Irac hoda u čast Srba

SAMO u društvu svog psa Paja, Irac Mark Kiting prepešačiće 2.000 kilometara, od Beograda do Krfa. I natrag. Hodaće četiri meseca stazom koju su pre 100 godina prešle izbeglice i srpski vojnici povlačeći se preko Albanije. Njegova misija je da ovom neobičnom šetnjom skrene pažnju na probleme naše dece koja se leče od raka i bore se za život, kao što su se i pre jednog veka borili Srbi kroz albansku golgotu. Sav novac koji prikupi ići će u opremanje Dečjeg odeljenja Instituta za onkologiju i radiologijuSrbije u Beogradu.

Mark je krenuo pre tri nedelje iz Beograda, putem kroz pet zemalja, Srbiju, Crnu Goru, Albaniju, Grčku i Makedoniju, a preko nekih od najviših planina u regionu. Juče je uspeo da pređe put do čuvenog mosta na Đurđevića Tari do Žabljaka. Planira da do četvrtka stigne u Podgoricu.

- Do sada nas je i vreme služilo, ali valjalo bi da uđemo što pre u Crnu Goru i Žabljak pređemo pre hladnih dana - rekao nam je Mark.

- Imamo šator, koji nam je sklonište od kiše i mesto za odmor. Da bi sve išlo po planu, dnevno moramo da prelazimo 40 kilometara. Zato ne možemo uvek kada hoćemo da stanemo i odmorimo se. A ljudi nas svuda lepo prihvataju, vest o ovom pohodu već se proširila. Nude nam prenoćište, odmor, da nas nahrane i napoje.

Pre ovog humanitarnog hodočašća, priča Mark, posetio je decu obolelu od raka u beogradskom Institutu za onkologiju. Upoznao je mališane koji pate od strašne bolesti. Od tada, ima samo jedan cilj, da sakupi dovoljno novca za nabavku specijalne medicinske opreme, koja će im pomoći da se izleče. Sav doniran novac ići će preko Udruženja "Uvek sa decom" - direktno za kupovinu infuzomata.

Neobičan dobrotvor oženjen je Vesnom, koja je naše gore list, a spletom okolnosti njegov pradeda i Vesnin deda bili su deo iste istorijske drame pre 100 godina. I oni su koračali za svoj život, tokom Prvog svetskog rata, boreći se na istoj strani.

- Nadahnuće za ovo putovanje dobio sam od dva izuzetna čoveka - mog pradede, potporučnika Tomasa Frederika Vona i Dobrosava Petrovića, dede moje supruge - kaže Kiting.

- Njihova zajednička priča počinje pre tačno 100 godina, kada su i oni morali da koračaju za svoj život, a obojica imala neverovatnu sreću da prežive. Dobrosav je stigao do Krfa, a kasnije se na Solunskom frontu borio zajedno sa mojim pradedom koji je bio u irskom puku. Inspirisala me je njihova želja za životom, kao i želja i volja koju imaju i ova izuzetna deca koja se bore protiv opake bolesti. I uvek kada mi bude baš naporno na putu, pomislim na tu decu i dobijem snagu da nastavim.