Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić učestvovao je danas na Šestom ministarskom sastanku Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora, koji se održava u Bakuu, odakle je poručio da će taj projekat imati značajan uticaj na snabdevanje gasom Zapadnog Balkana.


Srpski ministar otišao je na poziv ministra energetike Azerbejdžana Parviza Šahbazova i evropske komesarke za energetiku Kadri Simpson, a današnji sastanak otvorio je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev.

Antić je ukazao na veliki značaj Južnog gasnog koridora za diversifikaciju snabdevanja gasom Jugoistočne Evrope.

Podsetio je da je Srbija posvećenost razvoju tog projekta pokazala i učešćem predsednika Srbije Aleksandra Vučića na obeležavanju završetka Trans-anadolijskog gasovoda (TANAP) u junu 2018. godine, kao i na ceremoniji povezivanja TANAP-a i TAP-a.

On je naglasio da Srbija intenzivno radi na interkonekcijama sa susednim državama, koje će omogućiti snabdevanje gasom iz novih izvora.

U tom smislu ključna je interkonekcija sa Bugarskom kroz izgradnju gasovoda Niš-Dimitrovgrad-Sofija, koji je podržala Evropska unija i za koji je obezbeđen grant u iznosu od 49,6 miliona evra.

"Uveren sam da ovi projekti koje ubrzano realizujemo sa partnerima sasvim jasno pokazuju našu stratešku opredeljenost ka diversifikaciji snabdevanja gasom, pri čemu želimo sigurnost i stabilnost u snabdevanju, ne samo Srbije već i čitavog regiona. U tom smislu, za nas je značajno povezivanje sa Južnim gasnim koridorom, koji smatramo važnim projektom za energetsku sigurnost Srbije i celog regiona Zapadnog Balkana", istakao je Antić.

Dodao je da se interkonekcijom Bugarska-Srbija, čiji se završetak gradnje očekuje najkasnije početkom 2022. godine, zajedno sa interkonekcijom Grčka-Bugarska, otvara mogućnost da se u budućnosti snabdeva i gasom iz Kaspijskog basena, preko gasovoda TANAP i TAP, kao i LNG terminala u regionu.


Ministar je podsetio i da je Srbija izgradila linijsku deonicu Magistralnog gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom u dužini od 403 km, koji predstavlja nastavak gasovoda „Turski tok“.

"Ovaj projekat je za Srbiju od strateškog značaja i u toku 2020. godine izgradićemo i prateću infrastrukturu, uključujući i kompresorske stanice. To predstavlja novu rutu snabdevanja, pre svega ruskim gasom, i na taj način povećavamo energetsku bezbednost Srbije. Diversifikacija izvora je za Srbiju značajno pitanje, te ostajemo otvoreni za razvoj različitih projekata", zaključio je Antić.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev rekao je da je Savetodavno veće značajno doprinelo jačanju napora i realizaciji projekta Južnog gasnog koridora i istakao važnost pokretanja TANAP-a, jednog od glavnih segmenata projekta, i dodao da se projekat TAP privodi kraju.

Azerbejdžanski ministar energetike Parviz Šahbazov kazao je da je Južni gasni koridor tokom godina bio efikasan format za saradnju i dao značajan doprinos projektu.

Zvanično je otvoren na terminalu Sangačal u maju 2018. godine u okviru projekta koji sadrži četiri segmenta - Šah Deniz 2, gasovod Južni Kavkaz, TANAP i TAP.


Azerbejdžan je svake godine domaćin Ministarskog sastanka u okviru Savetodavnog veća za Južni gasni koridor, ukupne dužine od oko 3.500 km.

Na ministarskom sastanku učestvovali su zamenik pomoćnika sekretara za energetsku politiku SAD, Kurt Doneli, zamenik generalnog direktora Direktorata za energetiku Evropske komisije Klaus - Diter Borhart, bugarska ministarka energetike Temenuška Petkova, ministarka ekonomije Gruzije Natia Turnava.

Učestvovale su i delegacije iz Ujedinjenog Kraljevstva, Turske, Italije, SAD, Gruzije, Grčke, Crne Gore, Hrvatske, Rumunije i Mađarske, ali i predstavnici gasnih Kompanija - učesnica na projektu.