Internet u kandžama Velikog brata

JEDNA od najpopularnijih novih američkih TV serija "Osoba od interesa" ima sasvim jednostavnu ideju - američka vlada razvila je softver koji joj omogućava da prati svaki korak svojih građana.

Možda ideja ove serije i ne bi bila tako loša da stvarnost još jednom nije otišla dalje - zahvaljujući Edvardu Snodenu, bivšem službeniku NSA, saznali smo da uz svesrdnu saradnju internet-giganata, američke službe prate građane čitavog sveta. A Evropska unija, čiji se lideri bune zbog američkog kršenja sloboda, paralelno razvija projekat INDEKT, koji će omogućiti prikupljanje informacija, ne samo iz javno dostupnog dela interneta, društvenih mreža, foruma, mreža sa podacima državnih institucija i ureda, već i sa kamera za video-nadzor i različitih drugih izvora.

Dok svi zajedno statiramo u najnovijoj adaptaciji "Velikog Brata", bez mogućnosti da povratimo sopstvenu privatnost, ostaje nam jedino da se pitamo kako smo tako lako dozvolili da ostanemo bez nje.

- Saznanje da sve što radimo na Mreži pod budnom prismotrom nije iznenađenje ni za koga ko prati situaciju u ovoj oblasti. Mi smo o tome govorili još u martu na konferenciji Društva za informacionu bezbednost Srbije - kaže Zoran Živković, predsednik ove organizacije. - Logika koja stoji iza masovnog prisluškivanja je jedostavna - svako može da predstavlja pretnju za državu. Zato službe uz pomoć ključnih reči "filtriraju" razgovore, imejl poruke ili druge oblike podataka koji se prenose internetom i tako sužavaju broj potencijalno "interesantnih" osoba koje zatim mogu da nastave da prate neprekidno. Svaka moguća pretnja po državnu bezbednost potom se detaljnije analizira.

Sličan princip "višeg interesa" stoji i iza programa INDEKT u koji je Evropska unija od 2009. godine uložila desetine miliona evra. Evropski mediji pišu da će, ako zaživi, pomoću njega će biti moguće i nadgledanje konkretnih osoba dok se kreću ulicom, koje će prepoznavati u masi pomoću biometrijskih podataka iz ličnih dokumenata.

Formulisani cilj zvuči prihvatljivo: na vreme otkriti sumnjivo ponašanje koje zaslužuje pažnju bezbednosnih službi. Problem je što se sumnjivo ponašanje definiše veoma široko. Spisak je sastavila poljska policija: pored kriminalne delatnosti, sumnjive su i osobe koje trče, zaborave prtljag, pa čak i hodaju u kontrasmeru (suprotnom od većine pešaka). Sistem može kao sumnjivog, naravno, da oceni i zbunjenog turistu ili nekog ko čeka osobu koja kasni.

I dok su svi spremni da se, bar na rečima, pobune zbog ugrožavanja privatnosti, sasvim je jasno da smo se dobrog dela intime odrekli sasvim dobrovoljno. Nekada su agenti tajnih službi čitavu karijeru posvećivali sastavljanju dosijea o nekoj ličnosti koji sadrži manje podataka nego što ih sada sami dobrovoljno ostavimo na "Fejsbuku" i drugim društvenim mrežama.

- Matrica "Fejsbuka" pravljena je tako da podseća na najsavremenije metode obaveštajnih službi za prikupljanje podataka - objašnjava Živković. - Podaci koje ostavljamo omogućavaju da se o svakom korisniku napravi veoma složen fajl. Sve češće se o ovoj društvenoj mreži govori kao o "sajber državi Fejsbuk". Po broju "stanovnika" to je treća država na svetu, a trendovi pokazuju da će uskoro biti najveća. I to je država koja sve zna o svojim "građanima". Da li su pušači, alkoholičari, samci ili oženjeni, šta vole, čime se bave... Sve što je ikada okačeno na "Fejsbuku" zauvek ostaje tamo, čak i kada ga mi izbrišemo.

Službe bezbednosti nisu jedini klijenti "Fejsbuka", "Jahua", "Gugla" i drugih velikih internet-kompanija. Odavno je poznato da se podaci koje ostavljamo na Mreži koriste da bi kompanije mogle da svoje reklamne kampanje personalizuju i prilagode korisnicima. Ponekad se čini da je tehnologija otišla toliko daleko da zapravo i nemamo izbora - ako želimo da budemo deo modernog sveta nužno je da pristanemo na drastično ugrožavanje privatnosti.

- Čovek i dalje može da u velikoj meri zaštiti sebe od zloupotreba - smatra Živković. - Mladi treba da budu deo informatičke zajednice, ali mogu da izaberu da ne budu na društvenim mrežama ili da ograniče informacije o sebi. Trebalo bi i da provere s kim stupaju u kontakt i gde ostavljaju svoje podatke.

Trenutno, Srbija kao država nema mogućnost da, kao u Americi i Evropi, ugrožava privatni život svojih građana. Ipak, ne tako davno saznali smo da je broj ljudi koje su službe u Srbiji prisluškivale daleko od zanemarljivog. Nedavno je i Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, reagovao na vest da je Ministarstvo trgovine i telekomunikacija napravilo nacrt zakona po kojem bi bilo moguće presretanje elektronske komunikacije i dostavljanje podataka tajnim službama i mimo odluke suda.

Nedorečenost zakonske regulative i nemogućnost sprovođenja dela propisa predstavlja najveći problem kada je u pitanju zaštita privatnosti građana Srbije. Tako, prema zakonu, svaki telekomunikacioni operater je dužan da omogući bezbednosnim službama infrastrukutru za presretanje komunikacije. Po zakonu, da bi to radile, službe moraju da imaju odluku suda.

Zaštita privatnosti građana Srbije na internetu, međutim, predstavlja samo jednu stranu medalje. Jer, pred pretnjama koje donosi savremena tehnologija, nesigurna je čak i država.

- Ekonomska, vojna i diplomatska bezbednost ne mogu se više posmatrati odvojeno od informacione - poručuje Zoran Živković. - Uprkos tome, Srbija i dalje nema strategiju informacione bezbednosti. Zato je veoma osetljiva na pretnje koje dolaze iz sajber sveta. Mi pokušavamo da držimo korak sa svetom kada su u pitanju tehnologije i ne zaostajemo previše, ali veliki problem je nedostatak zakonske regulative.

Poseban problem je što naša država nema CERT - tim za hitno reagovanje na kibernetičke pretnje. Pored nas takav tim u Evropi nemaju još samo Bosna i Hercegovina, Makedonija, Albanija i Crna Gora, a kako stvari stoje i one će tu instituciju uspostaviti do kraja godine.