NOVU porodicu od početka ove godine pronašlo je 78 devojčica i dečaka, a ako je suditi po ranijem periodu do kraja godine verovatno će još stotinak mališana dobiti novi dom. Njih devetoro je do sada otputovalo van naših granica, dok je 69 mame i tate pronašlo u Srbiji.

Prema podacima Ministarstva rada, poslednjih nekoliko godina sve je više usvojitelja iz inostranstva koji su zainteresovani za našu decu. Po pravilu, već desetak leta unazad najviše ih je među Šveđanima, Amerikancima i Kanađanima.

- Od 2006. do danas 143 dečaka i devojčica je otputovalo u inostranstvo posle završene procedure usvajanja - kažu u ministarstvu. - U 2014. godini bilo ih je najviše. Te godine je 21 dete novi dom dobilo van Srbije, dok ih je od početka ove osmoro - u Švedsku je otišlo šestoro i dvoje u Ameriku.

Usvojiteljima obično nije važan pol deteta prilikom usvojenja, ali bi da je ono što mlađe, zdravo i dete njihove nacionalnosti. Usvojitelji se uglavnom opredeljuju za zdravu decu i ne žele da usvoje maloletne mališane koji imaju zdravstvene i razvojne probleme.

Od momenta kada krene priča o usvajanju, pa do useljenja u novi dom, u najboljem slučaju prođe, bar šest meseci. Neki budući roditelji čekaju i mnogo duže. Provere, čekanje, mnogo papira, čelični živci... Na sve ovo moraju da budu spremni oni koji žele da usvoje dete. Kako objašnjava Sanja Milatović, iz Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, dete se može usvojiti samo ako je to u njegovom najboljem interesu i procedura je primerena sadržaju porodične zaštite deteta, s obzirom na to da se na taj način menja njegov porodičnopravni status.

VEĆINA ŽELI BEBE BAZA podataka koja u Ministarstvu rada postoji od 2006. godine i pokazuje da se godišnje u registru nađe između 100 i 150 dece koja čekaju na usvojenje. S druge strane, postoji oko 800 potencijalnih usvojitelja. Statistika pokazuje da najveći broj mališana nove roditelje čeka između tri i pet godina. Mnogi ih nikad ne dobiju, jer 40 odsto potencijalnih usvojitelja želi isključivo bebe, a tek trećina dece mlađa je od dve godine.

- Budući usvojitelji najpre podnose pismeni zahtev - objašnjava naša sagovornica. - Može da se usvoji dete koje nema žive roditelje, oni nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravište. Zatim mališani čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti i na kraju dete čiji su se mama i tata saglasili sa usvojenjem.

Procedura nalaže da u novu porodicu ne može da dođe dečak ili devojčica koji nisu napunili najmanje tri meseca, a biološki mama i tata mogu i da se predomisle, pa da potpisanu saglasnost povuku u roku od mesec dana. To se, međutim, može dogoditi samo jednom. Pravo da kažu "ne" imaju i sama deca starija od 10 godina.

- Postupak usvojenja sastoji se iz više faza stručnog rada i to što se najpre utvrđuje opšta podobnost usvojenika i usvojitelja, bira se adekvatna porodica, a zatim kreće uzajamno prilagođavanje i na kraju donošenje rešenja o usvojenju - kaže Milatovićeva.

Opšta podobnost podrazumeva da se utvrdi pravni status deteta, da se budući roditelj upozna sa fizičkim razvojem i zdravstvenim stanjem mališana, kao i specifičnim potrebama vezanim za njegov razvoj i zdravlje, prethodna iskustva u odrastanju, njegovo vaspitanje i obrazovanje, interesovanja, postignuća kao i propuste koje treba kompenzovati. I usvojitelji takođe prolaze kroz sito i rešeto socijalnih službi, a na kraju se odluka donosi na osnovu nalaza i stručnog mišljenja psihologa, pedagoga, socijalnog radnika, pravnika i lekara.

- Ovaj proces traje dva meseca i sastoji se od procene psiho-socijalnih osobina, do kojih se dolazi na osnovu razgovora sa kandidatima i poseta njihovom domaćinstvu, a potencijalni usvojitelji se pripremaju i obučavaju po posebnom programu - kaže Milatovićeva.

Kada se utvrdi da su budući roditelji podobni da usvoje dete i da je ono podobno da bude usvojeno, podaci o njima se odmah unose u Jednistveni lični registar usvojenja, koje vodi Ministarstvo za rad. Oni koji su prošli celokupnu proceduru sada su na jedinstvenom spisku i u roku od mesec dana bira se adekvatna usvojiteljska porodica za mališana.

- Porodica se bira iz Jedinstvenog ličnog registra usvojenja, a osnovni princip je ko u najvećoj meri može da zadovolji potrebe deteta, sada, ali i u budućnosti - objašnjava naša sagovornica. - Razlika u godinama između njih ne može biti manja od 18 niti veća od 45 godina, s tim što usvojitelji moraju da budu supružnici ili vanbračni partneri.

Posle celokupne procedure sledi šestomesečno prilagođavanje između novih roditelja i dece. Pritom se velika pažnja poklanja kontaktima između njih i dostignutom stepenu uzajamne bliskosti. Tu se, međutim, priča ne završava. Usvojenje se, naglašava Milatovićeva, ne može raskinuti i usvojitelji dobijaju pravni položaj roditelja. A, usvojeni mališan ima jednaka prava prema usvojiteljima kao i dete prema roditeljima. Jednom rečju postaje zauvek deo svoje nove porodice.


ODOBRENjE

POJEDINAC može usvojiti dete pod posebnim uslovima, uz dozvolu ministra nadležnog za porodičnu zaštitu i kada je utvrđeno da je konkretno usvojenje u najboljem interesu deteta. Inostrano usvojenje je izuzetak od pravila, može biti zasnovano samo uz dozvolu ministra i kada se utvrdi da nije moguć izbor domaćih usvojitelja za dete u razumnom roku.