OČEKIVANO je i normalno da se sa svih strana sveta, sa aerodroma i graničnih prelaza čuju pozivi u pomoć državi Srbiji, njenom predsedniku i njenoj Vladi. Ljudi u nevolji u kojoj su se našli, sticajem okolnosti, a najviše po svojoj volji i izboru, traže da se vrate u domovinu i povere zaštitu svog ugroženog života zdravstvenom sistemu Srbije. I to usred pošasti zvane zaraza virusom korona.

Velikoj većini nas imponuje to poverenje u Srbiju i njenu vlast. Jer odluke o vanrednom i u vanrednom stanju donosi i sprovodi državna vlast u najužem smislu te reči. I bez obzira na to što dosledno sluša struku za stanje u zemlji i sve posledice snosi punu odgovornost zašta svakodnevno i pokazuje spremnost. To kretanje prema majci Srbiji zakonomerno se ponavlja u svim teškim vremenima kroz istoriju. Pa se to dešava i danas. Dobar deo ljudi koji hrle ka Srbiji nije se odazvao na apele naših državnih funkcionera i lekara da se zadrže u svojim novim prebivalištima i boravištima da tamo nastave da rade i eventualno se leče. A sve zbog toga da bi se od posledica zaraze virusom štitili stanovnici naše zemlje. Saznali smo naknadno da su mnogi od tih ljudi posle prvih udara pandemije ostali bez posla, pa tako i bez zdravstvene zaštite.

Ali, pokazalo se još nešto što je većinu ljudi iznenadilo, u koje ne spada pisac ovih redova, a to je da se zdravstveni sistem veliki zapadnih kapitalističkih sila naprosto raspao. A o raspadu moralnih vrednosti da ne govorimo. O tome svedoče i razne ucene stranih poslodavaca u stilu: vi zaposleni u našim bolnicama ostanite, ali pošaljite porodice u Srbiju da nam ne smetaju i da nas ne izlažu trošku. Kako zapisa jedan holandski klasik pre mnogo vekova "Ne žalite se: za vrlinu u velikim državama nema mnogo mesta".

Državi Srbiji treba da imponuje ovoliki stepen poverenja koji u nju imaju naši ljudi u nevolji i služi joj na ponos što već hiljade njih sa raznih odredišta u svetu o svom trošku prebacila u Srbiju. I nastaviće to da čini. Omogućila je i deblokadu mnogih graničnih prelaza u tuđim državama. Ona zato ima i moralno kao i svako drugo pravo da od svih njih traži da se pridržavaju pravila izolacije i samoizolacije kojih se ogromna većina građana Srbije već striktno pridržava.

Srpska država u svim ovim velikim teškoćama pokazuje i dokazuje svoju sposobnost da pomogne svekolikom srpstvu što se očitava u pomoći našem narodu u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Njena pomoć ne izostaje ni kada su u pitanju naši balkanski susedi. Danas stvari sa Srbijom izgledaju ovako. Koliko juče bila je, a biće i sutra, oglašena akterom velikosrpskog hegemonizma. Koliko juče su srpski autošovinisti jačanje Vojske tretirali kao čist i nepotreban trošak ili kao opasnu militarizaciju. Zdravstveni sistem je proglašavan najgorim i najkorumpiranijim. Srbija je proglašavana najgorom zemljom u kojoj niko nema budućnost i iz koje valja što pre pobeći, a pre svega zbog strahovlade Aleksandra Vučića. Ništa u njoj nije valjalo. Kada bi te napade i ogovaranja ogromna većina ljudi prihvatila kao verodostojne dalo bi se zaključiti da je Srbija predvorje pakla. U koje se, uzgred, a bez trunke zluradosti, sada vraćaju iz rajskih dolina.

Sada se za državu Srbiju može reći ono što je istorijski već u najvećim nevoljama dokazivano - majka Srbija. Ponekad i veoma stroga majka. Svi oni koji je vole voleće je i oklevetanu. Ne možete nam je, kao što govori srpski narod, ogaditi, baš kao i hleb nasušni.






Foto Tanjug