Očuvanje srpskog jezika: Dosta više jezičke NEKULTURE

Novosti Online / V.Mitrić

subota, 20. 06. 2020. u 17:15

Очување српског језика: Доста више језичке НЕКУЛТУРЕ

Radivoje Stojković sa profesorima Aleksandrom Kovanovićem i Milošem Kovačevićem - Foto: V. Mitrić

Deklareacija o statusu srpskog jezika na nesrbističkim katedrama i nenastavničkim fakultetetima
Srbisti odavno upozoravaju da je jezička kultura kod Srba na vrlo niskom nivou, da je srozavanje pisanog govornog standarda srpskog jezika primetno na svakom koraku.

Posebno u pisanim i govornim medijima, ali nažalost, i u obrazovnom sistemu. Osnovni razlog vrlo teškog stanja srpskog jezika i njegovog pisma ćirilice– bez sumnje je ignorantski odnos državnih institucija prema srpskom jeziku, srpskom pismu i opštoj jezičkoj kulturu. Taj odnos najbolje se ogleda u činjenici da važeći zakon o jeziku i pismu ne uključuje ne uključuje u službenu upotrebu srpski književni standarni jezik i ćirilicu u školi, čak ni osnovnoj ni u srednjoj ni na fakultetu. Zato je uslov svih uslova za poboljšanje statusa pripremljenog i predatog u zakonsku proceduru, ali prećitno ignorisanog od srpske vlade, iako najznačajniji njihovi predstavnicistalno naglašavaju da je nužno čuvati srpski jezik i ćirilicu kao osnovne identiteske kritreijume srpskog naroda.


Uz takav odnos vlade i nadležnih državnih institucija i ne treba da čudi tolika nepismenost, koja je, da čuđenje bude veće, postala opšta karakteristika najvećeg broja onih koji se smatraju formalno pismenim: onih sa završenim fakultetskim obrazovanjem, pa čak neko predaje u osnovnoj, srednjoj školi ili na fakultetu bbilo koji predmet a da je profesor pravopisno, gramatički i stilski nepismen. Ne može se jezička kultura i borba za čistotu srpskog jezika svoditi na nastavnike i profesore srpskog jezika. Nužno je da nastavnici i profesoti i drugih školskih i univerzitetskih predmeta priključe u toj borbi. Da budu nosioci jezičke kulture, a ne kao sada, po pravilu, nosioci jezičke nekulture.


Da bi se to postiglo, po nepodeljnom mišljenju učesnika Konferencije, neophodno je poboljšati status srpskog jzika u obrazovnim visokoškolskim sistemima, a to se može podstići isunjenjem sledećih triju uslova.


Srpski jezik mora da bude obavezan predmet na svim stranim filologijama. Tamo gde on to nije moraju se dovesti u pitanje master radovi i doktorske disertacije u kojim a se istraživač zasniva na kostruisanju nekog srpskog jezika sa srpskim jezikom. A da o prevođenju i ne govorimo, jer je, valjda, svakome jasno da niko ne može biti ne samo dobar nego ni prevodilac uopšte ako poored nekog jezika sa koga prevodi ne poznaje i maternji jezik.



Srpski jezik mora biti obavezan prednet na svim nastavničkim nefilološkim studijama, kao na primer na studijama matematike, hemije, fizike, biologije, istorije, geografije, pedagofije, psiholohije i9 drugih. Profesori tih predmetrta moraju pomagati, a ne svojim jezičkim neznanjem odmagatai profesorima srpskog jezika u podizanju pismenosti i jezičke kulture kod učenika osnovnih i srednjih škola. Malo je reći da nije logično da nastavnici srpskog jezika ulažu veliki napor da opismene učenike, a da nstavnici ostaloih predmeta svojim ne zanjem taj napor gotovo obesmišljavaju. Srpski jezik mora i prektično dobiti status jezika kurikuluma ili jezika obrazovanja.


1) Veliki broj nenastavničkih fakulteta, odnosno smerova sutija. Oni se, s obzirom na nužnost dobrog poznavanja srpskog jezika, mogu podeliti u dve grupe. Prvu čine smrovi (discipline) koji u svom predmetu izučavanja gotovo kao imanente podrazumevaju sadržaje srpskog jezika, kakvi si naprimer studiji novinarstva, prava i dramske umetnosti. Na tim studijama srpski jezik mora biti obavezan predmet, jer se jezička nekultura najviše širi preko novinarskog jezika tj. prko publicističkog i administrativno – pravnog stila. Drugu grupu čine svi drugi nenenastavnički fakulteti, na kojima srpski jezik ima status vehikularnog jezika, tj. jezika a kojem se izodi nastava. Ne treba posebno naglašavati da je neophodno da svaki profesor tako i student vlada osnovama jezičke kulture, tj. pravilne (i) kontekstualno primerene upotrebe srpskog standardnog (književnog) jezika. U jezičke sadržaje n nenastavničkim fakultetima neophodno je uključiti sadržaje jezika struke (specifične za svaku univerzitetsku discipinu, na primer za medicinu, mašinstvo, ekonomiju i sl.). Tako bi u okviru bilo kog univerzitetskog usmerenja sadržaji srpskog jezika morali biti zastupljeni bar n novou funkcioalne pismenosti. Sramota je da fakultetski obrazovani ljudi ne vladaju bar elementarnom i funkcionalnom pismenošću. A danas je to u srpskome jeziku pre pravilo nego izuzetak.


Pročitajte još: Završena Deklaracija o očuvanju srpskog jezika


Učesnici Prve interkatedarske srbističke konferencije smatraju da je – u cilju podizanja nivoa pismenosti, u cilju zaustavljanja širenja jezičke nekulture, u cilju obezbeđenja stvarnog statusa pismenih onima koji taj status formalno imaju jer su fakultetski obrazovani a jezički neobrazovani – neophodno da nadležne obrazovne institucije, pre svega Ministarstvo prosvete i nauke, Nacionalni savet za visoko obrazovanje i univerziteti, ali i svaki fakultet ponaosob, preduzmu sve neophode mere kako bi se stvorili uslovi za sistemsko iskorenjavanje nepismenosti i jezičke nekulture kako kod studenata tako i kod profesora.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Bozidar

20.06.2020. 18:44

Konacno nesto pametno da procitam. Dragi Boze dosta je bilo haosa i nepismenosti kod onih koji su najodgovorniji za to.

драгана

21.06.2020. 11:54

Konačno!I svi koji rade u prosveti i sa decom treba da imaju razvijenu kulturu govora i pisanja.

Наташењка

24.06.2020. 12:29

Господе, колико грешака! Зашто бар текст о језику није лекторисан?! На очигледан начин потврђујете колико је стање озбиљно! Запослите лектора, за име света! Српски језик и књижевност се не изучава ни на Руском језику и књижевности и др. словенским катедрама наших филолошких факултета, о другим језицима да не говоримо! Да ли је то замисливо у некој другој, правој држави?