Bunkeri i dalje čuvaju Albaniju

DA je Albanija u vreme vladavine komunističkog vođe Envera Hodže uložila toliko novca u izgradnju stambenih objekata i puteva, umesto što su gradili bunkere, ova zemlja bi, verovatno, danas bila među razvijenijima u Evropi.

Ovako, betonski bunkeri, kojih po nekoliko ima na svakom kvadratnom kilometru u "zemlji orlova", svedoči o teškom i diktatorskom periodu paranoičnog vođe Envera Hodže. Jedan od simbola Albanije sada je u korovu, čuvene "pečurke" uglavnom su zapuštene, iako nikad nisu ni doživele pravu svrhu, a pojedini bunkeri pretvoreni su u muzeje, kafiće, galerije, stanove ili predstavljaju mesta za "ljubavne" sastanke.

- Na području Albanije sagrađeno je više od 700.000 bunkera - ispričao je vodič Ulber Osmanagaj. - Izgradnja jednog bunkera koštala je koliko i da se napravi stan od 30 - 40 metara kvadratnih. Oni su izgrađeni u periodu između 1960. i 1980. godine. Pare su se za njihovu gradnju odlivale, umesto da su se preusmeravale na rešavanje stambenog pitanja i loših puteva.

Bunkeri nikada nisu doživeli da se koriste za namenu za koju su i pravljeni - odbranu države, kako je predviđao Hodža, i to od Jugoslavije, Varšavskog ili NATO pakta. Narod i zemlja, polako su utonuli u društvenu i ekonomsku izolaciju. U dobrom delu države, posledice se i danas vide. Režim je nosio u sebi pustoš, bedu i strah. Ko je bio glasno protiv režima, proganjan je, ubijan, a sa njegovom porodicom niko nije smeo da ima nikakav kontakt.

Kako nam je ispričao lokalni albanski vodič, bunkeri su izgrađeni od čelika, gvožđa i betona. Postoje veliki i mali bunkeri, u kojima jedva da mogu dvoje ljudi da stanu. Postoji i prorez za oružje, ali i za vizuelne signale sa komandantima. Nekoliko stotina ljudi je i nastradalo prilikom njihove izgradnje.

- Danas su bunkeri jedna od vodećih turističkih atrakcija i ko god zna za Albaniju zna za njih - kazao nam je Arben Dauti, ekonomista iz Tirane. - Turisti uglavnom traže da vide kako izgledaju unutra, da se fotografišu i zanima ih njihova istorija. Mi smo se već toliko na njih navikli da ih i ne primećujemo. Rasli smo uz betonske "pečurke".

Pre skoro deset godina krenulo se u sklanjanje pojedinih bunkera. Naročito onih koji su se nalazili u moru, jer su se zbog strujanja vode oko njih stvarali virovi, koji su odneli nekoliko života. Albanske vlasti tada su angažovale za njihovo uklanjanje i vojsku, a među njima bilo je i onih koji su učestvovali u njihovoj gradnji. Preostali bunkeri, i danas su povezani kilometarskim podzemnim putevima. Priča se da takve prolaze pod zemljom, i toliko njih ima samo Severna Koreja.

TAJNA POLICIJA

NAJVIŠE bunkera sagrađeno je duž obale Albanije. Čak je i njihov arhitektonski tvorac bio jedno vreme među glavnim inženjerima Ministarstva odbrane Albanije, ali ga je mračni um Envera Hodže oterao na robiju, a njegovu porodicu osudio na izolaciju. Deo bunkera u planinama sagrađen je za zaštitu zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova i tajnoj policiji Sigurimi, od nukelarnog napada. Postoje i posebni tuneli koji su služili za sklanjanje.