Penzija je vreme kada možete deci reći ne: Margit Savović aktivna i u sedmoj deceniji

DOK starijoj generaciji Margit Savović (68) ne treba posebno predstavljati, jer odlično pamte njenu harizmatičnu pojavu, britak jezik, i, što ne bismo rekli, izvajane noge, koje su obeležile političku scenu devedesetih godina, mlađe generacije je uglavnom poznaju sa katedre ili sa snimaka njenih gostovanja.

Kao funkcionerka Socijalističke partije Srbije i ministarka za manjinska prava iz politike se povukla posle 5. oktobra, a u penziju je otišla sa katedre Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini i to posle više od četiri decenije rada. Penzionerske dane provodi jednako dinamično i aktivno i to uglavnom na relaciji Beograd - Budimpešta - Dablin, jer joj u prestonici Mađarske i Irske žive ćerka i sin sa porodicama.

- To je moja relacija tokom cele godine i već je postala navika, tačno znam kada mi poleće avion, kada sedam u auto, kada stižem... Kao i veliki broj mladih i moja deca žive u inostranstvu, i da ne odem kod njih pitanje je kada bismo se uopšte videli. To je jako tužno - priča nam Margit, koja nas je dočekala u svom domu u centru Beograda. - Ne poznajem nijednog kolegu sa fakulteta da mu bar jedno dete nije u inostranstvu i stalno pričamo ko ide u Nemačku, ko u Kinu, Francusku da bismo videli unuče. Imam troje unučadi i žao mi je što vreme koje smo izgubili neću moći da vratim, što se viđamo samo kad ja tamo idem, a pitanje je koliko ću još moći da putujem.

Pored porodičnih putovanja, Margit često putuje i za svoju dušu.

- Ukupno sam radila 41 godinu, a od toga sam 30 godina predavala. Ni danas nisam prestala sa aktivnostima jer Pedagoški fakultet u Jagodini ima saradnju sa višom školom u Mađarskoj i česte su razmene studenata i profesora, a ja organizujem ta studijska putovanja - dodaje bivša profesorka matematike i doktor pedagoških nauka. - Održavam kontakte sa drugovima iz srednje škole, jednom mesečno se sastajemo u Bekeščabi, a kada sam otišla u penziju obećala sam sebi da ću tokom godine štedeti koliko mogu kako bih se za svoj rođendan počastila nekim putovanjem.

Prošle godine je bila na Siciliji, nedavno se vratila iz Barselone, a dogodine, ako bude života, putovaće u Jerusalim. Jedna banalna poslovica, kaže Margit, veli nam da ako ne voliš sebe ne voliš ni druge.

- Ali, dugo čovek nema vremena za sebe i zato je penzija vreme kada sebi možete sve da dozvolite, pa i da deci ponekad kažete "ne" - kazuje naša sagovornica. - Kada su se osamostalili mislila sam sad je sve prošlo, a onda su stigli unuci i samo se širi krug onih o kojima treba da se brinete. Ali najveća briga je za sebe. Imam 68 godina i koliko imam još pozajmice na ovoj planeti ne znam, ali želim da prođe onako kako meni godi.

U slobodno vreme Margit rešava sudoku, čita knjige, svaki dan prošeta bar sat vremena, viđa se sa prijateljima... Za nju je, kako kaže, dosada strana reč.

- Zdravlje me dobro služi, živim zdravim načinom života, već 26 godina sam izvorni vegeterijanac i strogo se pridržavam dijete po krvnim grupama i ne žalim se, imam energije, a i dovela sam kilažu u red. To mi mnogo pomaže da i dalje budem aktivna i fizički i duhom - ističe Margita.

Čudi se kada mladi kažu da je im je dosadno, ali ni današnju omladinu ne može da uporedi sa svojom generacijom.

- Iako smo pre 50 godina bili siromašniji, imali smo više sigurnosti nego sada. Životni put je išao napred, završavali smo školu, znali smo da ona vredi i da ćemo vrlo brzo naći posao, da ćemo od plate pristojno da živimo, da ćemo stvarati porodicu i da će sve ići svojim tokom. Današnja omladina to nema. A omladina je po prirodi nestrpljiva, hoće sve i odmah.

Zato ona mladima uvek savetuje da pre svega imaju strpljenja i da na svom putu budu svoji.

- Žao mi je što se individualnost izgubila, ugušena je. Vremena nikada nisu bila laka, ali treba biti strpljiv i istrajati - poručuje Margit.

UVEK SAM IMALA SVOJ STAV

SVOJOM pojavom na političkoj sceni u smiraju 20. veka Margit Savović dala je vetar u leđa mnogim pripadnicama lepšeg pola da sebe pronađu u ovoj sferi društvenog života. Međutim, nije zadovoljna onim što danas vidimo.

- Nažalost, žene su sada mlade, lepe i izazovne, atributi su u prvom, a pamet u drugom planu. Iako ih statistički ima više u rukovodećim strukturama, same žene se nisu potrudile da budu originalne i da se istaknu, već i dalje slušaju muške kolege - smatra političarka. - Ja sam svojevremeno bila samostalna, nisam trčala po svoje mišljenje, već koliko god sam mogla stajala iza svojih stavova. Bila sam često u manjini, bila nadglasana, ali to je bio moj stav.