SASTANAK PUTINA I MERKELOVE: Kosovo ili - nije gotovo dok gotovo nije

U Nemačkoj se sutra sastaju kancelarka Angela Merkel i ruski predsednik Vladimir Putin, teme razugovora biće Sirija, istočna Ukrajina, ruski gas, a moglo bi se dogoditi da se "na stolu" nađe i pitanje mogućeg rešenja kosovskog problema.

Stavovi Nemačke, pa i Rusije po tom pitanju, inače jasni, u poslednjih nekoliko dana su ponovljeni u javnosti, svakako i zbog činjenice da su se o mogućem rešenju, uprkos formalnoj "letnjoj pauzi", izjasnili gotovo svi, vodeći srpski i albanski političari, međunarodna zajednica, analitičari, lobisti, sve zainteresovane strane.

Bez promene granica uspostavljenih posle ratova, poručila je kancelarka Merkel, ali su mnogi u toj izjavi, koja je usledila posle razgovora sa premijerom BiH Denisom Zvizdićem, bez dodatnih pojašnjenja, videli i mogućnost da ne govori samo ili bar ne pre svega o Kosovu i Metohiji.

Što se tiče Kosova, Nemačka nas je, kako je neuvijeno primetio predsednik Aleksandar Vučić, "razgraničila" s Kosovom kada je priznala samoproglašenu nezavisnost srpske pokrajine, još pre deceniju, 2008. godine.

Stav zvanične Moskve prenela je, na neki način, i portparolka ruske diplomatije Marija Zaharova, doduše u okviru posete čiji karakter nije razjašnjen - Rusija je dosledna, ali će Moskva poštovati svaku odluku Srbije.

Stavovi su, dakle, jasni, ali, još nije proverena snaga aduta s kojima računaju sve strane u procesu.

Kosovo, naime, ne mora biti jedino pitanje koje brine međunarodnu zajednicu.

Samo dan posle predstojećeg susreta Vučića i šefa ruske i srpske države, Vladimira Putina, nezvanično najavljenog za 15. septembar, u Banjaluku stiže Putinov ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, a međi špekulišu da dolazi sa spremnošću Moskve da podrži Republiku Srpsku da otvori pitanje svog osamostaljenja, naročito u kontekstu pregovora o konačnom rešenju za Kosovu i Metohiju.

Te spekulacije svakako je podstakla izjava Milorada Dodika da stranci uporno primenjuju duple aršine i da ne mogu argumentaciju koju koriste za Kosovo da isključe u Bosni i Hercegovini.

U tom kontekstu, valja, prema analitičarima, gledati najnovije sapštenje američke ambasade u Prištini, od četvrtka, da Beograd i Priština "nemaju neograničenu slobodu u dijalogu".

Oni, naime, taj stav tumače kao upozorenje da nikakvo konačno rešenje neće biti primenjeno bez saglasnosti Amerike i, posebno ukazuju da će ono važiti samo za Kosovo, a ne i za zemlje u regionu.

"Mislim da se izjavom cilja na BiH koja bi, ili barem njeni delovi, možda pokušala da primeni rešenje koje bi se postiglo sa KiM", naveo je predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun za Tanjug.

Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu takođe zapaža da se Ambasada oglasila nekoliko dana posle pomenute izjave Dodika o rešenju KiM i statusu Republike Srpske.

On to tumači kao poruku SAD da bi, u slučaju postizanja sporazuma o razgraničenju Srba i Albanaca, Beograd morao da pruži garancije da se isti princip neće primenjivati na BiH, odnosno Republiku Srpsku.

Američka ambasada u Beogradu je samo nešto ranije poručila da strane u Briselskom dijalogu treba da razmišljaju dalekovido i fleksibilno, te da rešenje treba da dođe od njih, a ne "sa strane".

Šta se može očekivati posle svih susreta najavljenih za septembar, teško je reći.

Izvesno je samo da predsednik Vučić, kako je i danas rekao, nastavlja diplomatsku bitku za rešenje za Kosovo, odnosno za budućnost kosovskih Srba i države Srbije, da to vidi kao svoju političku, državničku, pa i ličnu misiju i da - kako reče - neće odustati.

Jer, nije gotovo dok gotovo nije.

Prema tome, najave i spekulacije da je septembar mesec u kome se očekuje ubrzanje rešenja za Kosovo, sudeći po svim iznetim stavovima, mogu biti tačne samo ako u brojnim diplomatskim aktivnostima Srbija izbori za sebe neko prihvatljivo rešenje.