Objektiv pamti za sva vremena: Deo fotografskog blaga čeka u Banatu osnivanje muzeja

BANATSKI Brestovac je autentično banatsko mesto, ušuškano u ravničarski mir. Neobično je da je baš tamo značajno okupljalište srpskih zaljubljenika u fotografiju. Ponajviše zahvaljujući upornosti i istrajnosti jednog od njih - Zdravka Simijonovića.

Srbija nema muzej fotografije, iako ga imaju sve evropske zemlje, ali ne manjka nam entuzijazam pojedinaca, pa je tako Simijonović "uzeo na sebe" da spase makar deo srpskog fotografskog blaga.

- U jesen davne 2006. godine organizovana je prva izložba - počinje priču Simijonović. - Bila su izložena dela Danila Cvetanovića. Od tada je uvedeno pravilo da svaki autor bude predstavljen sa 50-60 fotografija. To su samostalne izložbe autora, a svaku izložbu prati po jedna knjiga.

Do ovog trenutka objavljeno je 36 ovakvih knjiga. Osim njih, predstavljene su još dve, samostalne, autora Dragoljuba Zamurovića i našeg sagovornika. To je zaista zbir velikih dela značajnih fotografa.

- Na početku nisam verovao da će ovaj rad doneti toliko visok kvalitet - kaže Simijonović. - Ideja je bila da nekako započnemo, pa kako bude... Koliko bude novca, tako ćemo se i "pokrivati".

Zdravko Simijonović

Korak po korak, ova misija donela je rezultate. U Domu kulture "4. oktobar" u Banatskom Brestovcu fotografi nailaze na veliku podršku, kao i galerijski prostor. Klub filmskih i foto amatera "Ponjavice", ispunjen entuzijastima, dovodi sva velika imena srpske fotografije u banatsku ravnicu. Ogromna je i uloga Foto-saveza Srbije.

- Namerno smo tražili dela viđenijih fotografa iz svih delova naše zemlje - dodaje Simijonović. - U suštini smo dobili presek zbivanja u savremenoj fotografiji kod nas.

Prilike u Srbiji protekih godina nisu išle naruku fotografima. To znači da nisu bili dovoljno uvaženi, a nisu tretirani ni blizu statusa koji imaju njihove kolege u Evropi i razvijenom svetu.

Sa druge strane, njihov rad je veoma uvažen na Starom kontinentu, kao i širom planete. Naši autori uživaju visok ugled svuda - osim kod kuće. Zato se nedostatak muzeja fotografije posebno teško doživljava kod naših stvaralaca.

- Ovaj izdavački rad, u kojem pravimo minijaturne foto-monografije kojima uspevamo da očuvamo rad naših savrmenika, veliki je zalog za budućnost - nastavlja Simijanović. - Sada je očigledno da će mnogi od njih biti zaboravljeni ukoliko ne dokumentujemo njihov rad i stvaranje. Ovakve kolekcije, izložbe, a na kraju knjige koje će ih zauvek sačuvati, biće neka vrsta svetla koje ostavljamo budućim istoričarima i hroničarima.

Naš sagovornik je siguran da će jednom neko hteti da stvori dovoljno dobru predstavu o nama i našem načinu života. Ukoliko ne ostavimo dovoljno dobar trag, takvo interesovanje biće na vrlo lošoj osnovi. A fotografi su oduvek bili pravi beležnici jednog vremena. Možda i najbolji.

SPREMNA IZLOŽBA "SELO"

DO sada je 38 autora izlagalo svoja najbolja dela u Galeriji Doma kulture u Banatskom Brestovcu. Potom su ovekovečeni i u monografijama. Tri velika umetnika: Đorđe Bukilica, Branislav Pavlović i Zoran Purger, nažalost, ostavili su svoje objektive zauvek.

- Poslednju izložbu priredio je Vladimir Červenka, legendarni praški student - kaže Simijonović. - Trenutno je spremljena izložba "Selo", sa delima više od 200 autora iz 40 zemalja sveta, ali će morati da sačeka malo bolje vreme, kada se sve ovo smiri.

Iz kolekcije Tomislava Peterneka

LjUBAV OD DETINjSTVA

ORGANIZATOR svih izložbi, kao i knjiga koje su zatim usledile Zdravko Simijonović bio je zaposlen u NIS, a fotografijom se bavi od detinjstva. Izlagao je na više od 250 izložbi, član je ULUPUDS, Foto-saveza Srbije, kao i Svetske federacije za umetničku fotografiju (AFIA).