USPEŠNA godina je za nama, a nadamo se još boljim. Već u 2025. godini u Srbiji bi moglo da se stvore čak 73 milijarde evra vredna dobra i usluge, što je skoro upola veća vrednost od sadašnje. Ministar finansija Siniša Mali veruje da će Srbija tokom predstojeće decenije uspeti da čak duplira svoj bruto domaći proizvod.

Ovom porukom počeo je danas drugi dan 27. "Kopaonik biznis foruma". Više od 1.300 panelista i učesnika nastavilo je da razmatra da li smo spremni za snažan rast i razvoj četvrte industrijske revolucije.


- Prošla godina je bila ekonomski jedna od najuspešnijih za Srbiju - istakao je Mali. - Stopa ekonomskog rasta prošle godine u Srbiji je bila 4,2 odsto i to uprkos uvođenju kvota na izvoz čelika i prištinskih taksa. Da toga nije bilo, stopa ekonomskog rasta bila bi još veća. Srbija već četvrtu godinu ima suficit u budžetu. Prošle godine povećane su plate u javnom sektoru od osam do 15 odsto i prosečna zarada u decembru je prešla brojku od 500 evra. Mi nismo zadovoljni, hoćemo još veće plate i bolji standard za građane Srbije.


Udeo investicija lane je iznosio 24 odsto BDP-a. U poslednje četiri godine, prema rečima ministra finansija, otvoreno je skoro 200.000 novih radnih mesta.

- Mi ni time nismo zadovoljni i nastavljamo da se borimo za svaku novu fabriku i radno mesto, da svaki građanin u zemlji oseti boljitak i da svaka porodica ne dobije samo prvu platu, već i drugu i treću - poručio je Mali. - Samo dve fabrike u Srbiji, RTB "Bor" i "Meita" u Obrenovcu, prošle godine su doprinele rastu izvoza od 460 miliona evra. U strukturi uvoza pretežno dominiraju repromaterijal, mašine i oprema, što je osnova za dalji razvoj, povećanje proizvodnje i nova radna mesta.


Planom "Srbija 2025" planirano je da prosečna plata do kraja 2025. godine bude 900 evra, a penzije da dostignu između 430 i 440 evra. Gledamo da za naše najstarije sugrađane izdvojimo što više novca, jer su oni pretrpeli najveći teret reformi.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković pohvalila se činjenicom da je udeo problematičnih kredita smanjen na 4,1 odsto, dok dinarska štednja iznosi 83 milijarde dinara. Sve to, poručuje, potvrđuje finansijsku stabilnost zemlje.


- Ove godine ćemo 70 odsto prihoda od našeg poslovanja uplatiti u budžet, a to znači više sredstava za nove investicije i rast zaposlenosti - naglasila je Tabakovićeva. - Danas, kada smo uspešno sproveli stabilizaciju, postoji dobra osnova da govorimo o nastavku strukturnih reformi, kao i za opravdan optimizam u pogledu njihovog uspešnog sprovođenja. Ekonomskom politikom koju smo sprovodili unazad gotovo osam godina stvorili smo povoljan ambijent za investiranje.


Pročitajte i: Poslovna elita na okupu: Počinje "Kopaonik biznis forum"


Danas govorimo o Srbiji s niskom inflacijom, znatno povoljnijim uslovima finansiranja, relativno stabilnim kursom dinara, jednocifrenom stopom nezaposlenosti, Srbiji sa uređenim javnim finansijama, u kojoj se smanjuju regionalne razlike i obnavlja i podiže infrastruktura, uvode savremene usluge koje omogućavaju brže, lakše i jeftinije transakcije.


NABAVKE SAMO ELEKTRONSKI


OD 1. jula ove godine javne nabavke sprovodiće se elektronski, što će omogućiti veću transparentnost, konkurentnost i smanjenje korupcije.

- To je predviđeno novim Zakonom o javnim nabavkama koji je izglasan u parlamentu prošle godine - istakao je ministar Siniša Mali. - Zakonom o računovodstvu predviđeno je da je od 1. januara 2022. godine obavezno uvođenje elektronskih faktura.


"KORONA" MRSI KONCE


ŠEF Misije MMF-a Jan Kes Martejn je izrazio uverenje da će plate i penzije nastaviti da rastu u skladu sa snažnim ekonomskim rastom. Ipak, upozorava da će na privredni rast uticati globalna situacija sa virusom korona i da MMF nema najnoviju prognozu koliki će rast BDP-a Srbija imati u 2020. godini.

- Za postizanje održivog rasta potrebno je da se smanji udeo sive ekonomije u BDP-u koji je sada oko 25 odsto, da bude bolja naplata poreza, ali i da privrednici imaju lakši pristup izvorima finansiranja - rekao je Martejn.