Svakog jutra po Novosti na trg Bana Jelačića

ZAGREB - OD STALNOG DOPISNIKA

SVAKOG jutra, isti ritual. I tako već šezdeset i pet godina Mirko Andrić Gudžulić, pisac, pesnik i izdavač, odlazi do kioska u Zagrebu i kupuje "Novosti". Tu naviku sačuvao je sve do danas, kada ima devedeset i dve godine. Iz porodične kuće na zagrebačkom Črnomercu, smeštene uz potočić, svakog dana, po kiši, suncu ili snegu, tramvajem krene do Trga bana Jelačića da kupi svoj primerak lista kojem je ostao veran od početka.

- Imam ravno devedeset i dve godine i šest meseci, ali nije mi teško da odem po "Novosti" do glavnog trga, jer je danas malo mesta u Zagrebu na kojima mogu da ih kupim. Pitaju me zašto ih čitam? Pa, pre svega, jer kroz "Novosti" prodire istina, a toga je sve manje u novinama. Svi drugi imaju tupe zube, a u "Novostima" možeš da vidiš šta se zaista događa i u svetu i u mojoj Srbiji.

Andrić je rođen 1926. godine u planinskom selu Svinjištu kod Kuršumlije, a u aprilu 1947. godine vozom, kao mladi poručnik avijacije, stigao je do vojnog aerodroma u Lučkom. I zauvek je ostao u Zagrebu. Tu je napisao bezbroj pesama, književnih i likovnih kritika, priča, objavio brojne knjige, bio urednik u "Znanju" i legendarni direktor izdavačke kuće "August Cesarec". Uz to i pasionirani čitalac novina, od kojih su ostale sada samo "Novosti".

Pročitajte još - Uspeo sam uz "Novosti"

- Kupim subotom i "Politiku" zbog kulture, ali danas su "Novosti" bolje od svih. Pišu onako kako jeste, jer narod se ne može prevariti. Vidim šta sve Amerikanci pokušavaju, kupuju ovo i ono da proture svoje, udaraju na javnu reč, ali dobro je da postoje novine koje se ne daju.

Godine kao da se na Andriću i ne osećaju. Lako se kreće po stanu, traži u biblioteci knjige, dok je na radnom stolu stara pisaća mašina kakve se danas mogu videti gotovo samo u muzeju. A, upravo na toj mašini nastale su brojne priče i prisećanja na dane kada je bio mladi partizan, a kasnije komesar čete protivtenkovskih pušaka u Pirotu.

- Nisam voleo vojnički život, nije to bilo za mene, ali ostao sam oficir u avijatičarskoj plavoj uniformi sve do dolaska u Zagreb kada mi je oživela želja za pisanjem - kaže naš sagovornik.

Prve tekstove objavio je u vojnom listu "Krila Armije", a ko je bio srećniji od njega kada je postao i glavni urednik:

- Tih dana oca mi Brozovi i Rankovićevi udbaši ubiše u zatvoru u Kuršumliji. Na jednoj slavi, u sobi punoj gostiju, otac popije malo više rakije i glasno zapeva: "Nek pokuša, čik, ko smije, da nas odvoji od Rusije". Među gostima bilo je i doušnika.

Tako i Mirko posta sumnjiv i strpaše ga u zatvor. Nakon svih muka koje je prošao odlučio je da se u Kuršumliju neće vraćati. Počeo je da piše poeziju i prozu, objavljena mu je prva knjiga, pa je postao i urednik u tada slavnoj izdavačkoj kući "Znanje".

Bilo je sve u redu, dok nije nameravao da izda knjigu "Spasavanje kozaračke dece iz Jasenovca", koju je napisao dr Nikola Nikolić, i sam logoraš. Knjiga nikada nije objavljena.

Pročitajte još - Vi ste mi kao deo porodice

Prešao je zatim u zagrebačku "Prosvjetu", pa u izdavačku kuću "August Cesarec", gde je bio i prvi čovek i glavni urednik. A na stolu kod "druga direktora" uvek je stajao primerak "Novosti".

- Pitaš me šta sada čitam u "Novostima". Pa eto, Kosovo otišlo, Amerika gura svoje i čitam kako taj nesrećnik Vučić spasava šta se spasti može, a rizikuje vlastitu glavu. Čitam i kako se Rusija digla, jer onom Jeljcinu može se svašta da zameri, ali našao je pravog čoveka da ga nasledi, Putina. Čitam i kako sada srpska kola izlaze iz blata, idu na suv put. Dobro je tako - priča Andrić.

"SVETLOST IZ TAME"

Čudno je to sve na ovim prostorima ispalo, kaže Mirko. "Broz je sve uradio da se zataškaju ustaški zločini, Srbi su bili naivni". Danas "drug Mirko", književnik i urednik, uživa u unucima, nedavno je objavio knjigu "Svetlost iz tame", a biće ih još. Do nekog novog jubileja "Večernjih novosti".