Buzometar simbol lajkovačke pruge

Uz nadaleko poznatu narodnu pesmu “Ide Mile lajkovačkom prugom”, nekada najveći železnički čvor uzanog koloseka u bivšoj Jugoslaviji, prepoznatljiv je i po jedinstvenom tornju, koji je nekad služio za punjenje vodom parnih lokomotiva. Danas, betonski toranj, star skoro čitav vek, neumitno propada, a da ga zub vremena ne bi uništio, u Lajkovcu su pokrenuli inicijativu da dvadesetak metara visoka građevina postane simbol varošice železničara.

Toranj, kome su Lajkovčani iz nepoznatih razloga nadenuli naziv buzometar, 1916. godine podigli su Austrougari, za vreme Velikog rata, ali su ga prilikom povlačenja srušili. Izgrađen je ponovo početkom druge decenije prošlog veka i bio je u upotrebi do ukidanja uzane pruge.

- Bilo je na železničkim stanicama uskog koloseka u bivšoj Jugoslaviji još tornjeva, ali jedino je ovaj u Lajkovcu prepoznatljiv po lepoti i jedinstvenom izgledu - kaže Borivoje Grujičić, predsednik Udruženja za negovanje tradicija železnice “Lajkovačka pruga”. - Pod kupolom je smešten rezervoar, kapaciteta 110 kubnih metara, u koji je pumpama iz reke Kolubare dopremana voda za parne lokomotive, ali i stanove u nekadašnjoj železničkoj koloniji. Pre više od tri decenije, međutim, na toranj je definitivno stavljen katanac.

Ugledni srpski književnik, Lajkovčanin Radovan Beli Marković, koji je, između ostalog, napisao i roman “Lajkovačka pruga”, rekao je da se za ovu varošicu širom sveta saznalo onog trenutka kad je na ovdašnjoj železničkoj stanici prvi put stao voz i kondukter iz sveg glasa uzviknuo: “Lajkovac!” Opet, anegdota kaže da je Lajkovac nastao tako što je kondukter na tom mestu izbacio muškarca i ženu iz voza, jer nisu imali karte, pa su se oni tu naselili...

- Popularni buzometar nemi je svedok svih značajnih događaja vezanih za železnicu u Lajkovcu, ko zna koliko je putnika dočekao i ispratio - kaže Grujičić. - Srećom, iako već dugo o njemu niko ne brine, i dalje postojano, ponosno stoji i svim namernicima upada u oko, kao upečatljiv simbol Lajkovca.

Postoji inicijativa da se čitav kompleks - železnička ložionica sa okretnicom i vodotoranj zaštite kao kulturno-istorijska celina od posebnog značaja. Lajkovac je, inače, i nastao zahvaljujući železnici, prolaskom prvog voza, popularnog “ćire” 1908. godine. U Lajkovcu je, dugo potom, radilo više od 1.500 železničara, u ložionici je bilo 50 parnih lokomotiva, a dnevno je prolazilo bezmalo 60 brzih, putničkih i teretnih vozova! Lajkovac je bio raskršće pruga sa sve značajne pravce u bivšoj Jugoslaviji...

- Vodotoranj je zaštitni znak varošice, trebalo je da se nađe na zvaničnom grbu Lajkovca - kaže Grujičić. - Toranj bi trebalo obnoviti, osvetliti, prostor od četrdesetak kvadratnih metara u prizemlju mogao bi da postane galerija, ili kafić u koji bi svraćali ljubitelji železnice. Ceo taj kompleks zapravo je mali železnički muzej na otvorenom. To je železničko jezgro iz kog je nastao današnji Lajkovac i time treba da se ponosimo.

SPOMENIK JEDNE EPOHE

- Postoje objekti koji su svedoci vremena i sami po sebi atrakcija, među njima je nesumnjivo i železnički vodotoranj - kaže Milutin Ranković, direktor Turističke organizacije Lajkovca. - Buzometar je spomenik jedne epohe, početaka srpske železnice, oba svetska rata, postojanja velike Jugoslavije i kao takav nesumnjivo bi bio vredan pažnje turista. Ne treba mu unositi nove sadržaje, već ga samo sačuvati i zaštititi u autentičnom obliku, zajedno sa halom i okretnicom lajkovačke ložionice, ali i načiniti replike, suvenire ovog jedinstvenog tornja.