Владица Станковић (40) из Владичиног Хана, познат као змијар, латио се пионирског посла припреме сухомеснатих производа на сасвим другачији начин од оног који је у његовом крају уобичајен.

Поред свињских вешаљки, чварака и спрже, Владица успешно припрема велики број војвођанских месних специјалитета, али и чувене пеглане кобасице и димљену рибу.

Владица, председник Удружења за заштиту гмизаваца и животне средине "Поскок", јавности Србије је познат као неустрашиви хватач змија. Стигне он свуда на југу Србије где у човекову средину залута нека змија, свеједно да ли се ради о безопасним слепићима или о опасном поскоку. А током јесени, када змије крену у хибернацију, овај предузимљиви Ханчанин почиње да се бави припремом меса.

Као рођени "кликераш", Владица је занат учио сам, из књига и проучавањем на интернету. Испрва је пробао са коњским кобасицама, па када је увидео да му посао иде од руке, наставио је са другим месним посластицама из војвођанске кухиње, по чему је јединствен на југу Србије. Убрзо је проникао у тајне припреме сремске кобасице, кулена, сланине и панчете, али и пеглане кобасице. Сопственим рукама је саградио сушницу, и то, као велики љубитељ природе, искључиво од дрвета како би његови производи били у потпуности израђени на традиционалан начин.

Прочитајте још - Отац у дворишту чуо врисак сина и видео да га вуче џиновски питон: Ударио га је, а он је опет напао

- Код нас на југу се свињско месо дими неколико дана и стави у замрзивач. Ипак, за најквалитетније сухомеснате производе неопходан је такозвани хладни дим, комбинација димљења и сушења на промаји. Треба доста стрпљења и труда, посебно око кобасица, које морају да се суше око два месеца. Сваки комад меса код мене мора да прође ветеринарску и санитарну контролу, па да се усаламури природном морском сољу, након чега се дими и суши - објашњава Владица.

Труд се, наравно, вишеструко исплати када месо сазри за јело, у јануару.

- До тада једемо наше специјалитете, свињске вешаљке, чварке и спржу, а у време поста и димљену рибу, посебно шарана којег сам такође усавршио. А онда, прелазимо на кулен, пршут, панчету, коњску кобасицу и сличне ђаконије - са осмехом прича Владица.

БУРЕК И МАНТИЈЕ

Вредне Владичине руке вичне су спремању и правог горанског бурека и новопазарских мантија, али то је тек да се презалогаји, док не дође сезона правог, доброг залогаја. Већ неко време његовој породици месо које он припреми с јесени - претекне, па воли да обрадује родбину и пријатеље, али одскора је почео да размишља и о покретању сопственог бизниса.