači da bi EU mogla beskonačno dugo da drži Veliku Britaniju u carinskoj uniji i spreči je da sklapa sopstvene trgovinske sporazume.

Poslednja sporna tačka su regulatorne provere unutar Severne Irske i ostatka Velike Britanije, što je poseban problem za severnoirske unioniste koji podržavaju vladu premijerke Tereze Mej i tu odredbu vide kao prvi korak ka raspadu Velike Britanije.

Kada je reč o tim proverama, EU je navela da bi najveći deo bio sprovođen u fabrikama i na farmama, a ne na granici.

Britanski poslanici su u januaru ogromnom većinom glasova odbacili predloženi tekst sporazuma o uređenom razlazu, a mnogi su nakon toga od premijerke zatražili da ispregovara izmene odredaba o "bekstopu".

Tereza Mej je sinoć, uoči glasanja koje će biti održano danas popodne, uspela da od predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera i evropskog pregovarača Mišela Barnijea dobije minimalne koncesije oko "bekstopa", kao što je instrument za pokretanje spora protiv EU ukoliko Brisel pokuša da neograničeno zadrži Veliku Britaniju u carinskoj uniji i izražena obaveza da se do decembra 2020. pronađe alternativno rešenje.

Sporazum će i pored toga imati velike teškoće da bude usvojen, jer su se protiv njega izrazili uticajni konzervativni poslanici i opozicioni laburisti, a britanski državni tužilac je izneo stav da izmene samo smanjuju rizik od vremenski neograničene carinske unije a ne eliminišu je.

Britanska vlada tvrdi da je nemoguće napraviti sporazum o razlazu bez "bekstopa" jer EU zahteva da ta odredba postoji.