2.000 kilometara za bolesnu decu

HUMANITARNA šetnja Marka Kitinga, neobičnog Irca i srpskog zeta, trajala je tri i po meseca. Ovaj hodočasnik krenuo je, samo u pratnji svog vernog psa Paje, pre 110 dana iz Beograda do Krfa, stazom kojom su pre 100 godina išle izbeglice i srpski vojnici povlačeći se preko Albanije. I istim putem - natrag.

Mark i Pajo prešli su 2.000 kilometara, napravili 2,4 miliona koraka, prošli kroz pet zemalja i sve sa ciljem da sakupe što više novca za opremanje Dečjeg odeljenja Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu! Učinak ove akcije je sakupljenih oko 4.000 evra, od kojih će biti kupljena tri infuziomata za davanje hemioterapije.

Dvojicu putnika sačekali smo nedavno kod onkološke bolnice, lokacije sa koje su 31. avgusta krenuli na jedinstveno putovanje i gde su tog 12. decembra završili pešačenje. Te noći prespavali su u šatoru. U parku preko puta Onkološkog instituta zatekli smo ih umorne i promrzle. Na kolicima natovaren šator, psu oko struka okačene torbe. Markove čizme prekrivene blatom. A bol u nogama, kaže, neopisiv. I uprkos umoru i bolovima, srećniji je nego ikad.

- Ovo je putovanje mog života i najvažnija stvar koju sam ikada uradio - rekao nam je Mark. - Bilo je, na momente, veoma teško, ali je motiv, želja da se tim mališanima pomogne, bila jača od svakog umora. Sretao sam, upoznavao toliko divnih ljudi, bio “bombardovan” dobrom energijom i podrškom onom što radim. Pajo i ja se nismo odvajali sve ovo vreme i nikada ni s kim nisam bio tako blizak. Ponosan sam na njega, pravi je prijatelj i heroj, jer je jedini pas koji je sve ovo izdržao.

Mark i Pajo grejali su jedan drugog u ledenim noćima. Kako naš sagovornik kaže, Paji su mnogo teže padali letnji dani, vrućine, dok je njemu najgore bilo po kiši i snegu.

- Broj na koji su svi ljudi dobre volje mogli da pošalju poruku bio je zalepljen na šatoru i ko je hteo mogao je na ovaj način da donira 100 dinara - rekao nam je Mark. - Iskreno, očekivao sam mnogo veći odziv, nadao se da ću sakupiti mnogo više novca, ali mislim da je najveći problem neverica ljudi da će pare koje daju zaista i otići deci. Valjda su više puta ranije bili iznevereni i ne mogu nikog da krivim. U februaru se akcija zvanično završava i posle toga će biti organizovana primopredaja aparata bolnici.

Bezbroj zanimljivih događaja i poznanstava bilo je na Markovom putovanju. Svuda gde je prolazio - kroz Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju i Grčku - lepo je dočekivan.

Njegova misija, da ovom neobičnom šetnjom skrene pažnju na probleme naše dece koja se leče od raka i bore se za život, kao što su se i pre jednog veka borili Srbi kroz albansku golgotu, uspela je, bez obzira koliko je novca uspeo da sakupi.

PRECI KAO NADAHNUĆE

MARK Kiting oženjen je Vesnom, koja je naše gore list, a spletom okolnosti njegov pradeda i Vesnin deda koračali su za svoj život, tokom Prvog svetskog rata, boreći se na istoj strani.

- Nadahnuće za ovo putovanje dobio sam od dva izuzetna čoveka - mog pradede, potporučnika Tomasa Frederika Vona, i Dobrosava Petrovića, dede moje supruge - kaže Kiting. - Obojica su imala neverovatnu sreću da prežive. Dobrosav je stigao do Krfa, a kasnije se na Solunskom frontu borio zajedno sa mojim pradedom, koji je bio u irskom puku.