KADA je prvi put došao u Veliku Hoču, daleke 2006. godine, bio sam ubeđen da je samo želeo da pronađe inspiraciju za pisanje nekog svog narednog dela. Da prenese sliku o životu u pravom getu u 21. veku. O životu Srba u izolaciji, bez slobode kretanja, uz konstantne napade. Zbog toga sam kao njegov domaćin bio jako skeptičan, čak pomalo nervozan zbog dolaska velikog pisca, pogotovu što su novinari pratili svaki njegov korak.

Ovim rečima Dejan Baljošević, jedan od predstavnika Srba u opštini Orahovac, opisuje prvi dolazak čuvenog pisca Petera Handkea, nobelovca koji je, kako s ponosom ističe, prikazao svetu ovu sredinu u kojoj Srbi opstaju mimo svih civilizacijskih normi i pravila.

PROČITAJTE JOŠ - SRBI NA KOSMETU PONOSNI: Peter Handke se hrabro bori za naše interese


Nekadašnji metoh Hilandara, sa četrnaest crkava i crkvišta, Velika Hoča postala je primamljiva Handkeu kao drevno mesto sa bogatom istorijom svetinja koje su gradili srpski carevi i kraljevi a potom im rušili turski osvajači. Uprkos svemu i činjenici da su se uvek samo branili, Srbi su opstali i ostaju u Velikoj Hoči u čijem centru dominira Dečanska Vinica. Tu se i nekada spravljalo vino koje je specijalnim cevima oticalo do odaja cara Dušana u Prizrenu... Često je upravo ispred Vinice čuveni nobelovac, kako nam svedoče meštani, pio belo vino.

- Voleo je dugo da šeta po selu, razgovara sa meštanima. Ponašao se kao jedan od nas. Kako smo posle svakog narednog dolaska shvatali da zaista saoseća sa nama, da želi da svetu prikaže nepravdu sa kojom smo suočeni, i mi smo bivali opušteniji u ophođenju sa njim - nastavlja priču Beljošević.

PROČITAJTE JOŠ - Peter Handke: Oživljavaju me Srbi sa Kosova

Naš sagovornik napominje da slavni književnik nikada nije bio zahtevan gost, rado se odazivao na slave meštana...

- Jeo je isto šta i mi. Čak je u vreme posta, i on postio sa nama. Nikada se nije žalio, naprotiv, čini se da je uživao što je deo našeg načina života - pričaju meštani Velike Hoče.

Handke pred ikonom u Crkvi Bogorodice Ljeviške u Prizrenu Foto Jovana Baljošević

Iako za svetski priznatog književnika imaju samo reči hvale, priznaju da se nije uvek slagao sa njima, čak ih je ozbiljno kritikovao kada bi se prepirali zbog politike ili drugih razlika u mišljenju. Tada bi im, kažu, govorio da se moraju osloniti jedni na druge, jer su prepušteni sebi samima.

Meštani Velike Hoče dobro pamte Handkeov prvi dolazak 2006. godine, koji je organizovao pesnik Ranko Đinović (o čemu su "Novosti" nedavno pisale), posebno što je to pomoglo da raseljeni Srbi iz Retimlja prvi put obiđu svoje porušeno selo i ostatke svojih domova.

- Zbog dolaska čuvenog književnika, raseljenim Srbima su austrijska i nemačka jedinica Kfora koje su bile zadužene za bezbednost orahovačkog kraja, omogućile da posete porušena ognjišta, a majke i sestre zapale sveće na nepostojećim grobovima šesnaestoro muških glava porodice Kostić otetih iz ovog sela - objašnjavaju.

Handke je, pričaju Srbi iz Orahovca i Velike Hoče, nastavio da dolazi u sopstvenoj režiji, a ovde je, vele, dovodio i suprugu i kćerku. Boravio je na različitim mestima u selu, ali uvek je odlazio kod sveštenika Milenka Dragićevića i njegove supruge, popadije Rade, koji čuvaju Crkvu Svetog Stefana i borave u kamenoj kućici u okviru crkvenog kompleksa.

Handke sa meštanima Velike Hoče ispred Crkve Svetog Stefana

- Handkeovo dolazak u Veliku Hoču i Orahovac shvatamo kao najbolji primer ohrabrenja da opstanemo u ovim sumornim uslovima, ali pokraj temelja ovih drevnih svetinja i istorijskog bogatstva kojim se malo koja zemlja u svetu može pohvaliti - govore meštani Velike Hoče, ponosni što za prijatelja imaju trenutno najpoznatijeg književnika na svetu, nobelovca kojeg žele da zaštite od napada kojima je izložen zbog podrške Srbima, i koji je, uprkos svim osporavanjima, stao na stranu istine i pokazao čovečnost i dušu vrednu divljenja i ljudskog postojanja.


POBOŽNOST KAO PUTOKAZ

UVERENI da ih je Handke prihvatio zbog nepravde sa kojom su suočeni poslednjih 20 godina, Srbi iz Velike Hoče ističu da je to čovek visokog duhovnog i moralnog nivoa, i jako pobožan. Prema rečima Jovane Baljošević, koja je sa slavnim piscem često obilazila srpske svetinje na KiM, njegova pobožnost prevazišla je sve forme koje nude religije...

- Duboko je pobožna osoba i ozbiljno pristupa veri i mislim da je to što ga vodi da bude takav čovek, da ima principe i ostaje dosledan u vremenu kada ljudi menjaju principe kao čarape - ističe ova profesorka engleskog jezika, koja otkriva da čuveni nobelovac već raspoznaje brojne srpske izraze i izreke.