Prodaju nasleđe za keš!

PRITISNUTI finansijskim teškoćama, građani sve češće kucaju na vrata zalagaonica i ostavljaju porodično zlato i srebro, umetnine, ali i stanove i kola, da bi došli do keša za puko preživljavanje.

Dok su ranije, kako saznajemo u beogradskim zalagaonicama, glavne "mušterije" bili osiromašeni penzioneri, bivši profesori, udovice direktora, ali i kockari i narkomani kad upadnu u nevolje s poveriocima, danas su to sve češće "obični" ljudi, pripadnici srednjeg sloja.

- Kad bi građani pozajmice u zalagaonicama uzimali da investiraju u nešto ili razviju biznis, to bi bilo dobro, jer bi podstaklo privredu. Međutim, tužno je i opasno to što moraju da zalažu najvredniju porodičnu imovinu da bi imali da plate nagomilane komunalne račune, da vrate rate za kredite, ili zadovolje dečje potrepštine - kaže ekonomista Goran Nikolić.

Niko ne zna koliko u našoj zemlji postoji zalagaonica, niti iko kontroliše koliko novca obrću godišnje jer, kako kažu u Agenciji za privredne registre, ne postoji nijedan zakon koji reguliše njihov rad. Tako se uspomene zalažu i u pojedinim pekarama.

- Kod nas se samo dve zalagaonice vode pod tom delatnošću jer su registrovane pre 2005. godine, dok se ostale vode kao menjačnice, antikvarnice, juvelirnice. Ipak, najčešća šifra delatnosti je "ostale pomoćne delatnosti u pružanju finansijskih usluga, osim osiguranja i penzionih fondova" - kaže Gabrijela Petković Jovanović iz APR.

I u Narodnoj banci Srbije potvrdili su nam da zalagonice nisu u grupi finansijskih organizacija čiji rad kontrolišu, već da su pod njihovom nadležnošću samo banke, osiguravajuća društva, dobrovoljni penzijski fondovi i lizing kuće.

Grube procene su da u celoj zemlji ima nekoliko stotina zalagaonica, koje posluju pod drugom firmom, a samo u glavnom gradu ih ima više desetina. Ipak, na "žutim stranama", pod oznakom zalagaonice može se naći samo 14, od kojih 12 u prestonici. Svi se slažu da ovo ni izdaleka ne odgovara realnoj slici.

- Građanima je najpotrebnija gotovina. Najčešće donose zlato, koje plaćamo 20 evra po gramu, ali nude i automobile, stanove, vredne starine, slike, pa čak i polovne tehničke uređaje, televizore i mobilne telefone - kaže nam vlasnik jedne beogradske zalagaonice.

On objašnjava da klijent sam određuje dinamiku otplate pozajmice i da se svaki treći ne vrati po založene stvari. Među stvarima koje zauvek ostaju zalagaoničarima ima i sasvim novih ručnih satova, kamera, dragog kamenja i tepiha.

- Bilo je slučajeva da su nam nudili i svinje - kažu u zalagaonici u Subotici.

Zalagaoničari primećuju da građani više nemaju mnogo vrednih stvari, pa nude sve beznačajnije predmete.