Radnici okreću leđa sindikatu

Biljana Stjelja

19. 02. 2011. u 20:59

Poverenje u sindikalne organizacije sve je manje, a odluka da se uzme članska karta sve ređa. Tek svaki treći zaposleni učlanjen

Poverenje u sindikate u našoj zemlji blizu je istorijski najnižeg nivoa - zaključili su autori istraživanja „Stanje socijalnog dijaloga u Srbiji“. I mada bi mnogi od 1,8 miliona zaposlenih i više od 700.000 nezaposlenih rekli da nam je baš u ovom trenutku sindikalno organizovanje najpotrebnije, činjenice govore drugačije. Tako je pre tačno deset godina u nekom od sindikata bio svaki drugi radnik, dok je danas sa članskom kartom tek svaki treći.

- Zajednička karakteristika svih nalaza u ovom istraživanju je veliko nepoverenje građana prema institucijama, uključujući i sindikate - ocenio je Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i koautor istraživanja. - U sindikate veruje tek 15 odsto građana, dok je tri puta više onih koji u njih uglavnom ili uopšte nemaju poverenje.

FLERTOVANJE

Među anketiranim građanima najčešće se čuju prigovori na račun sindikalnih vođa. Zamera im se flert sa vlastima i tajkunima, kao i lično bogaćenje. Zato ne čudi ni opšta ocena da se zapravo svih 20.000 malih i velikih sindikata više bavi sopstvenim opstankom umesto interesima radnika. To potvrđuje i izuzetna sindikalna razuđenost jer se u velikim preduzećima, kao što su „Jat“, „Železnice“, komunalna preduzeća - mogu nabrojati desetine malih sindikata.

- Primera radi, Savezu samostalnih sindikata Srbije veruje tri odsto građana van radnog odnosa, jedan odsto zaposlenih koji nisu članovi nijednog sindikata, devet odsto članova drugih sindikata, ali i svega 29 odsto sopstvenog članstva - zapaža Stojiljković. - UGS „Nezavisnost“ uživa poverenje dva odsto građana van radnog odnosa, isti procenat zaposlenih koji nisu članovi nijednog sindikata, tri odsto članova drugih sindikata i 75 odsto sopstvenih članova.

Nizak rejting sindikata autori objašnjavaju sa više razloga.

- Prvi i najvažniji jeste objektivno stanje, odnosno odsustvo pozitivnih razvojnih efekata. Ako sindikati nisu uspeli da zaustave, naravno u saradnji sa drugim demokratskim akterima, sunovrat privrede u okruženju rata i izolacije, ali ni da spreče da troškove tranzicionih promena plate samo ljudi sa dna socijalne piramide, onda ovako rašireno nepoverenje ne treba da čudi - zaključuje Stojiljković.

APATIJA

Ostali razlozi vezani su za nedovoljnu spremnost građana na angažovanje, za strah od gubitka posla, nedovoljnu solidarnost...

U samim sindikatima, međutim, ne misle da je situacija alarmanta. Svesni su, kažu, da je situacija lošija nego ranije, ali ocenjuju da je daleko bolja nego u drugim zemljama.

- Tačno je da smanjen broj članova, ali u obzir se mora uzeti i činjenica da je sve više nezaposlenih, kao i malih i srednjih preduzeća koje je teško organizovati, što je slučaj, na primer, u uslužnim delatnostima - kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji okuplja 500.000 članova. - A čak i da je tačno da je u sindikatima samo trećina zaposlenih, to ne znači da je situacija loša. Naprotiv, Srbija se svrstava među najbolje organizovane sindikalne države, jer imamo veći udeo zaposlenih u sindikatima, recimo, od Nemačke, Grčke, Italije, pa čak i od Francuske, gde je u članstvu manje od osam odsto radnika.

U Srbiji se, po svemu sudeći, najbolje organizuju oni bez diploma. Najveću stopa sindikalizovanosti je kod nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika (37 odsto) i među srednjeobrazovanim službenicima (36 odsto), potom kod tehničara (34 odsto). Za njima slede visokoobrazovani (29 odsto) i kvalifikovani i visokokvalifikovani radnici (28 odsto). Ipak, bez obzira na radno iskustvo i obrazovanje, mnogi zapravo ne znaju šta tu traže. Svaki osmi radnik sa članskom kartom sindikata potpuno je neobavešten o aktivnostima sopstvene organizacije. A ima ih i koji znaju šta se radi, ali ne veruju u promene i svoj uticaj.

- Kada radnik ne veruje organizaciji koju je sam izabrao i u koju je dobrovoljno ušao, onda zapravo ne veruje ni sam sebi - ocenjuje Vera Kondić, psiholog rada.

ŽENE I GODINE

Pozitivan odnos prema sndikatima više imaju žene nego muškarci. Radnice su tako i zastupljenije u članstvu od njihovih kolega. S druge strane, očekivanja od sindikata obrnuto su srazmerna sa godištem. Mlađi ljudi nerado se odazivaju pozivu da se upišu u neku organizaciju, dok poverenje u sindikate raste sa godinama, pa su najbrojniji članovi - u petoj deceniji života.

UČLANJENA TREĆINA

U sindikate je, sredinom 2010. godine, bilo učlanjeno oko 30 odsto zaposlenih. U Savezu samostalnih sindikata Srbije je 50 odsto ukupnog broja članova, u UGS „Nezavisnost“ 14 odsto, u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata šest odsto, a u ostalim sindikatima - 30 odsto.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (7)

milorad zlatiborac

19.02.2011. 22:17

ma kakav sindikat u zemlji gde vecina privatnih preduzeca nema sindikat radnici i ne pomisljaaju da osnuju sindikat jer znaju da ce dobiti momentalni otkaz pa vidimo u srbiji gde cveta privatni biznis tajkunizam sindikata opste i nema a gradonacelnici tj predsednici opstina cute kao da je sve u najboljem redu a u stvari je cista eksplatacija radne snage kao u robovlasnistvu najbolja preduzeca po profitu imaju i do deset dinara manju satnicu od najnize zagarantovane

Otkaz

22.03.2011. 11:41

@milorad zlatiborac - U Srboleku je predsednik sindikata Nezavisnost,smenjen i dobio je upozorenje pred otkaz,kada je osnovao sindikat Nezavisnost -Srbolek,jer samostalnom sindikatu u toj firmi(koji je imao dil sa gazdom) nije odgovaralo da se oformi jedan pravi sindikat,koji ce se boriti za radnicka prava.Zahvaljujuci bas sindikatu Nezavisnost i njihovoj borbi,poslodavac je uhapsen a coveku jos nepravda koja mu je ucinjena nije resena.

tanja

20.02.2011. 09:06

U Osnovnom sudu u Nisu novom predsedniku su odmah zaposlili suprugu. , Predsednica sindikata Apelacionog suda svoj rad svela je na organizovanje turistickih putovanja po zemlji i inostranstvu posto joj cerka radi u turistickoj organizaciji kao vodja puta.Pa ko njima da veruje?

Davor

20.02.2011. 18:02

@tanja - Sami birate svoj sindikat. Zašto ste u SOPOSU koji broji dva i po člana i nema nikakve ideje?

Milomir Cirkovic

20.02.2011. 10:07

postoje sindikalni lideri na nizim nivoima koji zasluzuju pohvalu ali su u nivou statisticke greske.Nazalost rukovodstva centrala se uglavnom bore za svoje privilegije.Ovoj zemlji je potrebna potpuna reforma sinikata osnivanjem vrhovnog sindikalnog veca koji bi pratio rad sindikata, usvojio pravila organizovanja i sto je najvaznije naterati partije da im priznaju ono sto sindikati u Evropi vec imaju i da njihova saradnja sa inspekcijama bude na visem nivou .Naravno to ovi lideri ne zele

mic

20.02.2011. 12:13

u vreme krize ,svaki iole na vlasti ,bilo kakvoj zeli nesto usicaritiza sebe,pa zar nije dokaz da je sindikat postao mandat bez ogranicenje . druga stvar ostalo 700.000 radnika bez posla,i svakoga dana ostaju radnici bez posla,evo primera zastave predsednik sindikata povede radnike u straj zauzmu opstinske prostorije jedan dan,onda presedniku sindikata pozli,a onda sutra dan izjavi kako nema para a da se ne radi,sta mislite koliko je dobar na toj izjavi i on je sada moralan. hahahaha.moralu.

pele

20.02.2011. 16:03

Nećemo sve generalizovati.Ima sindikata i u privatnim firmama,ima nas i dalje čistog obraza,ali bolno je gledati prestrašene ljude,izbezumljene,psihički premorene,kojima je rad najmanji problem,problem su poslodavci,koji su iznad svih zakona države Srbije,a o mobingu,i drugim psihološkim metodama suvišno je i govoriti.Welcome to Srbija-Bg sindikat