Mnogo dece sa smetnjama isključeno iz obrazovanja

Od 266 dece osnovnoškolskog uzrasta sa smetnjama u razvoju koja su prošle godine bila smeštena u četiri velike rezidencijalne ustanove, 44 odsto (116 dece) bilo je uključeno u obrazovni sistem, pokazalo je istraživanje.

Analiza pojedinačnih ustanova o uključenosti broja dece u obrazovni sistem pokazuje znatne razlike među institucijama, navodi se u istraživanju koje je danas predstavljeno u Medija centru u Beogradu.

Prema nalazima istraživanja, jedna od te četiri ustanove ima više od 88 odsto dece osnovnoškolskog uzrasta koja su uključena u neki vid obrazovanja i predstavlja izuzetak u istraživanju, a za razliku od te ustanove, deca iz ostale tri su uglavnom isključena iz obrazovnog sistema.

Istraživanje je objavljeno u publikaciji "Isključivanje i segregacija dece sa smetnjama u razvoju na rezidencijalnom smeštaju iz obrazovnog sistema" i pokazalo je da u tri ustanove 18 odsto dece pohađa osnovnu školu, odnosno 29 od 159 dece.

Dodaje se da je situacija u malim domskim zajednicama koje imaju od 10 do 13 korisnika drugačija jer je upis dece u škole bio jedna od obaveza aktivnosti u projektu trasformacije ustanova za decu, koji je sprovođen od 2008. do 2010. godine.

"U dve male domske zajednice koje su učestvovale u u istraživanju bilo je ukupno 23 dece i mladih sa smetnjama u razvoju, od kojih petoro osnovnoškolskog uzrasta. Svi korisnici su uključeni u obrazovni sistem", pokazali su podaci straživanja koje je sprovela Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S).

Direktorka Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S) Dragana Ćirić Milovanović rekla je danas na konferenciji za novinare da se tokom monitoringa ustanova socijalne zaštite ispostavilo da je veliki broj dece sa smetnjama u razvoju isključen iz sistema obrazovanja.

"Mi imamo dobar zakonski okvir i uprks tome deca iz institucija su isključena iz obrazovanja, ali i deca sa smetnjama u razvoju uopšte. Ne možemo biti zadovoljni stepenom uključenosti dece sa smetnjama u razvoju u sistem obrazovanja. Za to ne možemo kriviti decu, već je odgovornost na institucijama sistema", navela je ona.

Dragana Ćirić Milovanović je kazala da su prava na obrazovanje te dece obaveza svih u društvu.

"Da stvorimo preduslove, društvo koje će podsticati ne samo uključivanje u oblasti obrazovanja, već u sve oblasti života decu sa smetnjama u razvoju, samim tim za svu decu u Srbiji", navela je ona.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković navela je da bez obzira na to što u Srbiji postoji validan zakonski okvir koji pruža adekvatnu zaštitu u praksi ima dosta problema što dovodi i do diskrecionog odlučivanja u opštinama, jer na primer nije dobro definisano ko snosi troškove usluge pratioca, odnosno servisa za potrebe deteta za puno uključivanje u obrazovni sistem.

Govoreći o pritužbama koje su upućene službi poverenika Brankica Janković je rekla da su one najčešće zbog toga što Ministarstvo prosvete nije obezbedilo uslove za angažovanje pedagoškog asistenta za decu sa smetnjama u razvoju.

"Jedan od primera je pritužba majke dečaka sa smetnjama u razvoju koja je podneta nakon događaja koji su doveli do ispisivanja njenog sina, a povodom izjave direktora osnovne škole da je zakon kriv što deca sa teškim oštećenjima pohađaju redovan sistem obrazovanja", navela je ona.

Poverenica je rekla da je bilo pritužbi i jer gradski Sekretarijat za obrazovanje nije obezbedio sredstva za finansiranje ličnog pratioca za četvorogodišnjeg dečaka koji ide u vrtić.

Nikolas Bizel iz Delegacije EU u Srbiji i savetnik UN rezidentnog kordinatora u Srbiji Klod Kan ukazali su na neophonost pristupačnosti obrazovanja za sve, kao i na uključivanje osoba sa invaliditetom u sve segmente društva.

Kako je istaknuto, cilj današnje konferencije je da doprinose ravnopravnosti dece sa smetnjama u razvoju na institucionalnom smeštaju u obrazovnom sistemu i razmatranje koraka za dalje unapređenje javnih politika i prakse u procesu deinstitucionalizacije i primene inkluzivnog obrazovanja.