ODGOVORNI su se poigravali tragedijom jedne porodice u ovoj našoj Srbiji, svesno kršeći zakone zarad ličnih interesa, karijera i partijskih igrarija. Dragana i Bojan Janković iz Niša, posle četiri godine od tragične smrti njihovog sina, četrnaestogodišnjeg Alekse, odličnog učenika sedmog razreda Osnovne škole "Sreten Mladenović Mika", ovako ocenjuju namere da se "slučaj" zataška i što pre zaboravi.

Njihov sin je 10. maja 2011. godine skočio sa trećeg sprata zgrade u kojoj je živeo, nakon što ga je sedmoro učenika duže od osam meseci fizički i verbalno zlostavljalo. Pretukli su ga osam puta, sačekivali ga, jurili, vređali, pretili mu...

O takvom zlostavljanju roditelji su obaveštavali direktorku, školskog psihologa, odeljenjskog starešinu, još nekoliko nastavnika, školskog policajca, policijsku stanicu Crveni krst, policiju, kao i Školsku upravu Niša.

Iako je više puta imao i fizičke i psihičke posledice - potres mozga, nogu u gipsu, psihijatrijsku dijagnozu "posttraumatski sindrom", škola ništa nije preduzela da spreči vršnjačko nasilje.

PITANjA BEZ ODGOVORA Dragana i Bojan Janković iščekuju odgovore i na ova pitanja:
* Kako je moguće da odgovorni iz škole OŠ "Sreten Mladenović Mika" nakon pravosnažne sudske presude, a na osnovu Zakona o osnovama vaspitanja i obrazovanja, i dalje rade u istoj ustanovi?
* Kako je moguće da bivša direktorka Suzana Popović Ickovski i dalje radi u prosveti, sada kao nastavnik?

Tako je utvrdio Prekršajni sud u Nišu, koji je izrekao maksimalne zakonske kazne nekadašnjoj direktorki Suzani Popović Ickovski, jer nije preduzela propisane mere za sprečavanje dugotrajnog i brutalnog vršnjačkog nasilja nad učenikom Aleksom Jankovićem.

Škola je, bez ijedne olakšavajuće okolnosti, kažnjena sa 500.000 dinara, a direktorka sa 50.000 dinara zato što su, kako je navedeno, prekršili Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o prekršajima.

U međuvremenu, pred Višim sudom u Nišu završen je i krivični postupak protiv trojice maloletnika koji su Aleksu fizički i verbalno zlostavljali. "Vođa" nasilnika dobio je pojačan vaspitni nadzor, od šest meseci do dve godine, a dvojica dečaka po ukor suda. To su maksimalne zakonske kazne za njihov uzrast.

U potresnoj ispovesti, Dragana i Bojan Janković ukazuju da su malo pravde dobili sudskom presudom protiv škole, ali i da su odgovorni i dalje na svojim mestima, čak i napreduju u karijerama!

- Za neka dela ne postoji sud ili kazna osim ono velikog i najvećeg koji čeka sve nas, ali neka na čast i savest služi ponašanje i nedelo ostalih nastavnika, ne svih, koji su se okomili na Aleksu - ističe Bojan Janković. - I to zbog poltronskog odnosa prema tadašnjoj direktorki, nakon naše prijave i ulaska odeljenja maloletničke delinkvencije, jer smo im rušili ugled škole, mesec dana pre Aleksine smrti!

Aleksa Janković

Nesrećni roditelji kažu i da gotovo niko nije hteo u školi da pomogne Aleksi, a da su oni konstantno ignorisani jer se, tvrde, radilo o deci poznanika i prijatelja škole.

- O tome govori i Aleksina trojka iz vladanja, sa kojom je i umro, dok su njegovi batinaši dobili petice, i to nakon Aleksine smrti - ističu Jankovići. - Mnogi su pokušavali da zataškaju ceo slučaj, a kad nisu uspeli, počela je opstrukcija. Priče zbog čega je naš sin izvršio samoubistvo išle su do najmorbidnijih izmišljotina. A dolazile su od onih koji su na sve načine pokušavali da se operu od odgovornosti i krivice jer su štitili nasilnike.

OBEĆANjE MINISTRA - Još pamtimo kada je bivši ministar, tek da smiri javnost uzburkanu pisanjem medija o ovoj temi, pored stotine timova, inspekcija i uprava otvorio tzv. SOS telefon - vele Jankovići. - Ministar Obradović je tada izjavio da čeka presudu suda, nakon čega će preduzeti zakonske mere prema osuđenima ukoliko se dokaže da je škola kriva zbog nasilja nad Aleksom. Od toga ništa nije bilo.

Dragana i Bojan Janković iznose upozorenje drugim roditeljima, nastavnicima i svim ostalim činiocima u školama i društvu uopšte, da na osnovu njihovog primera izvuku pouke i preduzimaju mere.

- Jedan od poslednjih primera zataškavanja kroz licemerstvo i demagogiju je "primer" direktorke jedne niške gimnazije - navode Jankovići. - Ona je podržala inicijativu svojih učenika za snimanje dokumentarnog filma o vršnjačkom nasilju u školama, kroz primer nad našim Aleksom, i to samo na osnovu argumenata iz sudske presude, utvrđenog stanja prosvetne inspekcije i zaštitnika građana, i predlog da se svake godine održi "Aleksin čas".

Međutim, kako tvrde, podrška je trajala dok se nisu ugasile televizijske kamere, da bi ubrzo nakon toga direktorka ove gimnazije doslovce zabranila učenicima da je više uopšte pitaju na ovu temu! Jankovići ponavljaju da je škola prepustila da se Aleksa sam nosi sa vršnjačkim, ali i verbalnim nasiljem pojedinih zaposlenih.

- Maksimalno smo se trudili da mu pomognemo - pričaju Dragana i Bojan. - Zato smo se dogovorili da ga ispišemo iz te škole, na kraju godine. Falilo nam je mesec dana! Nažalost, mi sada znamo da on taj teret nije mogao da izdrži! Krio ga je od nas, želeći da nas sačuva i ne sekira, kako nam je govorio pred kraj života.