Procurili snimci Dačića i “Banane”

SNIMCI susreta Rodoljuba Radulovića Miše Banane sa najvišim funkcionerima srpske policije, o čijem se postojanju dugo šuškalo - u ponedeljak su obelodanjeni. Na snimcima, koje su načinile obaveštajne službe od novembra 2008. do aprila 2009. godine vide se sastanci Radulovića sa tadašnjim ministrom policije Ivicom Dačićem, šefom kabineta Brankom Lazarevićem i njegovim zamenikom Vanjom Vukićem i savetnikom Ivicom Tončevim.

Na video-zapisima koje je objavila Mreža za istraživanje kriminala i korupcije - KRIK, zabeleženo je devet susreta Radulovića sa Dačićem i njegovim saradnicima od novembra 2008. do aprila 2009. Radulović je nedavno, prvostepenom presudom, osuđen na 12,5 godina robije zbog krijumčarenja kokaina.

Sastanke su skrivenim kamerama snimali srpski obaveštajci, koji su Radulovića pratila kao pripadnika narko-klana tokom operacije "Most". Video-snimci nemaju zvuk.

U vreme kada su se susreti odigravali, Radulović je, prema presudi, sa Šarićem organizovao velike isporuke droge iz Južne Amerike u Evropu. Posebna radna grupa koju su činili pripadnici srpske policije, BIA i britanske agencije SOCA više meseci pratila je grupu i planirala da zapleni drogu u Grčkoj. Zbog "curenja" informacija iz policije, kriminalna grupa je saznala za istragu i istovarila kokain na španskom primorju.

KRIK navodi i datume susreta, pa se tako Radulović 29. novembra 2008. susreo sa Lazarevićem, Dačićevim šefom kabineta, u restoranu "Zodijak" oko 16 časova. Zajedno su proveli 15 minuta. Na snimku se vidi da Lazarević pokazuje Raduloviću nešto na svom mobilnom telefonu. Pola sata kasnije, Radulović se sastao sa nepoznatim ćelavim muškarcem u restoranu "Tai-tai".

Nedelju dana kasnije, 6. decembra 2008. godine, oko 16 časova, Radulović je snimljen kako ispred svog džipa razgovara mobilnim telefonom, a u ruci drži belu fasciklu. Pet minuta kasnije zabeleženo je da na ulici govori sa Vanjom Vukićem, zamenikom šefa kabineta ministra policije. Radulović i dalje drži belu fasciklu.

Sat kasnije, video pokazuje Vukića dok sedi u nepoznatom kafiću sa dve žene, brinetom i plavušom. Radulović nije prisutan, a bela fascikla je na stolu. Vukić, dok razgovara sa ženama, gleda šta je u njoj. Grupa je zatim napustila kafić. Plava devojka ponela je fasciklu sa sobom.

Dve nedelje kasnije, 21. decembra 2008. godine, Radulović je snimljen kako džipom ulazi u državnu rezidenciju u Užičkoj ulici u Beogradu oko 22 časa. Rezidenciju je tada, tvrdi KRIK, koristio Dačić, kao ministar policije. Kasnije iste noći, u 22.30, Radulović se sreće i sa Lazarevićem, Dačićevim šefom kabineta, u parku kod Topčiderske zvezde. KRIK tvrdi da je Radulović tom prilikom Lazareviću poklonio mobilni telefon "Blackberry" predviđen za bezbednu komunikaciju, a koji je kupio Šarić.

Poslednjeg dana januara 2009. snimljen je sastanak Radulovića i Dačića u ribljem restoranu "Gušti mora", oko 13.30. Deo restorana u kom su sedeli bio je zatvoren za posetioce. Video prikazuje kako ručaju u prijateljskoj atmosferi - nazdravljaju, pričaju, puše tompuse... Dačić je napustio restoran oko 14 sati držeći kesu u ruci, dok je Radulović ostao unutra.

- Objavljivanjem ovih snimaka nije se dogodilo ništa novo - izjavio je u ponedeljak Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije. - O tim sastancima se već pisalo i govorilo pre nekoliko godina. Razgovarao sam nekoliko puta sa Rodoljubom Radulovićem. Bio je javna ličnost i mnogi drugi su se sa njim često i rado viđali. Odnos sa njim nisam skrivao, ni tajio, isto kao i sa svima drugima sa kojima sam se sretao. U to vreme on nije bio ličnost koja je imala kriminogeni dosije. U takozvanoj Beloj knjizi organizovanog kriminala, koju je policija izradila baš u to vreme, u decembru 2008, Radulovića nije bilo u grupi Darka Šarića. Krivična prijava protiv njega je podneta tek 5. februara 2011. godine, dve godine posle mojih susreta sa njim.

Dačić kaže da ovde nije reč o tajnom sastanku već o tajnom snimku. Na ručku koji je tajno snimljen bila su prisutna trojica policajaca koja su ga obezbeđivala, pa se pita kakav je to tajni sastanak na javnom mestu?!

- U objektu MUP-a nalazi se policija, niko ne može da uđe dok ga oni ne puste - objašnjava Dačić. - Za svakoga se rade bezbednosne provere. Nije mogao da uđe kelner prilikom večere za jednog stranog ministra ili majstor za popravku klime jer nisu prošli bezbednosnu proveru, a prošao je Radulović. Kako to, ako je bio pod sumnjom i praćenjem? Cilj je bio da se ja uvučem u celu priču i da se tajni snimci moje javne komunikacije sa Radulovićem, koju ja nisam krio, kad tad zloupotrebe u političke svrhe. Objavljivanje ovih snimaka služi samo onima koji hoće da budu iznad države, a da za to nisu dobili mandat na izborima.

KRIK: NIŠTA POLITIČKI

STEVAN Dojčinović, urednik KRIK-a, mreže za istraživanje kriminala i korupcije, kaže da je dugo radio na pronalaženju snimaka o susretima Rodoljuba Radulovića sa čelnicima MUP Srbije.

- Godinama se pričalo da postoje ti snimci - kaže Dojčinović za "Novosti". - Pre godinu dana u javnosti se pojavila informacija da oni kruže. U njihovom objavljivanju nema ništa političko. Imam ih već izvesno vreme, ali sam čekao da se završi izbor novog rukovodstva SPS da ne bude da smo uticali na to. Sad se govori o izborima i smatrao sam da je bolje da ih pustimo sad, nego kasnije, jer će reći da je to zbog izbora. Kad god da smo ih objavili, neko će to da vezuje za politički trenutak.

DEVETI SNIMAK

Deveti snimak načinjen je 7. aprila 2009. godine, istog meseca kada je 1,8 tona kokaina poslato Radulovićevim brodovima u Evropu. Tog dana dogodila su se tri sastanka u hotelu "Hajat" u Beogradu. Prvi susret oko 16 časova bio je sa Lazarevićem. Njih dvojica su potom prešli za drugi sto, gde su sedele još dve osobe.

KRIK tvrdi da je reč o Radulovićevom sinu Đorđu i italijanskom konsultantu za energetski biznis Andrei Bartolaciju. Lazarević je ubrzo otišao, a ostala trojica razgovarala su još 15 minuta. Onda su prešli na drugo mesto u istom hotelu gde im se pridružio Tončev.

- IMAO sam priliku da upoznam gospodina Dojčinovića. Podsetio sam ga, na način kojim ne diram u interes sudskog postupka, na kršenje zakona od strane policije tokom 2008-2010. godine, kao i na zloupotrebe tužilaštva za organizovani kriminal, koje su činjene i danas se čine na štetu mog branjenika. Prilikom tog susreta akcenat sam stavio na činjenicu da su oba svedoka tužilaštva instruirani da lažu u postupku koji se vodi protiv gospodina Lazarevića. Uputio sam ga na vrlo proverljive okolnosti i podatke iz drugih sudskih postupaka, koji to potvrđuju, a koje su mu odranije poznate. On je senzacionalistički iskrivio činjenice.