Pandemija korone će doneti nove lekcije čoveku: Da nije sve u novcu, rodiće se više beba, porodice će se ponovo zbližiti

OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZ

PANDEMIJA virusa korona zaustavila je planetu. Ljudi su u izolaciji, stoje fabrike, ulice su opustele. Izgubljeno je mnogo ljudskih života, i to je ono najstrašnije. Ali, uz ove nenadoknadive gubitke, čitava situacija oko epidemije virusa korona će, koliko god to apsurdno zvučalo, doneti, posredno, i nešto pozitivno čovečanstvu.

Avioni prikovani za piste, rafinerije koje rade usporenim kapacitetom, fabrički dimnjaci koji se mnogo manje puše... Sve to odražava se pozitivno i na čovekovu okolinu. U Kini, vodećoj industrijskoj sili sveta, gde je i začela epidemija, zbog virusa korona industrijska proizvodnja, zavisno od sektora, opala je od 15 do 40 odsto.

SMANjENjE zagađenja je, zbog toga, toliko spektakularno, da se vidi i iz svemira. NASA je emitovala snimke koji pokazuju značajno smanjenje emisije azotdioksida, toksičnog gasa koji izbacuju fabrike, automobili i električne centrale na fosilni pogon. U Kini je ispuštanje ovog gasa smanjeno od 10 do 30 odsto.

Vazdušni saobraćaj, koji je odgovoran za oko pet odsto emisije gasa s efektom staklene bašte, sveden je na striktni minimum, obustavljanjem desetine hiljada letova.

Potražnja nafte spala je sa 1.190.000 barila dnevno na 825.000. Zatvaranje firmi i smanjenje industrijskih aktivnosti u Francuskoj je u trenu smanjilo potrošnju električne energije za 10 odsto... I to nije sve, pošto dobar deo Evrope tek počinje da staje. Još dugo vremena će proteći do potpunog povratka industrijske proizvodnje. Sve to će značajno sačuvati planetu, ili bar omogućiti njenim umornim zelenim plućima da predahnu.

Efekti izolacije neće biti primetni samo u prirodi. Odraziće se, na primer, i na zbližavanje porodice. Dugo roditelji i deca, ili bračni parovi, nisu imali ovoliko vremena da posvete jedni drugima, imajući u vidu uobičajeni ubrzani ritam svakodnevnog života. Mnogi će se, tek ovako, bolje i upoznati, sada kada su 24 sata dnevno upućeni jedni na druge.

Biće, naravno, silom prilike, i nervoze, i osećaja skučenosti, i stresa koji prouzrokuje dugi zajednički boravak u malom prostoru, ali, mnogo više, i lepih, u normalna vremena, retkih trenutaka zajedničkih aktivnosti.

NAJMLAĐI neće moći po ceo dan da pretražuju po telefonu i internetu, jer će im to svakako dosaditi, pa će deo vremena morati da posvete i drugim aktivnostima. Naučiće nešto od kućnih poslova, pomoći će roditeljima, a upoznaće i neke stare, zaboravljene društvene igre. Odigraće s ukućanima partiju šaha, tablića ili "ne ljuti se, čoveče!". Po dnevnim sobama biće razapeti šatori, na zidove zakačena pikada, preko trpezarijskih stolova razapete mrežice za stoni tenis.

Neka deca će na ovaj način zavoleti školu, kada shvate koliko im nedostaju drugari i izlazak iz izolacije. I đaci i nastavnici ovladaće veštinama elektronske nastave koja može da olakša život i u vanepidemijska vremena.

Rodiće se, verovatno, i više beba. Dosta vremena provedenog između četiri zida ostavlja mnogo prostora i za periode nežnosti među parovima.

NAUČIĆEMO da štedimo hranu. Ješćemo ručak od prekjuče, pokupiti ostatke sa dna šerpe, pojesti preostale mrvice hleba sa stola. Naučićemo ponovo i da delimo zalogaj sa najbližima.

Sinuće novi kulinarski majstori, javiće se budući frizeri.

Praviće se ručni radovi. Nekada se lepo poveže s korisnim, pa je dosta onih koji ovih dana, na primer, osmišljavaju i prave zanimljive maske za zaštitu lica. Neko će se posvetiti majstorisanju po kući, napraviti odavno obećanu policu, ofarbati ogradu.
Biće pročitano mnogo knjiga, što će uticati na to da se podigne obrazovni nivo nacija. Neki će se odvažiti i da napišu knjigu, za šta nisu imali ni vremena, ni hrabrosti, u uobičajenom životnom ritmu. Neko će se posvetiti slikarstvu, ili svom hobiju koji zbog svakodnevnih obaveza nije mogao da upražnjava, pa će se, tako, pojaviti novi talenti i umetnici.

Na delu bi trebalo da se pokaže i ljudska solidarnost. Pre svega, ona međugeneracijska. Zakucaćemo starijem susedu na vrata i izgovoriti davno zaboravljenu rečenicu, pitajući ga da li mu je potrebna naša pomoć.

Osetićemo se konačno korisnim, što ima lekovitu vrednost u sve otuđenijem društvu.
Naučićemo i da nije sve u novcu. Šta vredi ta raznobojna šarena hartija kada u rafovima nema brašna, kvasca i ulja? Naučiće to i najbogatiji od nas koji u danu na berzama gube milijarde. Zato neki od njih sada baš pokazuju najveću solidarnost.


POSTAĆEMO svesni značaja higijene. Uslovni refleks češćeg pranja ruku će nam sigurno ostati. Tako ćemo kasnije sprečiti i neke druge bolesti. Dezinfikovaćemo, nadalje, mobilne telefone i tastature računara koji su među najprljavijim predmetima u našem najbližem okruženju.

Shvatićemo na delu blagodeti slobode kretanja. Saznaćemo kako je onima s nanogvicom, ili, bar delimično, zatvorenicima. Sagledaćemo svu draž obične popodnevne šetnje.
Spoznaćemo čari običnog ispijanja kafe za baštenskim stolom kafića u nevažnom, osunčanom četvrtku.

Preispitaćemo nepotrebne količine garderobe u svom ormaru. Pazićemo na sopstveno zdravlje. Sagledaćemo važnost druženja s prijateljima. Setićemo se da imamo roditelje. Naučićemo da se bavimo sobom. Ipak, sve ovo biće plaćeno preskupom cenom, hiljadama izgubljenih ljudskih života.

ČIST VAZDUH

U ITALIJI, koja je veoma pogođena epidemijom virusa korona, takođe se beleži pad emisije azot-dioksida. U Milanu je, tako, bilo registrovano 65 mikrograma po kubnom metru u januaru, 45 u februaru i 35 u prvoj polovini marta. Slično je i u Bergamu, Torinu i u drugim industrijskim delovima na severu ove zemlje.

PRODISALA PLUĆA SVETA

ZNAČAJNO je u svetu smanjena emisija ugljen-dioksida. Računa se da je u Kini u februaru ispušteno 200 miliona tona ovog gasa manje u vazduh, za četvrtinu manje od uobičajene doze. To može da se čini malim, imajući u vidu da Kina godišnje ispusti u etar 9,5 milijardi tona ugljen-dioksida, ali to, ipak, predstavlja gotovo polovinu godišnje emisije jedne Francuske, koja iznosi 450 miliona tona.