Miloš Obilić je Albanac!

PRIŠTINA - Karta sa poalbanizovanim mestima 22 opštine štampana je u neverovatnih 500.000 primeraka. Znači, više nego što ima šiptarskih porodica na Kosmetu. Takozvani domaćini na ovom prostoru kartu stavljaju na najvidljivijim mestima u kući, najčešće u gostinskim sobama, čime se dokazuje ko je koliki albanski patriota.
Na Kosovu i Metohiji su pored promene naziva opština, gradova, naselja, sela... promenjeni i svi nazivi ulica. Samo u Prištini, na primer, to je učinjeno u svih 1.157 naziva. Ulica Beogradska, sada je Tiranska, JNA se zove OVK (UČK), trg Bratstva jedinstva je Trg pobede, a pred bivšom kasarnom **Maršal Tito** umesto ploče i natpisa sada je spomen ploča Adema Jašarija, koji je u borbi sa policijom, a za **Veliku Albaniju** stradao u Drenici.

STARIJI I OD SEBE
U Pokrajini je tako, za ova zadnja četiri leta, izmenjen naziv 98 hiljada ulica, kao i svih institucija, koje se sada zovu po **nacionalnim albanskim junacima** iz poslednjeg rata.
Albanci su Kosovo i Metohiju počeli da naseljavaju kao turski podanici, tek posle velike seobe Srba, pod Arsenijem Čarnojevićem.
- Oni zbog toga i nemaju značajnijih kulturno-istorijskih spomenika u Pokrajini, jer su i sve džamije starijeg porekla, podigli Turci. To je i nagnalo albanske **naučnike** da se daju u trku i učine sve kako bi dokazali da su **mnogo stariji narod i od Srba, ali i od Turaka**. Jer, ustvrdili su da su sve te džamije **gradili njihovi preci** a ne Turci - kaže sveštenik Miroslav Popadić, napominjući da su na stotine crkava i manastira, koje su gradili Srbi kroz vekove, danas smetnja albanskim - **naučnicima** koji jedino rušenjem mogu da **dokažu** da su oni stariji od svih drugih na ovim prostorima.
Najviše njih je, ipak, bez naučno utemeljenih dokaza tvrdilo kako su Albanci potomci Ilira. Drugi su dokazivali da su još stariji i da su njihovi preci Dardani. Jedno od najvećih naselja u Prištini nosi ime **Dardanija** a drugo **Ulpijana** i oba su data osamdesetih godina u vreme kada je separatizam legalizovan u vrhu SFRJ, a Kosmet potpao pod potpunu vlast Šiptara, čiji je cilj jasno glasio - otcepljenje.
Kada se sve ovo ima u vidu, onda i ne čudi što su albanski naučnici, geografi, ideolozi, političari i svi drugi, izgubili svaku realnost i meru, pa srpski Leposavić **krste** u Albaniku, Srbicu i Skenderaj, a Obilić, opet po rođenom Srbinu, koji se sticajem okolnosti i odmetništva, od oca kneza Crmnice, nazvan Kastriot.

EH, MURATE, MURATE...
ALBANSKI istoričari tvrde da je Miloš Obilić bio Albanac, da je rođen negde na prostoru Dukađina, te da mu je ime bilo Mil Lica. Ima i onih koji su uverenja da je njegova majka bila iz Albanije, a otac sa Prokletija. Ipak, niko ne pojašnjava kako je **Albanac** Miloš Obilić, ubio svog **cara Murata** kao što je malo javnosti poznato da su predstavnici nekih albanskih partija iz Prizrenskog regiona, pisali pismo predstavnicima međunarodne zajednice, žaleći se na pripadnike turskog bataljona KFOR-a koji drže deo granice prema Prizrenu.
Naveli su da je među njima **loša saradnja** ali ne i prave razloge, da im turski vojnici ne dozvoljavaju da čine što im je volja, ne bar onamo gde su oni zaduženi da čuvaju prostor prema Albaniji. Zato su predstavnici manjinske zajednice Turaka uputili više pisama Turskoj vladi, u poslednje četiri godine, na ponašanje albanskih lidera, koji bi da i njih albanizuju.
- Ako je Miloš Obilić bio Albanac, onda je i mesto Obilić dokaz više koliko su ti kvazi naučnici, geografi i drugi, u trci da **što više otmu** doveli i sebe u kontradiktornost. Obiliću brišu ime, zarad prezimena Kastriota, kojem su već **darivali** Srbicu - komentariše za **Novosti** ovu lakrdiju, prof. dr Branislav Milutinović, istoričar.

KRV I ZLO
- NEKI albanski geografi su icrtavali granice velike Albanije do Niša i Nikšića, ali to nije pravi cilj, jer je nerealan i namenjen propagandi. Osnovna platforma zagovornika nove države na Balkanu je utemeljena na platformi krvi i zla, a to je ona od Prizrenske lige do danas. Jer, i sada se Tirana i Priština opet samo marketinški deklarišu za ulazak u Evropu - kaže prof. dr Slobodan Kostić, konstatujući da su i plemenske starešine kao i njihovi potomci danas svesni da je za stvaranje takve države potrebna podrška najjače sile, pod uslovom da je ona što dalje od granica **šćipnije** da ne bi plaćali usluge njene zaštite.

TU SMO, TO JE NAŠE!
NA Kosmetu se ove godine obeležava 125. godina Prizrenske lige, na kojoj su čelnici arnautskih plemena, koja su još bila pod Otomanskim carstvom, donela odluku o stvaranju svoje etničke države na Balkanu.
- Ta država je formirana tek 1915. na ultimativno zalaganje nekih zemalja Zapada. (Bože, uništi Englesku!) Kako se Srbiji posle balkanskih ratova kao najjačoj državi u regionu ne bi dozvolio izlazak na more - kaže prof. dr Branislav Milutinović i napominje da su u treći milenijum Albanci ušli držeći se čvrsto platforme koje su tada donele plemenske starešine. Glavni cilj je bio i ostao da se zaokruži granica Albanije (Šćipnije) do svakog mesta gde oni žive. A današnja takva država podrazumeva, kako oni tvrde i u kartama iscrtavaju, Kosovo i Metohiju, jug Srbije, zapadnu Makedoniju, Epir u Grčkoj, kao i deo Crne Gore: Malesiju, Tuzi, Plav, Gusinje, Ulcinj...

POMIRIO IH ENVER HODŽA
Ma koliko zvučalo apsurdno najveću homogenizaciju Albanaca izvršio je diktator Enver Hodža, deklarišući se kao ateista. Uspeo je da pomiri sve tri albanske konfesije, u Albaniji, Epiru, na Kosovu i Metohiji, dobrim delom u Crnoj Gori, gde žive Albanci tri veroispovesti.
- Oko 70 odsto Albanaca je muslimanske vere, 20 odsto rimokatoličke i 10 procenata pravoslavaca ortodoksa. Potiskujući veru u drugi plan, Enver Hodžin režim je u toku poluvekovne vladavine uspeo da nametne ideologiju da su svi oni jedno, bez obzira na veroispovest, što nije uspelo drugim državama na Balkanu.
Dok su se, na primer, najbrojniji Srbi u minulom veku raslojavali i iz njihovog nacionalnog bića zbog perfidne ideologije koju su im drugi nametali, nastajale nove nacije, Albanci su uspeli da izvrše potpunu nacionalnu homogenizaciju - objašnjava prof. dr Branislav Milutinović. Na početku 20 veka Srbi su, podsetimo bili deset puta brojniji, a sada ih na Balkanu ima oko osam miliona.