SLAB OTKUP JAGODA: Nema ko da plati, a rod nikad bolji

RODILE jagode u Begaljici kako odavno nisu! Konačno se sve složilo, i sunce i kiša, a mimoišli je grad i poplave. Uzgajivači slatkog rumenog voća u gročanskom selu koje se baš po jagodama i proslavilo, konačno zadovoljni. Rodom, ali plasmanom ne.

Pročitajte još: Svaka druga malina u Švedskoj je iz Srbije

Gajbe pune zdravih, sjajnih plodova, a i berači konačno da zarade kako treba... Ove godine, međutim, zaškripeo otkup. Rusi su voće od prvih berbi, početkom maja, otkupili do poslednjeg komada, a sve što stiže sada, naoko savršeno, nije im po "jusu"!

Pre pola veka nije bilo njive u Begaljici bez zasada jagoda. Barem 1.500 hektara se crvenelo svakog proleća. Tako je selo prozvano prestonicom jagoda. Poslednjih godina, sve je manje uzgajivača. Voćari su zbog problema sa navodnjavanjem, poplavama, sušama i gradom, ali i zbog neorganizovanog otkupa, dizali ruke, jedan po jedan. Begaljica, tako, danas broji tek desetak većih uzgajivača. Porodica Bugarčić, jedna je od najupornijih. Već decenijama, Branislav (71), Milena (65) i Slobodan (48), odolevaju i opstaju.

Pročitajte još: NEVREME UBILO USEVE: Sve što je niklo – potučeno

- Pamtimo sezone kad su nam ceo rod uništili grad i poplave, ali smo nastavljali da sadimo, jer jagode su nas podigle - govori Branislav, glava ove porodice, nekada vozač u bolečkim PKB "Plantažama", a već dugo isključivo poljoprivrednik. - Ova je prva godina, posle fenomenalne 2013. da je ovako rodila. Plod lep, prelep, čak ni trulih nije bilo mnogo.

A berba je za Bugarčiće počela prvih dana maja i trajaće još nekoliko dana. U julu počinje sadnja za iduću godinu. Sa 75 ari koje su im pod jagodama, nadaju se rezulatatu od osam tona voćki do kraja berbe.

- Do sada smo već obrali oko pet i po tona, 1.430 gajbi - kaže Slobodan. - Najudarnijih dana, prethodnih nedelja imali smo i po sedam berača u polju. Išlo je oko 150 kilograma po radniku dnevno, do 30 gajbi, a svaka gajba do šest kilograma. Ove godine smo posadili i neke nove sorte, a probali smo i novi način sadnje - na foliji.

Ispred, na brežuljku razmileli se Bugarčići i unajmljeni berači. Treba obrati 6.000 sadnica. Pokazuje nam Slobodan četiri reda u kojoj se crvene bokori, čini se, najlepših jagoda, koje je priroda mogla da podari. A i ukus, nesvakidašnji. Sočne, medene... Neverovatno zvuči da takve voćke nisu dobre za izvoz.

Sorta rumba

- To je sorta rumba, a posadili smo i kler, asiu, džoli, kao i albu koja je bila najdarežljivija ove godine i najvrednije je rađala - govori Slobodan. - U početku smo prodavali sve što oberemo, otkup išao fenomenalno. Sve su nam za izvoz u Rusiju otkupljivale hladnjače, za 180 do 220 dinara. To je dobra cena, jer nas proces proizvodnje po kilogramu košta 80 dinara. A onda je plodove kiša natopila i previše sočne voćke ne mogu da izdrže stajanje u hladnjači i dug transport. Zato sam morao da ih dajem nakupcima, za kvantaš i pijacu, po 80 i 90 dinara. Sada je otkupna cena do 100 dinara.

Na ovoj njivi postavljeno je, priča nam, 1.200 metara folije, a toliko je instalirano metara cevi za navodnjavanje. Nastaviće uzgoj na ovaj način, jer folija privlači temperaturu pa voćke brže zru, nego na zemlji.

Sagnuti u njivi, svakog dana od sedam ujutru do dva popodne, iako u sedmoj i osmoj deceniji, Branislav i Milena i ne žale se.

- Nije mi ništa teško, samo kad je ovako rodilo, a još bi mi lakše bilo da imam siguran plasman - kaže gazdarica Milena.

Oko 40 dana, od sedam ujutru do dva posle podne, već godinama kod Bugarčića ista je ekipa nadničara.

- Čim ne menjamo, znači da nam je dobro - kaže Jagoda Bugarčić. Pored nje i Dobrila Janković i Miroslava Blagojević (67). - Dnevnica je 2.000 dinara uz doručak. Brali smo i po kiši i po suncu, ali smo srećni što ima posla.

MOŽE BEZ PRANjA

STALNO se priča o opasnim hemikalijama kojima se prskaju jagode, da ih treba prati, potapati u sodu bikarbonu, a Bugarčići jedu svoje plodove pravo sa zemlje.

- Naše jagode mogu da se jedu i bez pranja - kaže Branislav. - Najvažnije je bilo tretiranje u cvetu, a u zrenju i predzrenju samo se prska protiv truljenja.