Dragomir Milojević: Suđenja u Specijalnom predugo traju

SRPSKI sudovi godišnje dobiju oko 1,8 miliona novih predmeta, a desetine hiljada postupaka vode se između građana i države, otkriva za "Novosti" predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević. Mada i dalje ima 800.000 starih predmeta, on tvrdi da je sudstvo "drastično povećalo efikasnost", posebno s obzirom na okolnosti u kojima radi: hiperprodukciju zakona, poslovičnu ljubav Srba prema tužakanju i velikom odlivu kadrova.

- Pre pet godina imali smo tri miliona nerešenih slučajeva, sada smo došli do 1,7 miliona. Prepolovljena je dužina trajanja postupka i broj zastarelih predmeta u sudovima opšte nadležnosti. Samo 137.000 starih predmeta je iz sudeće materije, sve ostalo su izvršenja. Za to krivim i sudije, koji imaju zakonske alatke da kazne i prinude na izvršenje one koji ne poštuju presude.

PROČITAJTE JOŠ - "NOVOSTI" ISTRAŽUJU: 140.000 suđenja traje bar deceniju

* Šta je sa specijalnim sudovima za organizovani kriminal i ratne zločine? Da li su opravdali očekivanja?

- Ako govorimo o efikasnosti, nisu. Kada su formirana posebna odeljenja Višeg suda u Beogradu, dati su im zakonski alati da postupci kraće traju. To se, međutim, nije desilo. Čak je i suđenje za ubistvo premijera Đinđića trajalo neopravdano dugo. I dalje imamo nerešenih optužnica koje su stupile na pravnu snagu pre 2010. godine. Ali, sudije tamo nemaju dobre smeštajne kapacitete i rade u dve smene. U pitanju su složeni predmeti sa mnogo optuženih. Mislim da ni optužnice nisu potkrepljene najboljim dokazima, pa sudije moraju na glavnim pretresima da prikupljaju dokaze.

* A posebna odeljenja za borbu protiv korupcije?

- Još je rano sumirati rezultate, iako početnih uspeha ima. Nadam se da će ti postupci biti brži i efikasniji.

* Zašto stalno govorimo o problematičnom pravosuđu?

- Nezadovoljna strana u postupku često animira javnost, dok je sudstvo zatvoreno i inertno. Predsednici svih sudova trebalo bi dva puta godišnje da predstavljaju rezultate u svojim sredinama, pa makar oni i ne bili zadovoljavajući. Naše je da kvalitetno i efikasno radimo, time ćemo poboljšati percepciju javnosti. A naravno da ima i sudijskih propusta...

* Ustav je i dalje bolna tema. Ima li kompromisa između Ministarstva pravde i struke oko ustavnih amandmana?

- Tokom javne rasprave bilo je disonantnih tonova, ali je poslednji okrugli sto, posle mišljenja Venecijanske komisije, ipak protekao u demokratskoj atmosferi. Dosta zamerki koje je dala struka ugrađeno je u poslednji predlog amandmana. Lično mislim da Ustav treba da ima manje odredaba, nešto treba i zakonom regulisati. Izmene su počete da bi se smanjio upliv izvršne i zakonodavne vlasti, i više nemamo njihove predstavnike u visokim savetima sudstva i tužilaštva. Ali, postoji strah da se politički uticaj ne uvede kroz način izbora istaknutih pravnika u ovim telima, koji se biraju u Skupštini.

PROČITAJTE JOŠ - Apelacioni sud: Mnogo novih predmeta, starih sve manje

* Kojim kompromisnim rešenjem bi sudije bile zadovoljne?

- Kada bi broj sudija i tužilaca u kolektivnim telima bio veći u odnosu na broj istaknutih pravnika. Deset članova VSS je diskutabilno, jer ni u jednom kolektivnom organu, čak ni u vrhu društva ribolovaca, nije paran broj. Tačno je da je ispoštovan minimum evropskih standarda i zato je Venecijanska komisija dala pozitivno mišljenje. Ali, Srbija kao zemlja sa dugom pravnom tradicijom zaslužuje malo više standarde.

* Čuju se zamerke da sudstvo želi da bude jedina grana vlasti bez kontrole?

- Sudstvo nije usamljeno ostrvo i nije van sveta i vremena. Ono je jedno od tri osnovna, ali jednaka stuba države. Sve tri grane vlasti moraju jedna drugoj odgovarati za postupke. Javnost ima pravo da zna šta i kako radimo, i da nas kritikuje ili hvali. Ali kritika ne sme da se svodi na vređanje sudije i suda.

VARLjIVA STATISTIKA

* KOJI su sudovi najefikasniji, a koji najmanje efikasni?

- Najviše predmeta prošle godine rešili su viši sudovi u Beogradu i Vranju, a najmanje u Leskovcu i Valjevu. Od osnovnih sudova, najviše su rešili Kragujevac i Niš, a najmanje Vranje i Čačak. Ali, statistika je zbir netačnih podataka. Ima sudova sa malo predmeta, pa ih onda manje i reše.