Matičari - tihi svedoci naših života

STRPLjIVO, precizno i čitko, matičarka Svetlana Pavlović upisuje prinovu beogradske porodice Lukić u matičnu knjigu rođenih. Pre nego što napiše svako slovo i broj, sve podatke upoređuje i proverava nekoliko puta. Na dnu stranice se, potom, potpisuje. Ispravki više nema! Sva druga dokumenta koja novorođenom Beograđaninu, kasnije, budu neophodna “pozivaće” se na ovaj izvornik - osnovni upis u matične knjige Srbije.

Od prvog zakona kojim su, na delu teritorije naše zemlje, ustrojene državne matične knjige, prošlo je tačno 120 godina. Njime su, 9. maja 1895. godine, u Banatu i Bačkoj, utvrđena pravila vođenja matičnih knjiga koja su u osnovi i sadašnjeg pravnog sistema Srbije. Zato je ovaj datum postao Dan matičara Srbije, koji će danas prvi put svečanom akademijom u beogradskom hotelu “Metropol” obeležiti i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

- Prva asocijacija na naš posao su venčanja, iako su matičari, u stvari, tihi pratioci i svedoci života svakog čoveka - kaže Svetlana Pavlović. - Najvažniji deo našeg posla zapravo je upis u matičnu knjigu rođenih. On je osnova za upis u sve druge matične knjige i temelj za izdavanje svih drugih izvoda i uverenja. Zato je posao matičara važan, odgovoran, kompleksan i - bez greške. Matične knjige, pak, sadrže dragocene podatke o naciji, kulturi i demografiji.

Naša sagovornica podseća da se suština poslova i dužnosti matičara s vremenom nije mnogo menjala, ali se osavremenjivala. S druge strane, kaže, menjale su se države, a s njima i propisi. Kao predstavnik države, matičar osim propisa svoje zemlje, mora da zna i inostrane, ali i da poznaje sve bilateralne sporazume i konvencije. Mora, dakle, po rečima Pavlovićeve, mnogo da zna i neprekidno da uči.

- Osim toga, da bi bio dobar, matičar pre svega mora da bude dobar čovek i da voli ljude. Važno je da bude komunikativan, dobro raspoložen, strpljiv i da ima razumevanja za sve koji dođu po neki izvod ili uverenje. Ljudi kod nas dolaze sa različitim zahtevima, pa je važno i da im se sve lepo, polako objasni. Svakoj stranci treba da omogućimo da dobije ono što traži. To, ponekad, znači i da zajedno sa kolegama iz drugih gradova i država, za stranku obavimo mnogo poslova za koje oni i ne znaju - kaže naša sagovornica.

Posla, kaže, imaju toliko da, često nemaju vremena ni za pauzu, a sve učestalije rade i vikendom. Najviše ih raduju upisi u matične knjige rođenih i venčanih, mada, nažalost, posao podrazumeva da “pišu” i matične knjige umrlih. Svedoci su, veli, vrlo veselih i vrlo tužnih životnih priča.

Ipak, kaže, sve što upišu u matične knjige čuva se trajno, a posle 100 godina preuzima ih arhiv grada. Sve postaje istorija.

ČITKO I ĆIRILICOM

Nekada su matičari podatke u matične knjige pisali krasnopisom, pa su neki primerci oviih knjiga pravo malo umetničko delo. Neke su, pak, zbog teških okolnosti, kao što je rat, pisane brzo i jedva čitljivo. Matičari, danas, ne “neguju” krasnopis, ali je važno da svi podaci budu čitki, a slova napisana ćirilicom - objašnjava Svetlana Pavlović, matičarka iz Beograda.