Broj obolelih od tumora u Srbiji raste, ali nema epidemije

Profesor onkološke hirurgije i v.d. direktora Instituta za onkologiju i radilogiju Srbije dr Radan Džodić kaže da broj obolelih od tumora u Srbiji raste, ali da se ipak ne može govoriti o epidemiji raka.

Na listi od 37 zemalja mi smo na 17. mestu u Evropi po boju obolelih od malignih tumora, navodi Politika.

Analiza Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da broj umrlih od raka danas jeste za oko 4.000 veći u odnosu na 1999. godinu, ali je sličan porast broja umrlih registrovan i u periodu od 1990. do 1999. godine.

"Broj obolelih od tumora u celom svetu raste jer populacija stari, a starosna granica za obolevanje se spušta. Na žalost, danas su maligne bolesti pre svega posledica stila života i faktora okruženja- svega deset odsto kancera otpada na nasleđe, a ostali nastaju kao posledica pušenja, gojaznosti, nepravilne ishrane, alkoholizma... Ako tome dodate i zagađenost životne sredine, zračenje, prekomerno izlaganje suncu i loše lične zdravstvene navike, ne treba da čudi porast broja obolelih osoba", ističe Džodić.

Prema podacima republičkog Zavoda za statistiku, u toku prošle godine, od ukupnog broja umrlih, petina je umrla od tumora ( od 100.834 osobe, čak 22.024 je umrlo od raka), a epidemiolozi upozoravjau da svake godine oko 35.000 ljudi u Srbiji oboli od malignih bolesti.

Oni takođe prognoziraju da će za dve tri decenije, broj obolelih od tumora biti izjednačen sa brojem kardiovaskularnih bolesnika u celom svetu, a potom i premašiti ovaj broj.

Iako se u javnosti često polemiše s tezom da je bombardovanje dovelo do eksplozije malignih oboljenja u našoj zemlji, analiza Republičkog zavoda za statistiku ipak ne potvrđuje ove teorije.

Džodić dodaje da nema valjane nacionalne studije koja bi potvrdila ili demantovala učinak bombardovanja.

"Institut za onkologiju i radiologiju Srbije objavio je 2012. godine studiju koja je pokazala da su naši pacijenti sa rakom štitaste žlezde imali identične genetske promene pre i posle bombardovanja. Drugim rečima, bombardovanje nije dovelo do novih genetskih promena u tom organu", ističe Džodić.

Statistika našeg nacionalnog onkološkog instituta govori o tome da i dalje najviše umiremo od raka pluća, a najnovije epidemiološke studije svedoče da je duvan prvookrivljeni za čak 15 malignih bolesti - počev od raka pluća, grla, usne šupljine, bešike, bubrega, želuca, jednjaka, debelog creva, pa sve do karcinoma grlića materice.