Otpor Srbije odložio Nato plan za Ukrajinu

AGRESIJA NATO na Srbiju je 1999. promenila, još jednom, istoriju sveta na Balkanu. Napad Severnoatlantske alijanse pod vođstvom SAD bio je vrhunac projekta atomizovanja srpskog nacionalnog korpusa na teritoriji bivše SFRJ. Po prvobitnom planu, agresija na Srbiju trebalo je da se odigra u jesen 1998. sinhronizovano sa prevratom u Ukrajini, po istom scenariju koji smo gledali ove godine.

- Otkrivanje planova NATO, uz pomoć francuskog majora Pjera Anrija Binela i neočekivani srpski otpor, sprečio je tada rušenje ustavnog poretka u Ukrajini, takođe po scenariju NATO. To se odigrava sada, po istom planu. Reč je o najvažnijem geopolitičkom događaju posle pada Berlinskog zida, koji je začet agresijom na Srbiju i razbijanjem njene teritorije - kaže penzionisani general Jovan Milanović, srpski obaveštajac koji je 1998. došao do mape ciljeva NATO agresije i sprečio katastrofalni scenario „Balkanske zime“. On je 2000. dobio i titulu počasnog general-lajtnanta ukrajinskih oružanih snaga.

Milanović podseća:

- Kao opravdanje za „humanitarnu intervenciju“ inscenirana je humanitarna katastrofa kosmetskih Albanca. Vesli Klark nije ni želeo ni očekivao Miloševićevu kapitulaciju. Cilj je bio da se za dva dana uništi protivvazdušna odbrana, posle čega bi usledili masovni vazdušni udari po civilnoj infrastrukturi, od čega se Srbija ne bi oporavila u sledećih nekoliko decenija. U zimskim uslovima to bi bila trenutna katastrofa za civilno stanovništvo. Zahvaljujući Binelu izmestili smo efektive PVO i kada je NATO to otkrio agresija je odložena.

Prema njegovom mišljenju, napad Alijanse na Srbiju bio je i prekretnica modernog ratovanja i geopolitičkih odnosa. NATO, koji je do tada formalno bio još uvek samo odbrambeni savez Zapada, pretvorio se u ofanzivnu borbenu organizaciju.

- NATO je izgubio smisao raspadom SSSR. Međutim, Sjedinjene Države nisu želele da raspuste ogromnu mašineriju na osnovu koje se razvila vojna industrija pre svega u Americi. Kažnjavanje Srbije procenjeno je kao idealna prilika da NATO dobije novu ulogu. Tokom agresije su isprobana i sva dotadašnja dostignuća vojne tehnologije i to na terenu sličnom evroazijskom delu Rusije. To je suštinski drugačije od dotadašnjeg testiranja krstarećih raketa i osiromašenog uranijuma u pustinjskom pesku - kaže general Milanović.

U početku ni sve članice NATO nisu bile raspoložene da opstanak Alijanse opravdaju agresijom na evropsku zemlju koja se legitimno branila od OVK, koju su i SAD smatrale terorističkom organizacijom. Čak ni Nemačka, koja je bila duboko umešana u raspad SFRJ, nije do 1998. smela da se odvaži na učešće u ratu protiv Srbije. Sagovornik „Novosti“ podseća da su na nemačkim izborima 1998. kancelar Gerhard Šreder i Joška Fišer izabrani zahvaljujući antiratnoj retorici koju su koristili.

- Međutim, pre nego što se Bundestag sastao oni su pozvani u Vašington da dobiju „svoje“ mišljenje. Doslovno im je rečeno: „Možete biti lideri samo ako vam mi damo podršku. A dobićete je ako promenite ustav i omogućite učešće Nemačke u ratu“. Šreder i Fišer su se vratili „preparirani“ i priča je završena. Slično se desilo i s francuskim predsednikom i drugim protivnicima agresije na Srbiju - navodi Milanović.

On objašnjava da je pre oružane intervencije ratnu pozornicu pripremio prvi ešalon obavaštajaca i majstora crne propagande.

- U jednom trenutku na prostoru Jugoslavije nalazilo se čak 7.000 zapadnih obaveštajaca. Zahvaljujući njima i propagandistima pravi zločinci su postali humanitarci, jer su agresiju nazvali humanitarnom operacijom. U istoriji ratovanja ostaće zabeleženo da je 1999. stvoren potpuno novi rečnik da bi sakrio pravi smisao agresije i događaje na terenu - seća se general Milanović.

Prema njegovim rečima, zločin agresije je utoliko veći i bizarniji jer je izazvan i ličnim ambicijama lidera Alijanse koja je 1999. slavila jubilej, 50 godina od osnivanja.

- Britanski premijer Bler i američki general Klark su obmanuli i državni vrh SAD. Ubedili su ga da će kažnjavanje Srbije biti blickrig u kome će NATO za nekoliko dana uništiti srpsku vojsku. To je bilo vrlo prigodno za obeležavanje pola veka od osnivanja NATO 24. aprila 1999. u Vašingtonu - kaže Milanović.

Međutim, otpor srpske vojske nije slomljen, a ni duh naroda. U nemoćnom besu Klark je počeo da gađa civilne objekte.

Ukrajinski vojnici vežbaju pred "vratima Krima"

- Jubilarni samit NATO bio je svojevrsna komemoracija na kojoj se pokazalo da nijedan cilj zbog koga je agresija počela nije ostvaren. S druge strane, Moskva je agresiju na Srbiju shvatila kao ozbiljno upozorenje, što je pokazala i politika Vladimira Putina, koji je 1999. došao na čelo Rusije. Nažalost, sadašnja krimska kriza, koja je tek počela, pokazuje kako je NATO nepromišljeno pokrenuo opasnu mašineriju koja vodi svet veoma opasnom stazom - zaključuje general Milanović.

KOSOVSKA PANDORINA KUTIJA

Agresijom na Srbiju i otimanjem Kosmeta Zapad je otvorio Pandorinu kutiju čiji su duhovi sada stigli do Krima i učinili budućnost potpuno neizvesnom i opasnom, smatra general Jovan Milanović.

- Kosovski efekat vratio se kao bumerang Zapadu. Zato me ne čudi javno posipanje pepelom bivšeg nemačkog kancelara Šredera da je agresija na Srbiju 1999. bila nelegalna. On sigurno ne može da spava mirno, jer zna da jedan od ljudi koji su direktno pokrenuli proces zbog koga danas strepi celo čovečanstvo - kaže general Milanović.