Sa Sunca nam stižu mala ledena doba: Srpski meteorolog DEMANTUJE britanske klimatologe koji najavljuju 5 PAKLENIH godina

PODATAK britanske meteorološke službe - da će narednih pet godina biti najtopliji period od kada se meri temperatura, zabrinuo je mnoge. Njihova prognoza upozorava na to da će ranije najave o porastu temperature, na primer u Parizu do čak stepen i po, biti premašene i pre 2024. godine. U redovnoj "decenijskoj prognozi" navodi se da će svaka godina u periodu od 2020. do 2024. biti toplija od istorijskog proseka za 1,06 do 1,62 stepena. Posebno se očekuje zagrevanje severnih delova Evrope, Azije i Severne Amerike.

Britanska meteorološka služba prognozira i da će 2016, dosadašnja šampionska godina po visini temperature, verovatno biti premašena u naredne četiri godine. Kako kažu, najnovija petogodišnja prognoza ukazuje na nastavak zagrevanja uporedo sa emitovanjem visokog nivoa gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Tvrde i da će, osim u slučaju velike vulkanske erupcije koja bi pepelom i ostalim česticama blokirala Sunce, prosečna temperatura biti od 1,15 do 1,46 Celzijusovih stepeni viša u poređenju sa predindustrijskim periodom.

Suprotno ovakvim predviđanjima, oslanjajući se na velika istraživanja o aktivnosti Sunca, naš meteorolog Nedeljko Todorović kaže da čovek ima potpuno zanemarljiv uticaj na klimu. Tvrdi da ugljen-dioksid, toliko ozloglašen kod britanskih meteorologa, nije odgovoran za efekat staklene bašte, kao ni za promenu klime.

PROČITAJTE JOŠ - Za nama najtoplija jesen u Srbiji: Klimatske promene podigle temperaturu za skoro tri stepena; Postavljeno je 111 toplih rekorda i nula hladnih

- Klimatske trendove diktira aktivnost Sunca, i baš suprotno navodima britanske stanice, upravo smo izašli iz perioda kada je Sunce imalo blagu aktivnost i ušli u period još slabije aktivnosti - objašnjava Todorović. - Promenljivi periodi aktivnosti Sunca traju od 11 do 22 godine. Čak i značajna istraživanja Sunca, mnogo argumentovanija od ovih o ugljen-dioksidu i efektima staklene bašte, pokazuju da nam ne predstoji zagrevanje, već takozvana mala ledena doba.

Osim toga, kako kaže Todorović, na efekat staklene bašte utiče pre svega vodena para, a ne ugljen-dioksid.

- Na ovim prostorima bilo je toplijih perioda sa višim prosečnim temperaturama čak i pre 1.000 godina. Ima zapisa o takvim pojavama, a sve to je bilo mnogo pre industrijalizacije i emitovanja većih količina ugljen-dioksida u atmosferu.

"TOPLOTNA OSTRVA"

SAMO na mikroplanu čovek svojim aktivnostima može da utiče na klimu - kaže Todorović. - Primer su takozvana toplotna ostrva u velikim gradovima poput Beograda ili Londona. Ona nastaju zbog saobraćaja, industrije i drugih uticaja ljudi. U takvim slučajevima se događa da je u centru grada toplije za nekoliko stepeni nego na periferiji.

DALEKO OD REKORDA

OVIH dana smo svedoci toga da su trenutne januarske temperature u našoj zemlji više od uobičajenih, ali su daleko od rekordnih - tvrdi Todorović. - Bilo je prvih meseci u godini i sa nekoliko "epizoda" od po 20 stepeni. Nema pravila za ovakve pojave. Sada je ciklon iznad Britanije, a južno strujanje nam je donelo više temperture vazduha. Kada je situacija obrnuta, kod nas je hladnije, kao i kad stigne hladni vazduh iz Sibira.