Albanska “Oluja“ je proterala 4.000 Srba

JOŠ decenija da prođe, ožiljci će ostati. U dušama su najdublji. Tu vatra još tinja. Ona iz Svetog Nikole, Bogorodice Ljeviške, Deviča i Svetih Arhanđela. Ona će, vazda, biti u nama sve dok je i ovaj zločin bez kazne.

Kosmet, deset godina od stravičnog pogroma srpskog naroda. Beležimo reči Milije Stolića, prognanika iz Prizrena. Pre sedam decenija rođen je ispod Potkaljaje. U proleće 2004, 17. marta, gledao je kako gori crkva u kojoj je kršten, venčan... u kojoj su opojani njegovi: deda i otac. Gledao je kako, dole u gradu vatra obuzima prelepu, drevnu Ljevišku. I oko nje srpske domove u koje se niko, ni posle deset godina, ne vraća.

- Tamo gde ti ubiju pradedu, gde poruše kuću, misliš na decu i unuke - govori Milija. - A oni ... kad se jednom razvedri, neka donesu odluku ... da li će da se vrate ili neće. Oni znaju da ja ništa prodao nisam. I ništa predao nisam.

Deset godina od pogroma Srba sa Kosovu i Metohije. Njih više nema, ili ih je ostalo vrlo malo, tamo gde su im vekovni koreni. Domovi i grobovi. Svetinje i zaveti. Pamćenje i tragovi. U albanskoj, martovskoj „oluji“ 2004. godine, stradalo je sve što je srpsko. Ljudi. Imovina. Svetinje. Spomenici kulture. Bio je to nastavak velikog pogroma, započetog u leto 1999. Ovaj, martovski, odvijao se pred očima 20.000 NATO vojnika na, tadašnjem Kosmetu, tadašnjem protektoratu Ujedinjenih nacija.

Sećanje...

Za samo dva dana divljanja albanskih ekstremista stradalo je osmoro Srba i jedanaestoro Albanaca. Povređeno je oko hiljadu ljudi. Među njima 143 pripadnika srpske nacionalnosti i na desetine pripadnika međunarodnih snaga, koje su bile dužne da obezbede mir i zaštite sve etničke zajednice na Kosovu. Iz srpskih domova proterano je više od 4.000 ljudi. Etnički je, od Srba, očišćeno šest gradova i devet sela. Zapaljeno je, srušeno, ili teško oštećeno 35 srpskih svetinja, od toga 18 spomenika od posebnog kulturnog značaja. Porušeno je, zapaljeno, ili teško oštećeno oko hiljadu srpskih kuća, deset srpskih škola, domova zdravlja, pošta i drugih zdanja države Srbije.

Sećanje...

Okidač za pogrom bila je tragedija dveju albanskih porodica iz sela Čabre, kod Zubinog Potoka, čija su se deca utopila u Ibru. Za ovu tragediju bili su optuženi Srbi, uprkos činjenici da je istraga Unmik policije utvrdila da su optužbe bile lažne.

Požar albanskog nasilja buknuo je u južnoj Mitrovici, oko podneva, 17. marta. Odatle su krenuli napadi na Srbe u severnom delu grada. U popodnevnim satima pogroma pale su i prve srpske žrtve: Borivoje Spasojević i Jana Tučev. Oboje pogođeni snajperom iz južnog, albanskog dela grada.

U sumrak istog dana, napadi albanskih ekstremista, strogo kontrolisano i koordinirano, prerasli su u stihiju. Na udaru se našlo sve što je srpsko, južno od Ibra. U Prištini je zapaljena crkva Svetog Nikole, u Gnjilanu napadnuta su srpska sela. Gorelo je i u Lipljanu, Uroševcu, Đakovici. Do temelja je srušen konak Svetih Arhanđela u Prizrenu i zapaljena Bogorodica Ljeviška, crkva iz 13. veka, kao i crkva Svetog Đorđa u ovom gradu iz 16. veka. Uništena je prizrenska Bogoslovija, oskrnavljena srpska groblja. Nije pošteđen ni manastir Devič kod Srbice, kao ni grobnica Svetog Joanikija Devičkog u ovom manastiru.

U crkvama je nestalo ili oštećeno više od deset hiljada vrednih fresaka, ikona, putira. Mnogo drugih crkvenih relikvija, ali i knjige krštenih, venčanih i umrlih, koje svedoče o vekovnom trajanju Srba na Kosovu i Metohiji.

Albanski teror nastavljen je i 18. marta. Toga dana spaljeno je Kosovo Polje, srpski domovi u Obiliću, Plemetini, Svinjaru... U Belom Polju kod Peći zapaljeno je svih 28 povratničkih kuća i ovdašnji parohijski dom. Od tada, do danas, malo se ko vraća na svoja vekovna ognjišta.

POGROM

U ponedeljak se navršava deset godina od martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji, podseća se u saopštenju Kancelarije za KiM Vlade Srbije. U martu 2004. godine, navodi Kancelarija, u nasilju albanskih terorista:

* Poginulo je nekoliko desetina ljudi;

* 900 ljudi pretučeno je i teško povređeno;

* 935 srpskih, romskih i aškalijskih kuća zapaljeno je i oštećeno;

* 3.870 stanovnika proterano je iz svojih domova;

* Šest gradova i 10 sela etnički je očišćeno;

* 35 verskih objekata SPC srušeno je i uništeno, od čega 18 spomenika od posebnog kulturnog značaja;

* Više pravoslavnih groblja je oskrnavljeno;

* Uništene su mnoge matične knjige, svedoci vekovnog trajanja Srba na KiM;

* U 33 pojedinačna akta nasilja učestvovalo je 51.000 ljudi.

Za ove zločine još niko nije odgovarao!