VRH Svete Gore Atonske je mistično mesto prosvetljenja na koje veliki broj verujućih ljudi dolazi ne samo na praznik Preobraženja u avgustu, već i u danima uoči Vaskrsa. Preobraženski uspon teškim čini jaka vrućina, a vaskršnji prate hladnoća, jak vetar, magla, kiša, pa i sneg.

Pročitajte još: Kako je Sveta Gora postala zabranjena za žene

Uprkos tim iskušenjima, ili možda baš zbog njih, od Lazareve subote do Vaskrsa, od jutra do mraka, poklonici uporno, kao mravi, mile desetak kilometara dugim strmim stazama od pristaništa Skita Svete Ane i isposničke pustinje Karulje do vrha Metamorfozis (Preobraženje) na 2.033 metra nadmorske visine. Zabrinuto gledaju visoku kupu Atosa, koju obavijaju oblaci, ali nastavljaju put u nadi da će kad stignu doživeti nadzemaljski trenutak vedrine. Tad se pod nogama ukazuje nebesko more od oblaka kroz čije se procepe vidi pučina Egeja i dugo, tanko kopno Svete Gore, zemlje večne molitve. Najpotresniji prizor ukazuje se u svitanje, kad prvi sunčevi zraci boje morsku površinu u purpur i Egej blešti crveno kao da je užaren.

Pročitajte još: Sveta Gora draža mu od nauke

Tad nije retkost videti naspram neba crnu siluetu monaha samotnjaka iz svetogorske pustinje, koji stoji kraj metalnog krsta na belom mermernom šiljku vrha Atosa. Iako se pridržavaju strogog posta, oni se brzo i vešto penju po klizavim stenama. Na samom vrhu, na piramidi od belog mermera, oni ponavljaju bezglasnu Molitvu srca zagledani u izlazeće sunce, držeći se za metalni krst usađen u stenu da ih snažan vetar ne oduva u ponor.

Podvigom uspona na Atos, uprkos izgladnelosti tela, oni pokazuju da njihova snaga dolazi iz duše i uma.

Krst na vrhu Atosa u svitanje

Ovakvih podvižnika je malo i retko se sreću, naročito u poslednjoj sedmici vaskršnjeg posta. Oni tad izbegavaju sve kontakte s drugim ljudima, naročito svetovnjacima, mirjanima, osim ako ih baš ne mogu izbeći. Upravo je takav slučaj na vrhu Atosa, koji sad pohode i brojni poklonici, naročito Rusi.

Nadzemaljski suton na vrhu Svete Gore

Atos sa mora u svitanje

Svitanje na vrhu Atosa

Uspon do vrha zahteva ozbiljan napor, naročito ove godine, jer su orkanski vetrovi nedavno iščupali iz korena hektare šume na visini od oko 1.000 metara i razbacali ogromna borova stabla kao da su palidrvca. Veći deo umornih pešaka ostaje da se odmori i prespava u crkvici Panagiji na 1.500 metara nadmorske visine, koja služi i kao odmorište s krevetima i ognjištem. Hodočašće nastavljaju pre zore, jer je tad zaleđena ogromna masa metrima debelog snega u planinskom useku kuda vodi uobičajena serpentinska staza. Odlučniji nastavljaju put odmah verući se gotovo vertikalno po čistim stenama i prelazeći u dva navrata preko snežnih prepreka, moleći se da ne pokrenu lavinu. Kad se pogleda unatrag, u zastrašujući nepregledni ponor, postaje jasna izreka da na pučini, planini i vojničkom rovu nema ateista. Ovde svi bar jednom pomisle: "Pomozi Bože". Tim putem su krenuli reporter "Novosti" i dvojica grčkih hodočasnika, koji su takođe odlučili da prisustvuju veličanstvenom sutonu i prenoće na vrhu Atosa, uprkos prognoziranoj temperaturi od minus 10 stepeni i vetru od 40 kilometara na sat.

Osećaj samoće i malenkosti pred ogromnom silom prirode od koje može da vas zaštiti samo neka viša sila je neopisiv.

Otac Justin iz Rumunije posle Atosa želi da dođe na Kosovo

Kaluđšeri pustinjaci se hitro kreću po vrletima

Monah isposnik moli se na vrhu visokom 2.033 metra

Strma i opasna poklonička staza

Prvi sledeći poklonik stigao je pred zoru.

- Snaga molitve u vreme posta je najveća, naročito na vrhu Atosa, koji je za nas pravoslavne drugi Tavor, gora na kojoj se Hrist prikazao u božanskoj svetlosti. Bio sam u mnogim manastirima, ali nigde nema takvog osećaja bliskosti Bogu kao kad se molite na vrhu Svete Gore Atonske - uzbuđeno je objašnjavao razog svog hodočašća Sergej Volkov iz Moskve.

On je bio daleko ispred velike grupe Rusa, koji su na stazu po zaleđenim stenama i snegu poveli i trojicu dečaka od oko 12 godina. Kako je koji od njih pristizao, prilazio je zvonima na tremu Hrama Preobraženja, oglašavajući svoj dolazak i gromkim "S prazdnjikom" čestitao praznik Lazareve subote, Vrbice, dana koji verujuće podseća na Hristovu moć da vaskrsava mrtve.

Teško je opisati ponos mladih Grka, Danijela iz Saluna i Trandafila iz Stavrosa, tipičnih južnjaka, kojima je ovo bio ne samo prvi uspon na vrh Atosa, već i podvig kojim su zaslužili poštovanje izdržljivih severnjaka.

- Bavim se alpinizmom i bio sam na višim planinama, ali Atos je najveličanstveniji. Pešačenje Svetom Gorom i uspon na vrh Atosa nije sport. To je nešto mnogo više, što čoveka preobrazi - potreseno je govorio Danijel dok smo posmatrali crvene odsjaje Egeja kroz zatalasano more ružičastih oblaka nad kojima se dizalo crveno oko izlazećeg sunca.

Ruski poklonici u skkloništu crkvice Panagije

POSLEDNjE RADOSNO BDENjE

CVETI, praznik koji podseća na Hristov poslednji trijumfalni ulazak u Jerusalim, veoma svečano se proslavlja na Svetoj gori. Posebno je svečano bdenje u drevnom hramu Skita Svete Ane, u kome se okupljaju na celonoćnoj službi monasi koji žive u samoći na okolnim vrletima atonske pustinje i viđaju se obično u starim i iskrpljenim odorama. Za bdenje oni oblače dobro čuvane svečane odore i žagore kao školarci.

Crkva Preobraženja

Pogled na Svetu Goru sa vrha Atosa


Teški uspon ka vrhu Svete Gore

Reporter "Novosti" na krovu Atosa