UPRKOS velikim stradanjima kroz koja je Novi Sad prošao, mi ipak imamo relativno dobro sačuvane izvore koji svedoče o Novosadskoj raciji. Međutim, nedostaju nam istraživači, spremni da dođu u naš arhiv, zasuču rukave i potraže činjenice – rekao je Petar Đurđev,direktor istorijskog arhiva Grada Novog Sada sinoć na Međunarodnoj konferenciji „Od Novosadske racije do oslobođenja Aušvica: zašto se sećati, kako se sećati?”koja je održana u Klubu Tribina mladih KCNS.


Đurđev je je naveo podatak da se sve do poslednje decenije tvrdilo da je po ulasku mađarske vojske u Novi Sad iz grada proterano 15.000 Srba. U depou Istorijskog arhiva, međutim, on je pronašao mađarski dokument u kojem se kaže da je proterano 20.000 Srba.


- Niko se ne bavi izvorima. Istoriografija se svodi na prepisivanje prepisanog, ljudi se ne bave istraživanjem nego brojkama, kao da igraju loto i sportsku prognozu, umesto da uz pomoć izvora pokušaju da rekonstruišu prošlost –naglasio je Đurđev koji sa kolegama iz Arhiva nastoji da publikovanjem istorijske građe podstakne mlade istoričare na ozbiljan rad.


Međunarodna konferencija u organizaciji uz predavanje i panel-debatu sa gostima, stručnjacima iz Izraela, Mađarske i Srbije, doprinos je komemoraciji Novosadske racije, Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta i 75 godina od oslobođenja logora Aušvic, kao i opštem unapređenju kulture sećanja u Srbiji. Voditelj programa bio je Miško Stanišić (Teraforming).


Foto: Pres služba KCNS


U ime domaćina, pozdravnu reč uputila je Sunčica Marković, pomoćnik direktora Kulturnog centra Novog Sada, koja je podsetila da KCNS već osmu godinu zaredom priređuje program „Ledena tišina“ u znak sećanja na žrtve Novosadske racije.

Pozdravljajuću učesnike konferencije, Ivan Siler, zamenik gradonačelnika Novog Sada, istakao je da Novosadska racija i svi drugi tragični događaji širom Vojvodine predstavljaju večnu opomenu i nauk da tako nešto više nikada i nigde ne sme da se ponovi.

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, citirala je Elija Vizela, nobelovca i čoveka koji je preživeo Holokaust: „Bez pamćenja nema kulture, bez pamćenja ne bi bilo civilizacije, društva i budućnosti“.


Kako se sećati? Ne postoji jedinstven odgovor. Danas ovim događajem takođe demonstriramo kako je moguće pamtiti. Lično insistiram da školski programi treba da doprinose očuvanju sećanja na osnovu istorijskih činjenica. Takođe, kultura i umetnost i dalje su najmoćniji katalizatori očuvanja sećanja. – rekla je Jankovićeva.


I Majan Ben Tura, zamenica ambasadora Izraela, naglasila je da treba da podstaknemo buduće generacije da uče iz istorije.


PROČITAJTE JOŠ: Istina o zločinu i žrtvama mora da uđe u udžbenike: Obeležena 78. godišnjica zloglasne racije u Novom Sadu (FOTO)


Kao što znate, 2005. godine Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju koja je 27. januar proglasila Međunarodnim danom obeležavanja Holokausta. Od tada, niz ceremonija širom sveta priređeno je u znak sećanja na žrtve i sprečavanja bilo kakvog budućeg izražavanja netolerancije. Ovih dana svetski lideri širom sveta okupili su se u Jerusalimu kako bi obeležili 75. godišnjicu oslobođenja logora Aušvic. Predsednik Vučić bio je deo ovog važnog foruma i poručio da nikada ne zaboravimo da je Holokaust najstrašnije poglavlje u istoriji čovečanstva – rekla je Ben Tura.


Dorotea Giselman, zamenica ambasadora Savezne Republike Nemačke, istakla je da je prvi put saznala za Novosadsku raciju iz književnog opusa Danila Kiša.


- Budući da je sve manje svedoka sa nama, sve važniji postaje zadatak istoričara, arhivista, učitelja i nastavnika u očuvanju sećanja – kazala je Giselman, dodavši da je velika odgovornost njene države Nemačke da se neguje pamćenje na Holokaust.


Potom su se predstavili učesnici programa svojim prezentacijama. Olga Ungar (Jad Vašem, Izrael) govorila je na temu „Sećanje na žrtve Holokausta – od jevrejskih nadgrobnih spomenika u Vojvodini do globalne kulture sećanja“,a Zoltan Tot (Muzej Holokausta u Budimpešti, Mađarska) prezentovao je svoje istraživanje „Savremeni izazovi i budućnost evropske kulture sećanja: da li je još uvek relevantno sećati se Holokausta?“. Petar Đurđev iz Istorijskog arhiva Grada Novog Sada imao je predavanje pod naslovom: „Zaleđena tišina – evolucija sećanja na Novosadsku raciju“. Miloš Janković čitao je poeziju iz zbirke „Davidova zvezda.“


U panel debati bilo je reči o distorziji (iskrivljenju) sećanja. Moderator Miško Stanišić podsetio je na definiciju Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust u kojoj se navodi da distorzija predstavlja „netačno tumačenje istorijskih zapisa i materijala, najčešće iz političkih i ideoloških razloga“.


Ovakvo predstavljanje istorije priznaje neke osnovne istorijske činjenice o Holokaustu (na primer da se dogodio), ali svoj narativ gradi iz nepotpunih činjenica ne dajući kompletnu sliku, koristeći činjenice izvan konteksta ili potpune izmišljotine. Cilj je da se predstavi lažna istorija.


Foto: Pres služba KCNS


U vezi sa ovom pojavom, Olga Ungar iz Memorijalnog centra za Holokaust „Jad Vašem“ u Jerusalimu, navela je da radi u internacionalnoj školi za proučavanje Holokausta gde se priprema onlajn kurs o Holokaustu u Jugoslaviji.


- Politika Jad Vašema je da se ne prikazuju tela žrtava, te smo pripremili čitav čas o Jasenovcu i Aušvicu prikazavši ljude u uniformama, neuhranjene, koji nešto teško rade. Imali smo osećaj da smo stvorili iskrivljenu sliku, mada dajemo podatke i brojeve. Da li se i ovo može nazvati distorzijom? – dilema je koju je iznela Olga Ungar.

Po mišljenju Zoltana Tota iz Muzeja Holokausta u Budimpešti, postoji mnogo oblika distorzije, od dobronamernih do zlonamernih. On je kao primer dobronamerne distorzije naveo fokusiranje na priče o spasavanju, što je zaista plemenito. Ali, ako se govoreći o Holokaustu samo to naglašava, onda se dobije distorzija cele te priče.

Aleksandar Tasić, ambasador, v.d. pomoćnik ministra spoljnih poslova Republike Srbije i šef delegacije Srbije u Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust, pozdravio je skup, a zatim naglasio da je Novosadska racija stravičan zločin koji se nikada ne sme zaboraviti kako se takve surovosti nikada ne bi ponovile.

Tasić je podsetio da se ove godine obeležava 75 godina od kako je Crvena armija oslobodila koncentracioni logor Aušvic Birkenau u kojem je stradalo preko milion žrtava različite nacionalnosti, a najviše Jevreja. Takođe, navršava se i 75 godina od oslobođenja logora Jasenovac u kojem je stradalo na stotine hiljada žrtava – Jevreja, Roma i drugih antifašista, a najviše Srba.


NASTAVAK SARADNjE


Na kraju debate, koja je protekla uz veliko interesovanje publike u kojoj su bili i đaci novosadskih gimnazija „Svetozar Marković“ i „Jovan Jovanović Zmaj“, učesnici su se saglasili da ova konferencija predstavlja početak saradnje koja će biti ostvarena u narednom periodu sa arhivima i muzejima iz Novog Sada, Budimpešte, Bratislave i drugih gradova, kako bi se došlo do što potpunije istine o Holokaustu. Prvi rezultati biće prezentovani naredne godine u saradnji sa Fondacijom „Novi Sad 2021“, kada Novi Sad bude obeležavao titulu Evropske prestonice kulture.