Šarčević na Svetosavskoj akademiji u Narodnom pozorištu: Omogućićemo jeftinije visoko obrazovanje

Tanjug

27. 01. 2020. u 21:55

Шарчевић на Светосавској академији у Народном позоришту: Омогућићемо јефтиније високо образовање

Foto Katarina Mihajlović

Šarčević je poručio da stvaramo ambijent da Srbija bude prepoznatljivo pod jednim brendom, a to je nauka
U Narodnom pozorištu u Beogradu večeras je održana Svetosavska akademija, a ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević kaže da će država nastojati da uz pomoć privrede omogući jeftinije visoko obrazovanje.


Šarčević je poručio da stvaramo ambijent da Srbija bude prepoznatljivo pod jednim brendom, a to je nauka.


Predstoji, kaže, veliki i ozbiljan izazov, a to je izrada i usvajanje strategije obrazovanja i vaspitanja i nauke za naredni desetogodišnji period.


"Još važnije je da postignemo nacionalni konsenzus oko vizije obrazovanje nauke za nove generacije. Nama je potrebno društvo na bazi znanja", rekao je Šarčević na Svetosavskoj akademiji kojoj su prisustvovali patrijarh Irinej, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević i predstavnici prosvetne i naučne zajednice.


Srbija, kaže, treba da prati savremene obrazovne trendove, da donosi odluke bazirane na naučnim znanjima i analizama, da uzima u obzir potrebe društva i tržišta kapitala, ali da, kako je naglasio, pored univerzalnih civilizacijskih vrednosti ne zaboravi one tradicionalne zasnovane na Svetosavlju.


"Sva deca moraju imati dogovarajuće uslove za razvoj svojih punih potencijala, jer svi imaju pravo na jednako i kvalitetno obrazovanje", kaže Šarčević.


S vremenom je škola, ukazao je ministar, izgubila vrlo važnu ulogu i zato će se nastojati da se povrati njena vaspitna uloga i da škole budu mesta na kojima svi učenici prihvataju različitosti, uvažavaju tuđa mišljenja, poštuju nacionalne vrednosti i tradiciju srpskog naroda i nacionalnih manjina, nenasilno rešavaju konflikte, pomažu drugima, razvijaju zdrave životne navike i ekološku svest.


Da bi se ostvario ozbiljniji napredak, kaže Šarčević, moramo vratiti dostojanstvo i ugled profesiji i taj proces je počeo.


"Moramo osnažiti nastavnike i motivisati ih da daju najbolje od sebe


Šarčević je na Svetosavskoj akademiji koja je počela himnom "Bože pravde" čestitao slavu đacima, nastavnicima, vaspitačima, profesorima i sveštenstvu.


Ministar je rekao da je danas veliki dan u našem narodu, da je obeležavanje Dana Svetog Save veliki događaj za sve Srbe i sveopšti nacionalni praznik.


Šarcević je rekao da zahvaljući Svetom Savi i onima koji su sledili njegov put danas u Srbiji imamo više od miliona učenika i studenata i više od 120.000 zaposlenih u sistemu obrazovanja i nauke.


Na Svetosavskoj akademiji je priređen bogat kulturno-umetnickci program, a na scenu Narodnog pozorišta izašli su i dobitnici Svetosavske nagrade, koja je danas uručena pojedincima, ustanovama i organizacijama koji su svojim radom doprineli razvoju obrazovanja u prethodnoj godini.


SAVINDAN JE ROĐENDAN SRPSKOG NARODA


SVETI Sava bio je pravi renesansni čovek dva i po veka pre renesanse. Savindan je praznik koji je i u prošlosti bio veoma važan u srpskoj kulturi. Prvi put kao školska slava proslavljen je 1826. u Zemunu. Godinu dana kasnije, njegovo praznovanje uvela je Srbija. Od tada se Savindan brzo raširio po srpskim zemljama.

Ovo su reči prof.dr Borisa Stojkovskog koji je večeras u Kulturnom centru Novog Sada priredio predavanje „Rastko Nemanjić, Sveti Sava – tvorac srpskog identiteta."


Stojkovski je predavanje započeo čestitkom Savindana - rođendana čitavog jednog naroda, jer taj rođendan simboliše stvaranje, ovaplođenje i inkarnaciju identiteta srpskog naroda.


– Ma koliko koncepti identiteta nacije bili savremeni za epohu u kojoj je sa glavni junak ove priče Sveti Sava živeo, nemerljiv značaj ovog danaukazuje na to da je ovaj koncept svevremen – rekao je Stojkovski.


U drugoj polovini 12. veka kada je Rastko Nemanjić došao na ovaj svet, Srbija je bila u specifičnom položaju. Imala je određene elemente državnosti, ali kao država nije bila zaokružena. Taj cilj imali su Stefan Nemanja i njegov sin Rastko, potonji monah i svetitelj.


Bio je to period svojevrsne kontradiktornosti - srpski identitet u velikoj meri bio je istočni, vizantijski. Istovremeno, Vizantija je bila najveći neprijatelj u političkom smislu. S te strane,rekao je autor tribine, ne treba da čudi srpska saradnja sa zapadom – papom, Venecijom, Ugarskom... Nemanja je upravo tu tražio saveznike.


Rastko, treći i najmlađi sin srpskog velikog župana Stefana Nemanje i njegove žene Ane, bio je udeoni knez u Zahumlju koje danas obuhvata veliki deo Hercegovine. Kao knez, Rastko je dobro poznavao i crkvene i političke prilike svoje epohe što je bilo dragoceno docnije kada je postao istinski hrišćanin i duboko pobožan čovek koji je razumeo i živeo Jevanđelje. U manastiru Vatoped na Svetoj Gori boravio je sedam godina i u tom periodu zaokružio je svoje obrazovanje.



Poznavao je veoma dobro kanonsko pravo i bogoslovlje, i mogao je sve to da čita i razume na grčkom jeziku. Bio je pravi renesansni čovek dva i po veka pre renesanse. Vrhunac Savinog dela je osnivanje autokefalije Srpske pravoslavne crkve, najtrajnije, najdugovečnije verske, a pre svega i kulturno, prosvetno i duhovno najvažnije institucije srpskog naroda.


Posle Savine smrti 1236. godine, u svim srpskim zemljama se njegov kult brzo proširio. Izuzetno je bio poštovan na prostoru od Skadarskog jezera, u Bosni, u svim drugim delovima srednjovekovne srpske države. Od vremena Ivana Groznog, Savin kult postaje sve razvijeniji i u Rusiji.


SINAN PAŠA NIJE SRUŠIO KULT


GODINE 1594. izbio je prvi veliki ustanak protiv Turaka u Banatu i tada je osmanski velikaš albanskog porekla Sinan paša spalio mošti Svetog Save na današnjem Dorćolu (tadašnjem Vračaru). Jedan od razloga bio je to što su novokonvertovani muslimani nastavili da odlaze na grob Svetog Save u Raškoj, kao što su i metohijski Albanci išli u Dečane i klanjali se moštima Stefana Dečanskog.Sinan paša želeo je, kako među svojim vernicima tako i među Srbima, spaljivanjem da uništi kult Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa.Nije u tome uspeo.


J.S.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije