Ko je kriv za sudbinu brata i sestre

REPORTAŽA objavljena u "Novostima" o sudbini Marka (23) i njegove sestre Marijane (21) Stanković iz Požarevca, koje je njihova pokojna majka držala u zatočeništvu skoro 20 godina, potresla je i šokirala javnost. Zvuči neverovatno da je, usred grada, pored brojnih nadležnih službi, očigledno žena sa psihičkim problemima mogla da u 21. veku svoju decu drži u izolaciji. Na listi onih koji bi mogli da budu pozvani na odgovornost su socijalni radnici, policija, ali i školske i zdravstvene službe...

Marko i Marijana su u ispovesti koje su dali "Novostima" posvedočili da su njihov otac Dragan i komšije nekoliko puta prijavljivali socijalnim službama da ih majka drži zatočene u četiri zida.

- Čim bi osetila da će neko doći da se raspituje za nas, odvodila bi nas u romsku mahalu, a nekoliko puta sklanjala nas je i na Ostrog - ispričali su Marko i Marijana.

Njihove reči potvrdio nam je i direktor Centra za socijalni rad u Požarevcu Branislav Popović, koji je na čelu ove službe od pre nekoliko meseci. On za "Novosti" kaže da je slučaj porodice Stanković Centru poznat još iz 1994. godine, kada su se otac i majka razvodili, a u godinama koje su usledile na ovu adresu stizale su prijave i komšija i oca da su brat i sestra zarobljeni.

- Socijalni radnici su po prijavi obilazili stan, ali nikada nisu uspeli da utvrde da li deca zaista žive u Požarevcu - kaže Popović. - Majka je tvrdila da se o njima brine otac u Crnoj Gori i da tamo pohađaju školu. Prema evidenciji Centra, osim naših radnika, kuću su nekoliko puta posećivale policijske patrole, ali oni nikada nisu primetili decu.

Način na koji je Centar u Požarevcu tretirao ovaj slučaj najblaže rečeno je - nemaran. Socijalni radnici u Požarevcu nisu do kraja istražili ovaj slučaj, nisu ni definisali problem niti odredili ekipu stručnjaka koji bi se ovim problemom bavili. Ovu tezu potvrđuje i pravilnik koji nam je dostavio Centar za socijalni rad u Beogradu. Prema njemu, intervencija - kad je o izolaciji dece reč - podrazumeva čitav niz aktivnosti od trenutka kada se pojavi sumnja da se deca drže kao zatočenici u sopstvenoj kući.

- Odmah je neophodno formirati tim koji će do detalja ispitati slučaj, a onda i preduzeti konkretne korake na zaštiti deteta - kažu u Centru za socijalni rad.

U prvi razred osnovne škole trebalo je da brat i sestra budu upisani 1997, odnosno 1999. godine. Ali kada se nisu pojavili u đačkim klupama, niko od opštinskih i školskih vlasti nije reagovao. A morali su da pozovu roditelje na odgovornost. Osim što nisu upisani u školu, Marko i Marijana nisu išla ni na sistematske preglede, niti su primali obavezne vakcine, ali ni tada niko od školskih, opštinskih i zdravstvenih službi nije reagovao. Posle majčine smrti, pre tri godine, o deci se stara baka.

- Niko nije znao da postojimo. Imali smo dokument da smo rođeni i ništa osim toga. U policiji nam nisu verovali, pa smo morali da dovedemo svedoke da potvrde naš identitet - rekli su Marko i Marijana.

Iako je prilikom identifikacije policija čula njihovu priču, nije ništa preduzela. Po službenoj dužnosti bili su dužni da ispitaju ceo slučaj. Zato smo višeg javnog tužioca u Požarevcu, Momčila Dedića, pitali da li će po službenoj dužnosti preduzeti gonjenje nadležnih zbog njihovog nemara i nečinjenja.

- Video sam taj tekst u "Novostima" i zaista je neverovatno da se to dešavalo u tako dugom periodu. Kontaktiraću sa Centrom za socijalni rad i proveriti šta su oni preduzeli - rekao je tužilac.