MI odavno ne pišemo svoje udžbenike. Piše ih Veliki Brat. On ne obrazuje samo nas, već obrazuje ceo svet. U školi je bolje reći - nemam pojma, to je odgovor za peticu. Ako nešto znaš, e to je već problem. U udžbenicima se i ranije lagalo, muka je što se to i nastavilo.

Ovo nam govori akademik Matija Bećković povodom sadržaja udžbenika iz kojih uče mnoge generacije naše dece, a u kojima je "danak u krvi prilika za napredovanje", "genocid u Jasenovcu - događaj za nekoliko redaka"... u kojima je iz lektire izbačen Petar Kočić i njegov "Jazavac pred sudom", a ubačena Svetlana Ražnatović i pesma "Lepi grome moj..
Za učenike šestog razreda ukupan broj književnih dela smanjen je sa 41 na 31. Profesori književnosti upozoravaju da u nastavnom planu i programu nema jasnih preporuka o tome koliko je značajno da se kod mladih razvija uvažavanje nacionalnih vrednosti i negovanje srpske kulturno-istorijske baštine. U lektiri, kažu oni, nedostaju i tekstovi koji bi razvijali saosećanje, drugarstvo, kao i ljubav prema Srbiji i zavičaju.

U programu za 6. razred od tri rodoljubive pesme preostala je samo jedna - nastavnici treba da biraju između pesme "Gračanica" Desanke Maksimović i "Sveti Sava" Vojislava Ilića. Smanjen je broj narodnih bajki i dela sa motivima iz porodičnog života...

PROČITAJTE JOŠ - Đaci uče smajlije, dok je lektire sve manje


SAGOVORNICI "Novosti" kažu da sporni slučajevi ukazuju da odavno zvoni zvono za uzbunu, preporučuju da se izdavanje školskih učila poveri državnom Zavodu, kao i da se za takozvane nacionalne predmete - istoriju, geografiju i srpski jezik i književnost - izdavaju jedinstveni udžbenici.

- Kada dođemo do jednog dobrog udžbenika znaćemo da smo izašli iz tame - kaže nam Bećković.

Po mišljenju Slavenka Terzića, istoričara i dopisnog člana SANU, sve se radi sa ciljem "duševnog prerađivanja":

- Podsetiću na okupacionu prosvetnu politiku Benjamina Kalaja u BiH 1882-1903. Govorilo se o "duševnom prerađivanju Bosne". Sada za to postoje moderniji izrazi, ali cilj je isti. Treba da zaboravimo ko smo bili i čemu smo težili. Da se stidimo svojih nacionalnih heroja, da preuzmemo na sebe zločine koji su drugi nad nama vršili, da zaboravimo naše zemlje i naše duhovne i kulturne centre, da mislimo samo u krugu Beogradskog pašaluka, pa i to stidljivo i sa strahom. To je ubijanje duhovnog i kulturnog bića jednog naroda i priprema za njegovo neko novo preobraćenje.

Slavenko Terzić

TERZIĆ ističe da je pisanje i objavljivanje udžbenika izuzetno ozbiljan posao za svako društvo, da je tako bilo oduvek, a tako je i sada u društvima koje imaju jasno definisane nacionalne i društvene prioritete. Udžbenici, kaže on, daju na prikladan pedagoški način proverena naučna znanja o prošlosti zemlje i naroda, njenoj kulturi, prostiranju, ličnostima - simbolima koji su oličavali težnje naroda. Važan je, dodaje, ceo sistem objavljivanja: izbor autora, stručne ocene, uloga Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja, i na kraju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

- U tom lancu nešto duboko škripi - ocenjuje Terzić, i upozorava da je Zavod za udžbenike, čije smo štiva decenijama koristili - marginalizovan.

Da su u izdavačkom poslu greške i propusti neizbežni, čak i kad se svim fazama pripremanja rukopisa za štampu pristupi maksimalno stručno i odgovorno, smatra prof. dr Darko Tanasković.

- Pisanje udžbenika, pogotovo za osnovnu i srednju školu, nije nimalo lak posao. U skladu sa nastavnim planom i programom jednostavno, razumljivo i pedagoški efikasno saopštavati podatke i znanja o složenim temama i pojavama iziskuje višestruku osposobljenost i kompetenciju, a i naročitu veštinu - naglašava Tanasković za "Novosti". - U načelu, tim poslom bi trebalo da se bave najbolji stručnjaci, pri čemu se pokazalo da su često veoma uspešni koautorski tandemi sastavljeni od jednog univerzitetskog nastavnika ili naučnog istraživača i jednog osnovnoškolskog ili srednjoškolskog nastavnika iz prosvetne prakse.

Dr Tanasković dodaje:

- S obzirom na to da se u pisanju udžbenika moraju slediti neka formalna pravila u načinu izlaganja i raspoređivanja građe, kao i organizovanju pratećeg didaktičkog aparata, pojedini stručnjaci se specijalizuju za taj posao, pa onda, uslovno rečeno, počnu da "štancuju" udžbenike, bez potrebnog stvaralačkog unošenja, što vodi u nepreporučljivu rutinu. Zbog svega toga je u nastajanju udžbenika izuzetno značajna uloga i odgovornost recenzenta.

Dr Darko Tanasković

TANASKOVIĆ smatra da bi Zavod za udžbenike morao biti središnja državna izdavačka ustanova zadužena za osnovnoškolsku i udžbeničku literaturu. Upozorava da je komercijalizacija ove društveno-prioritetne obrazovne i kulturne delatnosti oslabila poziciju Zavoda, što nikako nije dobro.

- Danas više udžbenika izdaju nezavisni, privatni izdavači, od kojih su neki ozbiljni i odgovorni, ali ne i svi, dok su svima, razumljivo, u prvom planu zarada i profit. Možda sam konzervativan, ali držim da bi valjalo imati jedinstvene udžbenike iz nacionalnih predmeta, uz poštovanje, u skladu sa zakonom, svih zagarantovanih obrazovnih prava nacionalnih manjina. Kad bi bilo tako, teško da bi u nekom udžbeniku nasilno otimanje i islamizovanje hrišćanske dece u osmansko doba moglo biti prikazano i kao šansa za njihovu društvenu promociju - kaže Tanasković.

PROČITAJTE JOŠ - Danak u krvi prikazan kao prilika za napredovanje: Skandalozan sadržaj udžbenika istorije za sedmake

Da je neshvatljiva ravnodušnost naše javnosti prema gorućem pitanju školskih udžbenika, smatra i istoričar Miloš Ković.

- Neverovatna je odluka da o udžbenicima iz kojih će učiti naša deca odlučuje tržište. To je posebno opasno i uznemirujuće kada je reč o identitetskim naukama, među kojima je i istorija. "Tržište udžbenika" donelo nam je dve pogubne bolesti: korupciju u prodaji udžbenika i moralni relativizam u tumačenju istorijskih događaja - upozorava on.
KOVIĆ pita i zašto je dozvoljeno potpuno potiskivanje i postepeno propadanje Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva i zašto nam nije dovoljan samo jedan udžbenik istorije za svaki razred, znalački i kvalitetno napisan, u izdanju Zavoda?

Dr Sreto Tanasić

Dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za srpski jezik SANU, kaže nam da najveći broj dece u Srbiji uči iz udžbenika čiji su izdavači privatne, najčešće strane izdavačke kuće, koje su praktično preuzele naše obrazovanje, te iz toga proizlazi i da iz tih udžbenika dolazi najviše loših stvari.

- Poslednjih godina često sam dobijao primedbe i žalbe, a kada je u pitanju srpski jezik primedbe su uvek bile opravdane i odnosile su se ili na pogrešno tumačenje nekih jezičkih datosti ili na način kako su predstavljene ili objašnjene, a u nekim slučajevima i na to kako se srpski jezik u celini predstavlja - objašnjava Tanasić za naš list.

PREDLAŽE da se uradi ozbiljna analiza udžbenika nacionalnih disciplina, ali i svih drugih, pa da se onda organizuje temeljna rasprava u koju bi se uključili i najbolji nastavnici osnovnih i srednjih škola.

- Kažem najbolji, a ne nečiji. Pitam se zašto država nešto slično nije učinila kada već godinama slušamo o ovome, a reforme obrazovanja se provode i provode - ističe on.
Zalaže se da sve udžbenike izdaje državni zavod:
- Živimo u vreme raznih izvrtanja istina, a to onda posebno važi za udžbenike nacionalnih predmeta. Obrazovanje nije smelo biti prepušteno privatnom izdavaču koji ima legitimno pravo da najviše brine o zaradi. Na državi je da ne rasprodaje obrazovanje.

NOVA DELA U LEKTIRI

Odlomak iz drame Vide Ognjenović "Kanjoš Macedonović", drama za decu Dušana Kovačevića "Svemirski zmaj", kao i putopis Jelene Dimitrijević "Sedam mora i tri okeana", neke su od novina u lektiri koju će učenici sedmog razreda obrađivati u narednoj školskoj godini. Od septembra naredne godine po novom programu učiće đaci trećeg i sedmog razreda. To je generacija koja je krenula po reformisanom programu u prvi, odnosno peti razred školske 2018/19. godine. Najviše novina ima u programu srpskog jezika, posebno u lektiri, odnosno izboru naslova koje će đaci obrađivati.


NACIONALNO I VERSKO SAMOPORICANjE

KOMENTARIŠUĆI lekciju iz istorije u kojoj se veliča "danak u krvi", Darko Tanasković ističe da tu nije reč o grešci ili propustu, već o nakaradnoj interpretaciji jednog istorijskog fenomena, što je neuporedivo ozbiljniji problem.
- Poznato je da turski apologeti Osmanskog carstva, ali i neki turkofilni osmanisti, zastupaju tezu da je "danak u krvi" objektivno bio i ono što bi sociolozi nazvali kanalom socijalne pokretljivosti koji je najsposobnijima među otetom hrišćanskom decom omogućavao da se, kao sultanovi podanici, visoko popnu na društvenoj lestvici, što ne bi bilo zamislivo da su ostali u nekom bosanskom ili albanskom selu - kaže Tanasković.

Da li je uopšte potrebno dokazivati koliko je ovakvo tumačenje duhovno bezosećajno i cinično, a istorijski nedopušteno relativističko, pita se Tanasković, i dodaje:
- Nažalost, ono se probilo sve do udžbenika, što je moralno i vaspitno štetno i posredno podstiče nacionalno i versko, identitetsko samoporicanje, kao i beskrupulozni karijerizam.


PUT U KULTURNO POROBLjAVANjE SRETO Tanasić ocenjuje da je Zavod za izdavanje udžbenika skrajnut zbog toga što nemamo dobru ili nemamo nikakvu strategiju obrazovanja u čijem bi sklopu bilo definisano i izdavanje udžbenika i briga o njihovom kavlitetu. - Nemamo nacionalnu i državnu strategiju u oblasti obrazovanja, kulture, nacionalnih disciplina... što svaka uređena država ima. Ako je nešto i napisano to nikoga ne obavezuje. Sve to predstavlja slobodan put za kulturno porobljavanje koje nije manje opasno od ekonomskog i svakog drugog porobljavanja. Ako mi sami ne brinemo o svojim nacionalnim interesima u obrazovanju, Evropa nam neće to tražiti kroz neko posebno poglavlje - kaže Tanasić.