OVDE se rodio drug Tito" poručuje natpis sa ploče koja stoji na jednoj od prvih kuća. Naravno, "Novosti" su u Kumrovcu, zagorskom selu u kome je, zvanično, Josip Broz ugledao svet 25. maja 1892. Tu je sada muzej pod imenom "Staro selo" Kumrovec.

Reč je o obnovljenoj beloj kući na sprat, rađenoj od lomljenog kamena, sa krovom od potamnele opeke, dimnjakom i drvenim prozorima. Pored nje nalazi se čuvena bista Josipa Broza, koji zamišljeno gleda nadole, sa rukama na leđima, prizivajući duh prošlih vremena, delo Antuna Augustinčića iz 1948. godine.Replike tog spomenika razasute su, inače, širom nekadašnje SFRJ, a poslednja je u nastupu jugonostalgije osvanula u Skoplju 29. novembra 2013. godine.

Tako se ulazi u etno-selo, osnovano 1953. godine kao Memorijalni muzej maršala Tita. Čini ga četrdesetak obnovljenih objekata, autentičnih, iz vremena kad je doživotni predsednik SFRJ živeo tu.

Iz jedne od kuća dopire pesma "Druže Tito mi ti se kunemo", sa televizora na kom se prikazuju arhivski snimci Josipa Broza, mahom vezani za dodelu štafete mladosti. Uz Titovu uniformu izloženo je nekoliko štafeta, pa i poslednja, koja je predata na odar, kao i Augustinčićeve biste. Zbog sve većeg interesa javnosti za lik i delo Josipa Broza, od 2014. godine dostupna je za publiku i njegova rezidencija, sagrađena 1947. kao hotel, a 1962. preuređena u rezidencionalnu svrhu, sa 800 kvadratnih metara prostora.

Na pitanje ko su najbrojniji posetioci Muzeja, upravnica Tatjana Brlek nam kaže da uglavnom dolaze iz Hrvatske. Prošle godine bilo je mnogo Amerikanaca, a sve brojniji su gosti iz Kine, kao i Austrijanci, Slovenci, Srbi i ostali iz bivših jugoslovenskih republika.

Zgrada nekadašnje Političke škole

- Različiti su motivi dolaska. Najveći broj stranaca stiže isključivo jer je ovo rodno mesto Josipa Broza, ali sve veći broj posetilaca je podstaknut činjenicom da je ovo muzej na otvorenom, pa je česta destinacija porodičnog turizma - kaže nam Brlekova, dodavši da imaju između 50.000 i 70.000 posetilaca godišnje.

U Kumrovcu se nalazi i nekadašnja Politička škola "Josip Broz Tito", sagrađena 1981. godine, čiji kompleks, na 8.500 kvadratnih metara, između ostalog sadrži restoran, bioskop, učionice, atomsko sklonište, sportsku dvoranu, igrališta, štampariju...

Pročitajte još - SUSRET SA ISTORIJOM: Da li su postojala tri Tita ili je on bio - Čerčilov sin

Najpre je otvorena 1975. u obližnjem Spomen-domu, kao središnja obrazovna institucija za kadrove Saveza komunista Jugoslavije, ali, kada je prostor postao premali, prebačena je u pomenutu zgradu, izgrađenu novcem prikupljenim od partijskih članarina.

Tokom 15 godina rada, do 1990. godine, kroz školu je prošlo više od 600 nastavnika i 1.535 polaznika, a ove poslednje birali su centralni i pokrajinski komiteti i Komitet SKJ u JNA, kao i Komitet SKJ u organima i organizacijama SFRJ. Poslednji predsednik političke škole bio je Ivica Račan, nekadašnji premijer Hrvatske, a u ovaj objekat, prema rečima Milana Kladničkog, direktora Turističke zajednice područja Kumrovec, Desnić i zagorska sela, od 2000. godine ništa nije ulagano, pa stoji prazan.

- Zgrada je pod Ministarstvom Republike Hrvatske, koje vodi brigu o državnim nekretninama - kaže Kladnički.

Jiang Ju

- Raspisan je konkurs za prodaju, koji će trajati do maja, a ozbiljna kandidatkinja za kupovinu zgrade je gospođa Jiang Ju, vlasnica velike kineske korporacije, koja je i bila ovde. Nisu još definisali namenu objekta, ali bi svakako bio u službi turizma.

Na pitanje šta se najviše promenilio u Kumrovcu, koji danas broji 350 ljudi, u odnosu na period u kom je Tito bio živ, Kladnički nam odgovara:

- Po zatvaranju Političke škole 50-100 ljudi izgubilo je posao, bivši Spomen-dom boraca omladine Jugoslavije takođe je zatvoren, a u njemu je radilo oko 50 ljudi, ne radi ni fabrika čelika. Ljudi odlaze da žive i rade u Zagreb, Sloveniju, okolna mesta, mada je u poslednje dve godine trend da sve više mladih ostaje, počinju da cene život u zdravom okruženju, ali to je u apsolutnim brojkama još malo.

Pročitajte još - SUSRET SA ISTORIJOM: Zašto je Draža popularniji od maršala Tita

Jiang Ju je nakon obilaska Kumrovca izjavila da zbog svoje istorije ovo mesto u Zagorju ima veliki potencijal za kulturni turizam. Vlasnica pekinške kompanije Z-Run WellTon Industry rekla je da joj je želja da u Kumrovec privuče turiste ne samo iz Kine, već iz celog sveta, a da bi devastirani kompleks nekadašnje Političke škole bio idealan za hotel.

- Treći put sam ovde i ovaj projekat vrlo mi je važan. Verujem da ovde možemo privući mnogobrojne turiste. Želim da podstaknem razvoj Kumrovca i već imam planove za to. Prošle godine potpisali smo memorandum o saradnji sa Kumrovcem, a sada idemo dalje - rekla je Jiang Ju, dodavši da još ne zna koliko bi novca uložila u obnovu objekta, čija je prodajna cena oko 1,7 miliona evra.

Ju nije zainteresovana samo za zgradu Političke škole, već bi u njenom nastavku gradila još jedan isti takav objekt. Uz ovo, zanima je i kupovina Spomen-doma u Kumrovcu, čija je vrednost procenjena na oko dva miliona evra, Titove rezidencije, lokalnog fudbalskog stadiona, a volela bi da dobije i pristup geotermalnim izvorima.

KORITO-SANKE JOŠ ŽIVE

MUZEJ pripoveda priču o Titovom detinjstvu, do perioda kad je krenuo na šegrtovanje u Sisak. Iza debelih zidova saznajemo da se Titov otac zaljubio u Slovenku Mariju dok je radio kao šumar, slušamo čuvenu priču o dimljenoj svinjskoj glavi koju je mali Joža ukrao sa tavana i krišom skuvao svojoj braći i sestrama, njegovom odrastanju uz psa Polaka. U kuhinji rodne kuće zatičemo i čuveno korito u kom se mali Joža sankao.

Upravnica Brlek objašnjava da postojanje dve peći za hleb govori o tome da su dve porodice živele pod istim krovom - Titov deda Martin Broz i Franjo i Marija, Titovi roditelji, najpre sa petnaestoro, pa ubrzo sa sedmoro preživele dece, jer je veći broj njegove braće umro u ranom dobu.

Poruke iz knjige utisaka

Pročitajte još - SUSRET SA ISTORIJOM: Prvi Srbin koji je Titu rekao - NE

ULAZNICA 400 DINARA

ULAZNICA za odrasle košta 400 dinara, za decu 240, a ukoliko vam je Kumrovec predaleko, deo postavke moći ćete uskoro da vidite i u muzeju na otvorenom "Staro selo" u Sirogojnu, sa kojim je napravljena međumuzejska saradnja.

RACIONALNI NAMEŠTAJ

U KUĆI gotovo svaki deo nameštaja ima dvostruku svrhu, zbog nedostatka prostora. Tako ognjište peći na drva istovremeno greje prostor, a na njegovoj drugoj strani mogla su da spavaju deca. Klupa "noć i dan" preko dana služila je za sedenje, dok je uveče na njoj moglo da prenoći dvoje odraslih i nekoliko dece, popreko. Samo su bebe imale privilegiju da same spavaju u drvenoj kolevci.

JOŽINE LOŠE OCENE

U OKVIRU Muzeja je i niža pučka škola, u kojoj je Tito učio prva slova, ali i sakupljao loše ocene, jer je veći deo detinjstva proveo u Sloveniji, pa nije znao srpsko-hrvatski jezik, što mu je predstavljalo veliki problem. Njegova porodica bavila se poljoprivredom, a jedan ogranak imao je kovačku radionicu, što je, u to vreme, bio unosan posao.