I dalje se dimi na crno

GOVORIMO o njoj svakodnevno, a Vlada je poslednje dve godine posvetila njenom iskorenjivanju. Siva ekonomija, međutim, i dalje "krade" značajna deo javnih prihoda. Istraživanje ekonomista okupljenih oko Fondacije za razvoj ekonomske nauke, pokazuje da se udeo nelegalnog tržišta od 2012. do 2017. - nije menjao.

Nisu, međutim, svi oblici zaobilaženja poreza ostali na istom nivou. Analize ukazuju da je siva ekonomija kod prometa neakciznih dobara i zarada, odnosno zapošljavanja - stagnirala. U slučaju prodaje naftnih derivata je opala, a kod prometa cigareta - porasla.

- Opšti zaključak bi bio da je siva ekonomija u 2017. u odnosu na 2012. ostala približno nepromenjena, kao rezultat, pre svega, velikog rasta sive ekonomije u 2013. i 2014. godini, a potom njenog smanjenja u periodu 2015-2017. - objašnjava Saša Ranđelović, jedan od autora istraživanja. - Poslednje istraživanje o udelu sive ekonomije je rađeno 2012. U zavisnosti od metode podaci govore da ona čini od 21 do 30 odsto BDP. Mi nismo utvrđivali koliki je njen udeo danas, već kako se kretala u poslednjih pet godina.

PROČITAJTE I: Selo moje skuplje od Beograda

Istraživači su sabrali koliko su porasli poreski prihodi u tom periodu, a koliko poreske stope i osnovice. U državnu kasu se slilo 13,2 odsto više novca od poreza. Poreske stope, osnovice, ali i bruto domaći proizvod, zajedno su porasli 20,9 odsto. Pošto nije moguće proceniti koliko je BDP rastao zahvaljujući suzbijanju sive ekonomije, zaključak je da je ona na približno istom nivou.

- Prihodi od akciza na naftne derivate porasli su za 40,8 odsto, a naše istraživanje je pokazalo da je potrošnja porasla oko 19 do 20 odsto - ističe Ranđelović. - Tu je došlo do smanjenja sive ekonomije. Poređenjem rasta naplaćenih akciza sa rastom potencijalnih prihoda od akciza na cigarete, zaključili smo da je siva ekonomije u prometu cigareta povećana za oko 12,5 odsto.

INFLACIJA

U PRVOJ polovini godine imamo nisku inflaciju, fiskalni suficit, kamatne stope su na istorijskom minimumu. To Srbija nije imala odavno - istakao je juče Milojko Arsić, urednik "Kvartalnog monitora". - Drugi rezultati su impresivni, ali kad se detaljno analiziraju i nije tako. Rast privrede u prvom kvartalu je najveći od krize - 4,6 odsto BDP. Najveći deo sektora, međutim, raste između 3 i 3,5 odsto. Veliki rast su imali sektori poljoproivrede, elektroprivrede i građevinarstva.