Šabić: DNK analiza najinvazivnije zadire u privatost

Poverenik, naime, ističe da je analiza DNK, odnosno biološkog materijala predstavlja najinvazivnije zadiranje u privatnost i da se njom može otkriti ogroman broj podataka o ličnosti, uključujući i one iz kategorije najosetljivijih.

Pročitajte još: Na trenerci i vešu pevačice nađen nepoznati muški DNK, Zorana brani pet advokata!

U saopštenju Poverenik napominje da njegove primedbe u vezi sa analizom DNK na Predloga zakona o nacionalnom DNK registru, koji je utvrdila vlada i dostavila Narodnoj skupštini na usvajanje, nisu prihvaćene.

Zbog toga je, kako navodi, uputio je pisma predsednicima skupštinskih odbora za odbranu i unutrašnje poslove i za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.

Pročitajte još: UBISTVO JELENE MARJANOVIĆ: Blato iz kose pevačice i na pantalonama muža

U tim pismima Poverenik je ponovo ukazao na potrebu da se što je moguće više smanji rizik eventualnih zloupotreba, te smatra da se ovom pitanju mora pristupati sa zaista posebnom pažnjom.

To, prema njegovim rečima, kao minimum podrazumeva jasno, precizno definisanje kruga lica u odnosu na koje je ovakva obrada podataka opravdana, kao i jasno definisanje rokova čuvanja prikupljenih podataka.

Pročitajte još: DNK TEST DOKAZAO: Dali nije otac proročice

"Međutim, u Predlogu zakona nisu precizno definisani uslovi pod kojima se vrši upis, korišćenje i brisanje podataka sadržanih u registru, niti se pravi razlika između obrade podataka o licima koja su osumnjičena za izvršenje nekog krivičnog dela ili protiv kojih se vodi krivični postupak, s jedne strane, i lica oštećenih izvršenjem krivičnog dela (žrtve), s druge strane", ističe Poverenik.

Navodi da isto tako ni rokovi čuvanja podataka u nacionalnom DNK registru nisu precizno utvrđeni, a ni tu se ne pravi nikakva razlika između lica koja su osumnjičena, okrivljena, pravnosnažno osuđena ili pravnosnažno oslobođena.

Stoga Poverenik ponovo upozorava da Ustav Srbije utvrđuje da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom. Isključivo zakonom, ne podzakonskim aktima, s čime u suprotnosti da bliže propise o načinu vođenja nacionalnog DNK registra propisuje vlada, kako je to predviđeno Predlogom zakona.

"Budući da je reč o zakonu čija rešenja mogu imati nesagledive posledice po prava i slobode velikog broja građana, a da Poverenik nema na raspolaganju mogućnost podnošenja amandmana niti bilo koji drugi instrument kojim bi mogao uticati na dalju zakonodavnu proceduru, kao zaštitnik prava na zaštitu podataka o ličnosti apelovao je na narodne poslanike da pažljivo i nepristrasno razmotre stručne primedbe i sugestije date na tekst zakona kojim se uređuje nacionalni DNK registar", naveo je Šabić.