Manastir Devič: Zid čuva i život i veru

Manastir dvanaest godina čuvaju vojnici Kfora, a smešten je usred šume na brdu iznad Srbice u potpuno albanskom okruženju.

- Ne smemo da mrdnemo izvan manastira, a nekada imamo osećaj da ni u samoj svetinji nismo sasvim bezbedne. Još da nije vojnika Kfora koji se nalaze na prilaznoj kapiji, ne znam šta bi bilo sa nama - priznaje mati Anastasija, koja sa pet monahinja pokušava da povrati nekadašnji sjaj svetinji zapaljenoj u martovskom pogromu 2004. godine. Renoviranom crkvom i iznova sagrađenim konacima u okviru obnove koju je sprovela međunarodna zajednica, manastirski komples je donekle povratio nekadašnji izgled. Međutim, još uvek neodostaje ogradni zid. Donja strana je zaštićena betonskom ogradom, ali gornja, samo bodljikavom žicom. I zemljani seoski put kojim se jedino može prići manastiru okružen je šumom, što ovu svetinju čini dodatno izolovanom.

- Najteže nam je što u prečniku od više desetina kilometara nema srpske duše. A Albanci nas i dalje zastrašuju, provociraju, dođu iznad manastira kao navodno u poslu, pa zapale vatru. Često se okolnim brdom prolama i pucnjava, a mi osluškujemo i strepimo - pričaju monahinje svetinje koja čuva mošti svetog Joanikija Devičkog čudotvorca i iscelitelja, kome su se svojevremeno molili i Albanci.

Kažu da im najteže pada što vernici ne mogu slobodno da dođu do svetinje. Putevi su ovde rizični i zato je opravdan strah - razumeju monahinje vernike, jer ni same ne smeju da obrađuju osamnaest hektara manastirskog imanja. A od toga bi mogle da se izdržavaju. Ovako obrađuju samo četiri hektara unutar kompleksa, gde sade povrće i čuvaju pčelinjak. - Ovom donacijom vidimo da nas naša država nije otpisala i da u Srbiji shvataju koliko je teško živeti u izolaciji i neprijateljskom okruženju u kakvom se nalazi i većina drugih svetinjana Kosmetu. Zato mislim da se pre svega voljom, upornošću i zajedništvom moramo izboriti da ove svetinje ostanu naše, da sačuvamo duh svetitelja koji su ih pravili i da se naš narod vrati svojim korenima - poručuje mati Anastasija, radosna što su mošti svetitelja, srećom, ostale neoštećene. Zato se i nada da će obnovljena crkva u kojoj se privodi kraju oslikavanje, novosagrađeni konaci uz zaštitni zid biti trajni temelji ovog hrama.

STRAH NE PRESTAJE

- Bez pratnje vojnika Kfora ne bi smo smele da mrdnemo izvan manastirskog kruga - priznaju monahinje u kojima je živo sećanje na martovskoi pogroma 2004., kada je svetinja porušena. Dva dana i dve noći živele su pod opsadom Albanaca upornih da prodru u manastir. Kada ni vojnička zaštita nije pomogla, osam monahinja izbavljeno je helikopterom, a svetinja je spaljena i porušena.