Esperanto za po kući

KADA je sredinom 19. veka Lazar Ludvig Zamenhof stvarao esperanto, namera mu je bila da načini jezik koji će spojiti ljude sa svih meridijana. Ali, teško da je i pomislio da će na njegovom jeziku međusobno razgovarati članovi porodice. Upravo to čine Čeke iz Malog Iđoša. Čila i Andraš i njihovo troje dece Andrea (17), Marko (14) i Noemi (9), u kući pričaju esperanto.
- Kao da je juče bilo kada me je kao petnaestogodišnjakinju znatiželja da naučim esperanto odvela na skup esperantista u Subotici koji će za mene biti sudbonosan. Tu sam upoznala i Andraša, zaljubila se u njega i u jezik koji mi je postao kao maternji - priseća se Čila, profesorka engleskog i nemačkog, koja aktivno govori šest jezika. Kaže otkako se rodila najstarija Andrea, sa njom je govorila samo esperanto.
- Pevala sam joj pesmice, čitala bajke, a tako je bilo i sa Markom i Noemi. Oni ga danas tečno pričaju, ali kako u školi i sa drugarima razgovaraju na mađarskom, to se oseća u izgovoru.
Noemi nam to i demonstrira sa vrata:
- Dobro veče, Bonvenon - pozdravlja nas uz osmeh.
Učenje esperanta spojio je Čekeove sa mnogobrojnim porodicama širom sveta, a jedno letovanje na koje su pre mnogo godina otišli sa još dve familije, pretvorilo se danas u internacionalne susrete. Prošle godine na salašu „Katai“, nadomak Malog Iđoša, okupilo se više od 100 esperantista svih generacija iz celog sveta, a ovoga leta prijatelji će se sresti na hrvatskom primorju.
Porodica Čeke na kraju uglas pozdravlja čitaoce našeg lista - „Ni salutas legantjon de Vespera gazeto“!

KOMUNIKACIJA
- Kada je žena iz Japana, muž Nemac a sa decom žive i rade u Švajcarskoj nema drugog načina nego da se sporazumeju na esperantu - kaže Čila.